AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 19 MAR 2000 23:54:45 GMT

    Žuti karton kosovskim liderima

    Priština, 18.03.2000

    Devet meseci od stacioniranja međunarodnih snaga na Kosovu, situacija u ovom regionu je sve samo ne sigurna kako za pripadnike srpske zajednice i drugih manjinskih, tako ni za same kosovske Albance. Iako se u međunarodnoj javnosti govori o napadima, maltretiranjima ili ubistvima pripadnika manjinskih zajednica, statistike organizacija koje se bave ljudskim pravima govore o vrlo visokom stepenu ubistava i kada je reč o samim Albancima. Doduše niko do sada nije pokušao da napravi istraživanje ko stoji iza takvih nedela ili pak koji su motivi, ali je uvreženo mišljenje da se radi o posledicama ''nečistih poslova I racuna''uglavnom unutar svercerskih krugova. Mnogo je manje, gotovo da i nema glasnih razmišljanja o mogućim političkim motivima ubistava.

    Kada je reč o pripadnicima srpske i drugih manjinskih zajednica, čini se da su stvari mnogo jasnije. Sa Srbima na Kosovu ovdašnji Albanci ne trguju. Motiv može biti samo jedan - pripadanje narodu čiji je režim i čije su razne vojne i paravojne snage činili nedela ne samo tokom poslednje deceniju, vec posebno tokom vazdušne intervencije NATO na Jugoslaviju. Neraspoloženje se može primetiti na svakom koraku. U dnevnim listovima se neretko objavljuju spiskovi sa imenima Srba koji su pronađeni u raznim centrima srpske policije. Imena mobilisanih samovoljno ili prinudno, za ovdašnje Albance predstavljaju samo osobe koje su učestvovale u zločinima. Objavljuju se i pronađene fotografije raznih srpskih snaga u raznim uniformama, fotografije sa slikama ljudi kojima su vezane ruke na leđima i leže okrenuti licem prema zemlji. Druga lica nasmejana nad onima na zemlji sa cigaretama u ustima ili oružjem u rukama poznata su njihovim komšijama - Albancima. Vakuum u nedostatku zakona iskorišćen je za preuzimanje pravde u svoje ruke. Međunardni faktori na Kosovu stalno se suprotstavljaju I kritikuju takve napise ili fotografije, objavljivanje spiskova po kosovskoj štampi, tražeci da se svakome dozvoli da se nađe pred sudom i tamo dokaže krivica. Međutim, od toga malo vajde. U ovakvoj atmosferi, gde se očekuje nastavak istraživanja još oko 300 mesta za koja se smatra da predstavljaju masovne grobnice od strane istraživaca Haškog tribunala, gde haraju razne kriminalne grupe uključene u razne ilegalne trgovine, proistituciju i ko yna još čemu, danas se na Kosovu lako pritiska obarač. I niko za to ne odgovara. Ne postoje zakoni, sudije su samo imenovane, zatvori prepuni, te se često zbog nedostatka mesta na slobodu puštaju I vrlo opasna lica.

    Ovakva atmosfera faktički vezuje ruke međunarodnim faktorima na Kosovu. Za devet meseci osim nekih malih koraka koji su vidljivi, civilna Misija OUN i sam Bernar Kušner se ne mogu pohvaliti nekim većim pomacima. Kušner se i dalje žali da nema dovoljno policijaca i para da bi se osigurala veća bezbednost i sigurnost za sve građane Kosova. Cini se da je najbolju definiciju dao visoki predstavnik međunarodne policije koji je izjavio da se ništa ne može uraditi ako neko želi da ubija i to se ne može sprečiti. "Da je na svakoga čoveka po jedan policajac, opet se moze desiti ubistvo, ako to neko želi". Nakon izlaganja Bernara Kušnera i Klausa Rainharda u Savetu bezbednosti, početkom meseca, a posebno nakon što je situacija u Mitrovici ponovo izmakla kontroli, uključujuci i otvaranje novih tenzija na Istoku Kosova koji se granici sa tri opštine u regionu Južne Srbije - Bujanovcom, Medveđom i Preševom, kao da se nešto prelomilo kod evropskih i pre svega američkih zvaničnika. Kosovski lideri dobili su snazan " šamar " od svojih najbližih saveznika, koji su pokrenuli svoju snažnu avijaciju i intervenisali protiv srpskog režima koji je deceniju koristio svu rasploživu silu u razračunavanju sa Albancima, uglavnom civilima.

    Takvih kritika bilo je i ranije, i uglavnom su se tumačile kao prijateljsko upozorenje. Tada su se međunarodne diplomate utrkivale ko će pre da dođe na Kosovo, bude burno dočekan i činilo se da jako vode računa koji će trenutak odabrati za svoju posetu. Međutim, optužbe visokih zvaničnika u američkom Stejt departmentu Džejmsa Rubina i Kristofera Hila i s druge strane Havijera Solane zaduženog za spoljne poslove i bezbednost pri EU, kao da predstavljaju prekretnicu. Politička klasa Kosova je optužena da nije učinila dovoljno za stabilizaciju stanja i bezbednost na Kosovu. Izgovorene od strane Rubina, veoma uticajne ličnosti za koju je rasprostranjeno mišljenje da je veoma blizak bivšoj OVK i strukturama koje su iz nje proizašle, i od strane bivšeg Generalnog sekretara NATO Solane, koji je učestvovao u donošenju glavnih odluka o pokretanju vazdušnih napada na Jugoslaviju, ove optužbe dobijaju u težini i čini se da će po prvi put podstaći Albance da porazmisle o ozbiljnosti ovih kritika. Poručeno je da se nije pomoglo Albancima kao manjini da se oslobode tiranije srpskog režima da bi se oni prema sadašnjoj manjini isto tako ponašali. ''Ni jedan, ni jedan od lidera Kosova nije učinio dovoljno za stabilizaciju okolnosti na Kosovu'', kazao je Rubin i dodao čak da je njima razočaran i da su Albanci zloupotrebili pomoć koja im je pružena. Rubin je takođe podsetio kosovske lidere na velika nastojanja i suočavanja SAD sa unutrašnjim i spoljnim protivnicima oko procesa donošenja radikalnih odluka u vezi sa Kosovom i u tom sklopu zapretio da ukoliko se ovako nastavi, da će Kosovu i njenim građanima izostati dalja podrska međunarodne zajednice.

    Posle ovakvih izjava gospodina Rubina koji je sa Kristoferom Hilom na Kosovu boravio tri dana, a na insistiranje njihovog šefa Medilin Olbrajt, nije bilo neki transparentnijih komentara iz politickih krugova kojima su ovakve kritike i pretnje upucene. Ipak, još uvek ima onih koji u ovim porukama ne vide samo crno. Tako, kosovski analitičar i aktuelno odgovoran za informisanje u Demokratskom savezu Kosova (DSK), Ibrahima Rugove ( jedan od najglasovitijih Rugovinih kritičara ) Milazim Krasniqi kaže da ove kritike pre svega smatra ''upozorenjima naših saveznika''. On smatra da su ovakve kritike na mestu i rešenje vidi u promeni mentaliteta političke elite Kosova. '' Lideri i politička elita Kosova treba da promene mentalitet i da se nauče da deluje u skladu sa novom realnošću koja zahteva veću odgovornost od Albanaca koji čine većinu na Kosovu''. On iznosi i stav da treba mnogo više uraditi na zaštiti pripadnika manjininskih zajednica, ali da se mora '' napraviti razlika između ratnih zločinaca i drugih pripadnika manjina na Kosovu''.

    Čini se da je još uvek najrasprostranjenije mišljenje da kosovski političari ne mogu mnogo da učine u tom pravcu, jer kako kažu nemaju dovoljno vlasti i podsećaju da su glavni segmenti koji treba da utiču na stabilnost Kosova u kompetencijama međunarodnih mirovnih snaga (KFOR) i međunarodne policije UNMIK-a.

    Fatmir Limaj, jedan od glavnih ljudi u Partiji za demokratski progres koju vodi HashimThaqi, partije koja je proizašla iz bivše OVK kaže: ''Ne može se nedelovanje albanske političke klase pravdati nedostatkom kompetencija''. On kao jednu od mogućnosti vidi korišćenje autoriteta albanskih lidera koji bi '' uticali na građane Kosova''. ''Treba da idemo među birače i da ljudima objašnjavamo šta je to što je za dobro Kosova i šta ide na njegovu štetu'', i odmah odgovora da je za dobro i u interesu samo stabilizacija i smirivanje okolnosti na Kosovu.

    Nezavisni kosovski analitičari smatraju da nije slučajno što su ovako oštri nastupi američkih i evropskih predstavnika došli nakon tenzija u kako je oni zovu Preševskoj dolini. Međunarodna diplomatija je indirektno optužila Albance kao izvoznike nasilja, a da bi se to i dokazalo američki vojnici KFOR-a su preduzeli široku operaciju kontrole u pograničnom regionu Kosova sa Srbijom, kao i pretragu u pet pograničnih sela. Konfiskovane su velike količine oružja, municije, eksplozivnih sredstava i 200 uniformi. Na najvećem broju tih starih uniformi još uvek se nalaze oznake nemačke armije. Uhapšeno je devet lica albanske nacionalnosti, koja su odmah prebačena u američki kamp Bonstil na ispitivanje. '' Naša akcija je usledila nakon poruka sekretara Medlin Olbrajt koje su nama preneli Džejms Rubin i Kristofer Hil'', izjavio je 17. marta u novinarima u americkom kampu, komandant američkog kontigenta KFOR-a Rikardo Sančez.

    Rubin, Hil, Solana, ali i druge zapadne diplomate čini se da su očekivali jasniji i otvoreniji stav albanski političkih krugova i lidera oko novonastalih tenzija u regionu Preševske doline. Glavnokomandujući NATO snaga za Evropu, general Vesli Klark je nekoliko puta u kampu Bonstil razgovarao sa Hashimom Thaqijem i njegovim saradnicima upozoravajući ih da ostanu što dalje od tamošnjih nemira. Na veoma emocionalnom i značenskom skupu na hiljade Albanaca u Prekazima, gde se euforično obeležilo dve godine od pocetka rata na Kosovu, Hashim Thaqi, bivši politicki lider OVK je u vezi sa situacijom u Preševu poručio svojim sunarodnicima da ''ne pomažu u povećanju tenzija''. '' Albanci ne smeju da pogreše. Ostavimo greške Miloševiću, koji će biti teško kažnjen'', rekao je Thaqi. Uglavnom se međutim oko tamošnjih tenzija ćuti. Ponajviše oni koji su već doživeli ''gorko iskustvo'' sa ranijim - negativnim izjašnjavanjima oko OVK. Po politickim kuloarima vlada mišljenje da bi svaka umešanost oko krize u opštinama u Južnom delu Srbije u kojima je većinsko albansko stanovništvo bilo fatalno po Albance i Kosovo.

    ''Ne isljučuju se Miloševićevi interesi za provociranje konflikta u Preševu, ali ako je takav konflikt u suprotnosti sa interesima Kosova i ako ugrožava autoritet i status Kosova, onda to treba jasno reći'', izjavio je Milazim Krasniqi. S druge strane Fatmir Limaj, jedan od komandanata bivše OVK kaže da Albancima treba da bude jasno da ništa nije u većoj suprotnosti sa albanskim interesima od gubitka međunarodne podrške.

    Osim pretnje da Kosovo rizikuje gubitak medjunarodne podrške i igri su čini se i neke druge '' karte '' koje će u velikoj meri usloviti dalje delovanje albanskih lidera. Albanci su vec kompromitovani konfiskovanjem oko 200 uniformi. Glasovi protiv podizanja tenzija u tom regionu vec su nešto glasniji. Međutim, oni albanski lideri koji se i dalje nalaze pod ''optužbom za pacifizam i nedovoljnu pomoć u oslobađanju Kosova'' još se uvek nisu jasno distancirali. Možda je razlog tome prepoznatljivost nekih gestova iz prvih dana OVK. Osobe iz OV Preševa, Bujanovca i Medveđe izdali su nekoliko pretećih saopštenja upućenih političkim liderima koji bi imali smelosti da se jasno izjasne protiv njih.

    Neretko se poslednje poruke upućene kosovskim liderima u nekim krugovima povezuju i sa pritiscima Rusije oko aktuelnog stanja na Kosovu, posebno što juna meseca treba da se na sednici Saveta bezbednosti glasa oko produženja stacioniranja međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu. Ne smatra se da bi ona mogla da stavi veto, već se pre svega misli na pritiske oko menjanja međunarodnog prisustva na Kosovu. ''Albanci na Kosovu su u fazi testiranja, da pokažu koliko su sposobni da preuzmu odgovornost za izgradnju institucija. Ako sada, kada imamo manje kompetencija pokažemo odgovornost, to će pomoći da se međunarodna zajednica uveri da Albancima da više vlasti'', poručuje Milazim Krasniqi.

    Ono što je sada jasnije nego ranije je da su kosovski lideri primili poruku. Znaju da dolazi od kljucnih međunarodnih zvaničnika i da im je sužen prostor za '' izvlačenje da nemaju dovoljno kompetencija''. Svesni su da će i predstojeci izbori, prvo na lokalnom nivou doneti i ''zvaničnu'' odgovornost za stanje koje bude vladalo. Naredni meseci će pokazati kojim će putem krenuti kosovsko društvo.

    AIM Priština

    Milaim SOPI