AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 19 MAR 2000 23:52:47 GMT

    Zidovi viza i skandali viza

    Tirana, 18.03.2000

    Dve dugometne granate u obliku skandala trgovine vizama došle su s one strane granica i pale na albansku politiku poslednjih dana, izazvavši ne tako mali potres. Prva je došla iz Atine, kada su neki grčki listovi provalili takozvani skandal viza, gde su po njima osim grčkih konzula u Tirani i Đirokastri uključeni i albanski političari, poslanici, predsednici partija i ministri. Druga je došla iz Italije, gde su mediji javili da je tužilaštvo grada Frozinone otvorilo istragu o još jednom skandalu viza i u kojem se optužuju visoke diplomate italijanske ambasade u Tirani i tvrdi se da su implicirani i albanski državljani.

    Kao što se često dešava u albanskoj politici, pre prosuđivanja o informacijama koje su došle s one strane granica i utvrđivanja da li su one istinite ili ne, odmah su se rasplamsale polemike u političkim krugovima. Pošto su se na meti špekulacija grčke štampe oko skandala viza našli i ministar inostranih poslova i predsednik parlamenta Albanije, desna opozicija u Tirani je odmah organizovala kampanju u medijima koje kontroliše i na konferencijama za štampu, koristeći priliku da snažno napadne Vladu i levu koaliciju na vlasti za korupciju. Neke partije vladine koalicije su povezale napad grčke štampe na političare većine sa velikom debatom koja se aktuelno vodi u Albaniji i regionu u vezi sa pravcima regionalnog koridora za transport br. Osam i nadmetanje koja se vrše u tom sklopu, koja se luka biti centar ovog koridora, albanska luka u Draču ili grčka luka u Solunu. Bombe viza izazvale su pravu buru politizacija, koju svaka politička snaga želi da usmeri u prilog svog političkog i izbornog kapitala.

    U Albaniji će se ove jeseni održati lokalni izbori, ali je izborna kampanja započela početkom godine i političke partije pozicije i opozicije drže se na nišanu u cilju pridobijanja izbornih poena. Takva šansa je došla spolja i upravo je to pitanje viza.

    Optužbe grčke štampe je opovrglo i minisarstvo inostranih poslova Albanije i predsedništvo albanskog Parlamenta. I sama grčka Vlada posredstvom glasnogovornika Dimitri Repasa, opovrgla je svaku implikaciju albanskog ministra inostranih poslova u ovoj aferi i iznela visoku ocenu o doprinosu ministra u odnosima između dve zemlje. S druge strane i italijansko tužilaštvo je ubrzo minimiziralo to pitanje i kako je 13. marta obavestio glasnogovornih albanskog tužilaštva, italijansko tužilaštvo je odbilo da preduzme istragu o ovom skandalu iznetom u italijanskoj štampi sa implikacijama, po njemu, na obema stranama Jadrana. Na ovaj način, takozvani skandali viza su zatvoreni, ali oni su oživeli sindrom poznate bolesti današnje albanske politike da politizuje sve i da pothranjuje vatru političke tenzije u zemlji i sa uobicajenim temama inostranih medija.

    Postoji velika osetljivost albanske politike na ono što se piše i kaže u medijima drugih država o Albaniji. To je reministencija iz komunističkog perioda kada je dominanta odnosa sa inostranstvom bila propaganda, a da period poskomunističke tranzicije i pluralističko i demokratsko društvo još uvek nisu otklonili ovaj fenomen.

    Pitanje viza je jedno od najosetljivijih pitanja za albansko javno mnjenje i zainteresovanost za međunarodne odnose albanske države u postkomunističkom periodu. To je razumljivo za državu koja je 50 godina živela u najsurovijoj komunističkoj izolaciji u Evropi i gde se ilegalni prelazak granice smatrao izdajom domovine i često se kažnjavao smrću. Ubistva mladih koji su pokušavali da ilegalno pređu granicu dešavala su se do 1990. godine. Međutim, prelazak u demokratiju doneo je još jedno veliko razočarenje Albancima, koji su uvideli da iako se Albanija potpuno otvorila prema svetu, taj svet ipak nije bio predisponiran da se otvara prema Albaniji. Albanski državljani su uvideli da su granice postale neprolazne, sada ne zbog straža komunističke diktature i bidljikave žice, već visokih zidova viza koje su bile potrebne za prelazak granice.

    Za osam godina postkomunističkog perioda, Vlade koje su se međusobno smenjivale, nisu bile u stanju, ne zbog njihove krivice, da postignu sporazum sa drugom državom o ukidanju režima viza i to ne samo sa državom EU, već ni državama regiona. Albanija je donele odluku o jednostranom ukidanju viza za mnoge države, ali njen korak nisu sledile repricočne mere ni jedne evropske države. Predsednik Albanije Meidani je predložio stvaranje svojevrsnog mini šengena za države Balkana, kako bi se stvorila zona slobodnog protoka ljudi i roba kao priprema regionalne integracije za integrisanje u Evropu. Međutim, nekoliko Samita predsednika država i vlada Jugoistočne Evrope održani i tokom 2000- te dokazali su da je predispozicija samih ovih država da ostvare ovaj slobodni međusobni protok niska, dok istovremeno sve one vrše pritisak na EU da ublaži ili ukine režim viza uspostvaljene u Briselu. Jedini Sporazum koji je Albanija uspela da potpiše sa jednom drugom zemljom o režimu viza i gde njenim građanima nije potrebna ni viza ni plaćanje neke granične takse je Sporazum potpisan sa Crnom Gorom prošlog meseca. Međutim, imajući u vidu aktulenu situaciju u Crnoj Gori i sve tmurnija predviđanja o mogućnosti konflikta sa Srbijom, još uvek nema velikog protoka te broj albanskih državljana koji prelaze granicu sa Crnom Gorom je oko 200 osoba dnevno.

    U uslovima siromaštva i nezaposlenosti u porastu masovni pritisak za bežanje van države u inostranstvo je veliki i prema statističkim podacima u poslednjoj deceniji je emigriralo oko 20 odsto albanske populacije, većina njih ilegalno. Grčki zvaničnici pominju cifru od oko 400 hiljada albanskih emigranata koji se tamo nalaze, italijanski zvaničnici cifru od oko 200 hiljada ilegalnih emigranata u Italiji i tako redom u brojnim evropskim zemljama. Sama albanska država nije u stanju da objavi bilo kakve cifre, jer su sve te velike mase ljudi uglavnom bežali nelegalno i bez ikakve registracije.

    Velike grupe ljudi koje žele da odu i roditelji čija su deca vani, tumaraju od ambasade u ambasadu koje sa njihovim striktnim pravilima i sistemima viza ne mogu da zadovolje visoke zahteve, tako da na scenu stupa ilegalna trgovina vizama jedno od najpoznatijih polja špekulacije u albanskom glavnom gradu. Ova trgovina se odnosi na sve zapadne države. Imajući u vidu najveći broj albanskih emigranata, vize za Grčku i Italiju su najtraženije.

    Ova situacija je stvorila ono što se može nazvati krizom viza, što predstavlja veoma osetljivo pitanje i koje se usled široke javne zainteresovanosti, otvara periodično gotovo svakoga meseca u albanskim medijima u kojima se u jednom ili drgom obliku uopšte mogu naći oštre kritike upućene stranim ambasadama i odjeci masovnog nezadovoljstva teškoćama dobijanja viza.

    Da je lako stvarati smutnje u Albaniji posredstvom pitanja viza već su shvatile i susedne države Albanije. Neretko, pitanje viza u Albaniji je postao objekat izbornih borbi između političkih partija u susednim državama. Izgleda da su to bili i motivi koji su pothranili kampanju grčke štampe ovih dana, gde se u uspaljenoj izbornoj atmosferi, na pragu parlamentarnih izbora našlo pitanje viza u Albaniji za stvaranje teškoća Vladi u Atini. Albanski premijer Ilir Meta, upitan o skandalu viza je izjavio 11. marta da se ove optužbe upućuju u vreme kada je u Grčkoj započela vruća izborna sezona i da je to deo političke borbe. Ista je stvar i u Italiji gde predstavnici ili mediji opozicije povremeno napadaju italijansku diplomatiju u Tirani da je uključena u trgovinu vizama u sklopu politilčke borbe protiv partija koje učestvuju u Vladi.

    Pitanje viza je u stvari Sizifov kamen koji nisu uspeli da postave na mesto ni desne ni leve partije kada su bile na vlasti i glavni faktori rešavanja ovog pitanja ne nalaze se u rukama albanskih političkih snaga niti albanske države. Oni su u rukama drugih država koje uplašene političkim i socijalnim potresima u Albaniji nisu izmenile oštar režim viza ya albanske državljane. Međutim, ni to ih nije spasilo od pokretanja talasa ilegalaca koji po zemlji ili preko mora ilegalno streme i bez viza ka Grčkoj i Italiji.

    AIM Tirana

    Shaban MURATI