AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 15 MAR 2000 20:06:28 GMT

    Registracija stanovništva ili glasača?

    Priština, 13.03.2000

    Na Kosovu danas aktuelno vlada zajedničko telo Privremenog administrativnog veća, sastavljeno od predstavika OUN I albanskih političkih subjekata, kojima bi kako se već duže u javnosti govori trebalo da se uskoro pridruže i predstavnici srpske zajednice. Ono će funkcionisati samo do održavanja prvih slobodnih izbora, međutim za sada niko precizno ne može da kaže kada će se oni I organizovati. Najčešće se pominje oktobar ili novembar ove godine, odnosno samo izbori na lokalnom nivou.

    Polemike se već neko vreme vode oko toga šta bi trebalo prethoditi procesu izbora na Kosovu, posebno zbog činjenice što niko ne zna sastav izbornog tela, dok će s druge strane jedan pozamašan broj mogućih birača teško moći da dokaže svoj identitet, jer su im dokumenta ili oduzeta ili spaljena tokom NATO intervencije od strane raznih srpskih oružanih snaga. Možda su zbog toga i kriterijumi za dokazivanje identiteta veoma tolerantni: Bilo kakav dokument, vozačka dozvola, pa i račun za struju, vodu...

    Međunarodni zvaničnici kažu da je jedno od najprioritetnijih pitanja koja treba realizovati popis stanovništva, koje je na Kosovu poslednji put obavljeno 1981. godine. Tom Kenings zamenik civilnog administratora UN za civilna pitanja kaže da " popis stanovništva treba da započne krajem marta meseca. Oni koji budu registrovani, nakon šest nedelja dobiće ličnu kartu ili će im biti izdata neka identifikaciona kartica i sve informacije u toj kartici će predstavljati arhiv informacija da bi se na ta način onemogućila dvostrika registracija". Nakon ovoga, oni koji budu registrovani, istovremeno mogu da zatraže i putna dokumenta od civilne Misije OUN. Ova Misija, po tvrdnjama njenih zvaničnika ulaže velike napore da ubedi što više država kako bi priznale ovaj dokumenat ( privremeni, na koricama sa oznakom OUN i koji će biti sličan pasošu, ali ne i pasoš), ali prvo je potrebno eliminisati mogućnost falsifikovanja ( štampaće se u Švajcarskoj, posebnog kvaliteta I tvrdi se da ga je nemoguće falsifikovati). Iz ovog raloga Misija je odlučila da se kao građani Kosova mogu priznati samo oni koji ispune jedan od četiti ustanovljena uslova: Da su rođeni na teritoriji Kosova ili da im je barem jedan roditelj sa Kosova, da mogu da dokažu da su najmanje pet godina zaredom živeli na Kosovu, da dokažu da su sa Kosova bili prisiljeni da odu te da nisu bili u stanju da ispune zahteve za stanovanje, i što se dece tiče da ih izdržavaju stariji i da pohađaju neku od priznatih obrazovnih institucija. Prvo će biti registrovane sve osobe starije od 16 godina, a popis mlađih od ovog starosnog doba kasnije, pošto takvi neće imati pravo da učestvuju na izborima.

    Prema kosovskom demografu Hivzi Islamiju proces registracije stanovništa zahteva duge pripreme I pozamašna finansijska sredstva. On iznosi i stav, koji je široko podržavan među Albancima, da se popis stanovništave ne sme uslovljavati izborima. Međutim, međunarodni zvaničnici istrajavaju na tome da popis treba da prethodi narednim izborima. Predsedavajuca po redu OEBS- a gospođa Benita Ferera Ualdenr je tokom posete Kosovu ocenila da je jedan od glavnih zadataka njene organizacije registracija stanovništva za naredne lokalne izbore. Ona je iskoristila priliku da pozove pripadnike svih manjinskih zajednica da ne bojkotuju ovaj proces. Takav poziv uputila je i civilna Misija OUN, sa objašnjenjem bi se popis ili izbori mogli bojkotovati u delovima koji su glavnom nastanjeni pripadnicim srpske zajednice. Pre nekoliko dana i ambasador OEBS-a Dan Everts je rekao da nije u interesu Srba da bojkotuju ni popis stanovništva niti izbore, ali je priznao da svi ne misle isto, posebno ne oni u severnom delu Kosova. U svakom slučaju, sama realizacija popisa stanivništva biće teško izvodljiva u enklavama u kojima je koncentrisana srpska populacija, ali i uopšte.

    Zaduženi u OEBS-u I civilnoj Misiji OUN kažu da je formiran tim za realizovanje ''kombinovanog popisa'', kako stanovništva tako i da bi se sastavile izborne liste za najavljene izbore krajem ove godine. Zajednička ekipa za popis bi po ovom planu trebala da izvrši registraciju svih građana koji žive na Kosovu i to u 400 centara, koji će biti postavljeni širom Kosova. Osnovaće se takozvane mobilne ekipe koje će vršiti popis u izolovanim zajednicama, a postignut je i sporazum o registraciji za izborne liste onih Kosovara koji žive u dijaspori. Prevashodno će u ovaj registar moći da uđu oni kosovski Albanci koji mogu da dokažu da su do 1. januara 1998. godine boravili na Kosovu te da su bili primorani da ga napuste. Oni će pre svega morati da dokažu svoj identitet I dokumentaciju o mestu boravka na Kosovu. Upravo se ovde otvaraju nova pitanja na koja međunarodni zvaničnici nisu u stanju da daju jasne odgovore. Da li će moći da glasaju I oni kosovski Albanci koji žive u zapadnim zemljama više od dve godine, a pretpostavlja se da ih ima preko pola miliona. Drugo, obzirom da će se registrovati I izbeglice koje se nalaze u Srbiji, da li postoji mehanizam po kojem bi se kontrolisala registracija srpske zajednice. Drugim rečima, ako se zna da su kosovski Srbi više godina unazad počeli da napuštaju Kosovo, da li se može napraviti sigurna selekcija između onih koji su ga napustili nakon intervencije i onih ranijih. Posebno što veliki broj poseduje barem jedan od četiri uslova da dokažu da su građani Kosova.U suštini, problem je isti i kada je reč o kosovskim Albancima u dijaspori i kada je reč o kosovskim Srbima. Gospodina Evertsa međutim, mnogo više zabrinjava da li će registracija stanovništva moći da se obavi u Srbiji, računajući i na mogućnost da ovaj proces spreči režim Slobodana Miloševića. Oni koji se žele upisati u biračke spiskove, a žive van Kosova, svoju dokaznu dokumentaciju mogu slati poštom, a nekoliko nedelja pre održavanja izbora, preliminarne glasačke liste biće objavljene u svakom popisnom centru.

    Pre nekoliko dana odobrena je i Uredba o stvaranju Centralne izborne komisije, koja će biti odgovorna za sprovođenje izbora na Kosovu. Ova Komisija će nadgledati sve aspekte izbornog procesa u cilju, kako se stalno ponavlja, održavanja slobodnih i fer izbora. Članovi ove Komisije koja će brojati devet članova s Kosova i tri međunarodna stručnjaka za izbore, moraju da budu nezavisni i nepristrasni i biće odabrani selekcijom, a ovim telom će predsedavati ambasador OEBS-a Dan Everts. Ova Komisija će izdavati i administrativne direktive koje regulišu predstojeće izbore, uključujući i registraciju političkih stranaka i kandidata, proceduru glasanja i prebrojavanje glasačkih listića , izborni kodeks ponašanja, kao i izborno telo za žalbe.

    Pitanje koje se najčešće postavlja u kosovskim političkim krugovima je - zbog čega se ne zna ni približan datum održavanja opštih izbora na Kosovu, ukoliko se oni na lokalnom nivou budu održali krajem ove godine? "Zbog čega bi se ti izbori održali?", uobičajeno reaguju kompetentni u civilnoj Misiji UN na Kosovu. Misija je, kažu oni, pod mandatom UN, odnosno Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti, te ukolio bi se na eventualnim opštim izborima glasalo za nacionalnu vladu Kosova, onda bi to bilo u suprotnosti sa ovom Rezolucijom.

    U nekim albanskim političkim krugovima smatraju da je besmisleno održati izbore bez rešavanja statusa Kosova, odnosno organizovati lokalne izbore, a ne i opšte. Međunarodni faktori, međutim kažu da se status Kosova ne može odrediti dok ne budu postojale demokratske institucije. Valjda zbog toga i ne postoji raspoloženje da se mnogo govori o opštim, parlamentarnim ili predsedničkim izborima. Oni će se po svemu sudeći organizovati tek rešavanjem statusa Kosova, a razne evropske i američke diplomate govore da to može da usledi tek za nekoliko godina. No, prethodno se mora izmeniti i Rezolucija 12 44, ukoliko se izmeni stav o Kosovu kao delu Jugoslavije, što će biti veoma problematično, imajući u vidu i one zemlje članice Saveta bezbednosti koje poput Rusije ili Kine, uvek mogu da zaprete vetom.

    Ipak, aktuelno kopredsedavajući Privremenog administrativng veća Kosova i predsednik Partije za demokratrski progres Kosova, Hashim Thaqi, preneo je da je o ovom pitanju razgovarao i sa američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt nedavno u Tirani. On ju je obavestio o insistiranju albanske strane o održavanju izbora na svim nivoima, kako bi Kosovo dobilo i svoj Ustav i zakonodavne organe, koji bi preuzeli odgovornost za budućnost Kosova do održavanja posebne Konferencije na kojoj bi se, prema Thaqiju, odredio i definitivni status Kosova. Kušnerovo obraćanje Savetu bezbednosti početkom ovog meseca izazvao je veliko interesovanje, posebno oko njegovog zahteva da se dozvoli stvaranje privremenog Ustava za Kosovo.

    Ali, pre svega aktuleno je u prvom planu popis stanovništva. Beogradski zvaničnici su već izneli svoj stav poručujući da ''neće priznati nikakav Kušnerov popis''. Milovan Živković, direktor jugoslovenskog Zavoda za statistiku je izjavio da " Kušner ima za cilj da utvrdi nekakvu cifru od milion i 400 hiljada Albanaca ", što po njemu ima za cilj da potvrdi nezvanične podatke o visokom broju Albanaca'' ( zna se da je broj Albanaca mnogo veći od pomenute cifre). Živković se čak nije libio da proglasi nevažećim popise stanovništva iz 1971. I 1981. godine ističući da se ''pad Rankovića reflektovao na albansku nacionalnu euforiju koja je primorala Turke, Rome, Gorance i Muslimane da se izjasne kao Albanci!". Možda upravo ovo pokazuje da će samim kosovskim Srbima biti teško da sami donesu odluku, jer su beogradski zvaničnici čini se više nego zainteresovani da se proces popisa stanovništva "podvrgne" njihovim pravilima, barem u onim delovima gde oni vrše još uvek direktan uticaj - kao što je to severni deo Mitrovice.

    Ostaje još da se vidi kada će zaista započeti proces registracije stanovništva I kada će se održati I prvi lokalni izbori nakon rata na Kosovu. Ukoliko budu bojkotovani od predstavnika srpske zajednice, međunardni faktori će se zaista naći u neizvesnoj situaciji. Naravno, ukoliko već nemaju neki spreman protivodgovor. Ono što se zna kontakti sa predstavnicima srpske zajednice ni u jednom trenutku nisu bili prekidani. Ne isključuje se ni neko kompromisno rešenje. Toliko da se barem u javnosti pokaže efikasnost međunarodnih civilnih faktora na Kosovu.

    AIM Priština

    Arbnora BERISHA