AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 20 MAR 2000 23:27:29 GMT

    Srbija: Alarmantno stanje u privredi

    Privredni rezultati na početku godine pokazuju dramatično loše rezultate u proizvodnji, izvozu, uvozu, zaradama, koji se priprisuju administrativnoj kontroli cena i oslanjanju ekonomske politike na ekonomski patriotizam.

    AIM, Podgorica, 20. 3. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Potpredsednik Vlade Srbije Dragan Tomić sa zadovoljstvom je saopštio novinarima da je januar prošao bez inflacije, a u februaru su cene povećane za samo l,8 odsto. Ovaj “uspeh” plaćen drastično visokom cenom o kojoj Tomić naravno nije govorio. Početak godine prolazi u znaku značajnog pada proizvodnje, smanjenog uvoza i izvoza, kao i nižih plata. U januaru je industrijska proizvodnja, u odnosu na prethodni mesec, niža za 22,8 odsto, izvoz čak za 46 odsto, plate realno manje za l0 odsto, a nominalno za 8,8 odsto. Jedino su povećane cene. Ovakav početak godine predstavlja alarm, koji upozorava da je ostvarivanje ovogodišnje ekonomske politike dovedeno u pitanje. Podaci pokazuju da ona nema nijedan čvrst oslonac, te da ekonomske zakonitosti ne uvažavaju ekonomski patrotizam, na kojeg se ekonomska politika oslanja. Institut ekonomskih nauka, kao i Insitut za istraživanje tržišta u svojim prvim analizama ekonomskih kretanja na početku godine podudaraju se u oceni da je administrativna kontrola cena ključni uzrok lošeg poslovanja privrede.

    Uspostavljeni mehanizam kontrole cena doveo je do dispariteta cena pojedinih roba i repromaterijala tako da su troškovi proizvodnje postali veći od prodajne cene robe. Stabilnost cena je podignuta na rang iskazivanja ekonomskog patriotizma, a rezultat toga je pad proizvodnje. Mnogi proizvodjači ne mogu financijski da izdrže da svoju robu prodaju niže od troškova koje imaju u proizvodnji. Posledice se osećaju i u naplati javnih prohoda odakle se finansiraju obrazovanje, zdravstvo, isplata penzija, državne službe, vojska, policija. U januaru je naplata prihoda kojima se puni budžet realno manja za 35,6 odsto. Naplata javnih prihoda je i ranije išla vrlo teško, pa je, da bi se namirili dugovi iz 1998. godine doneta odluka o oprostu 50 odsto duga svakome ko uplati sredstva u republički budžet. Čak i ovu veliku povoljnost gotovo polovina dužnika nije iskoristila, bez obzira što je obaveza plaćanja označena kao dokazivanje patriotizma. Razlog ,,nepatritskom,,ponašanju je nedostatak novca.

    Postojeće teško stanje u privredjivanju objašnjava se nastojanjem vlasti da uvede plansko uredjenje tržišta i tako ukloni delovanje ekonomskih zakonitosti. Kako to nikome dosad nije uspelo bez drastičnih posledica u proizvodnji, primanjima stanovništva, punjenju budžeta, ekonomski eksperti upozoravaju da administrtivno upravljanje ekonomijom vodi u još veću recesiju, koja gradjane gura u produbljeno siromaštvo.

    U anketi Instituta za tržišna sitraživanja, sprovedenoj u 200 jugoslovenskih preduzeća, čak 75 odsto privrednika je izjavilo da su cene roba njihovih firmi depresirane zbog administrativnog regulisanja cena, a njih 19 odsto da prodajnom cenom pokrivaju troškove proizvodnje. To znači da preko 90 odsto anketiranih radi s gubitkom ili je na granici rentabilnosti. Kontrola cena se u najoštrijem obliku ispoljava u prehrambenoj industriji, proizvodnji lekova, tekstilnih prediva i tkanina.

    Tako se namera vlasti da kontrolom cena održava socijalni mir pretvara u bumerang:na tržistu je sve manje robe, a njen nedostatak se može gledati i na kao svojevrsnom inflacijom. Vlast je stavila pod kontrolu promet prehrambenih proizvoda, tako da je sprečen izvoz kojim bi se, inače postigle veće cene. Ako se ovakva praksa nastavi doći će, prema mišljenju ekonomista, do pada proizvodnje u prehrambenoj industriji i nestašice osnovnih životnih namirnica.

    Na pogubne efekte kontrole cena ukazuje i Slavoljub Lukić, zamenik generalnog direktora niške Elektronske industrije, upozoravajući da takvo administriranje može dovesti i do situacije da nekoliko hiljada njihovih radnika ostane bez posla. Na drugoj strani uvoznički i trgovački lobi guše razvoj kvalitetne proizvodnje, jer promenom naziva proizvoda i dobavljača izigravaju propise o kontroli cena. U javnosti, inače postoji uverenje da su članovi uvoznog i trgovačkog lobija nedodirljivi, jer imaju priključak na vlast, koja celokupna privredna kretanja drži pod kontrolom.

    Rezultati Instituta za tržišna istraživanja pokuazuju da su u proteklih deset godina drastično narušeni dispariteti cena. Tako je nekadašnji odnos cena goriva i pšenice izmenjen na štetu seljaka. Osamdesetih godina litar gorava plaćan je sa 2,2 kg. pšenice, a prošle godine sa 10 kilograma pše-nice. Nekada je cena hleba bila ravna ceni 4 kilograma pšenice. Po tom paritetu sada bi vekna od 600 grama trebala da košra 9 dinara. Spomenuta anketa pokazuje da 64 odsto preduzeća namerava da podigne cene svojim proizvodima.

    Svojevrsna uzbuna, zbog postojećeg stanja, podignuta je i u Privrednoj komori Jugoslavije, gde su privrednici dali do znanja da se pod sadašnjim uslovima ne može da ostvari projektovana ekonomska politika, koja predvidja porast društvenog proizvoda za 14 odsto. Privrednici insistiraju na stabilnim uslovima finansiranja proizvodnje, odnosno povoljnim kreditima. Sredstava nema dovoljno, a njih distribuira Vlada Srbije prema svojim kriterijima. Proklamovano opredeljenje prema poljoprivredi, koja je svoje učešće u stvaranju društvenog proizvoda povećala s nekadašnjih 18 na 28,5 odsto, čime Srbija sve više postaje zemlja seljaka, a manje industrijskih radnika, dovedeno je u pitanje, jer je ova delatnost ostala bez mehanizacije. Milorad Stakić, direktor Poslovnog udruženja proizvodjača traktora i poljoprivrednih mašina, smatra da postavljeni ciljevi neće moći da se ostvare bez obnove zastarelog mašinskog parka. Decenija neulaganja u obnovu dovela je postojeću opremu neupotrebljivo stanje. Nije moguć ni povratak volovima i konjima, kao vučnom snagom, jer i njih nema dovoljno.

    Iako se sa zvaničnih mesta stalno ističe kako je glavna preokupacija proizvodnja hrane, nje bi, prema prognozama Instituta ekonomskih nauka moglo da bude sve manje najpre zbog administrativne kontrole cena, koja vodi u neizbežnu recesiju.

    Ratomir Petković (AIM)