AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 12 MAR 2000 23:13:44 GMT

    Nova ponuda: Vojvodina republika

    AIM, Podogorica 12. 3. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Programska ponuda republika Vojvodina u federalizovanoj Srbiji, izrečena na poslednjem kongresu Lige socijaldemokrata Vojvodine, je pre svega stranačka ponuda moguće države “posle Miloševića”. Dakle nije upućena Miloševiću, već beogradskoj centrali opozicionih stranaka od kojih se očekuje reakcija i odgovor o budućoj eventualnoj regionalizaciji republike, i definisanju tog pojma u Srbiji posle Miloševića. Novosadska poruka, medju onima kojima je upućena nije baš dočekana na nož, ali jeste propraćena tihim gundjanjem.

    Ideja koju su ligaši izrekli na svom kongresu nije nova- naznačena je 1991. u “Memorandumu o Vojvodini”, razrađena 1993. u “Federalističkoj inicijativi”, precizirana početkom prošle godine u dokumentu “Republika Vojvodina, put mira, razvoja i stabilnosti”, a koreni su joj u višeslojnim specifičnostima Vojvodine. Liga je saopštila da u budućnosti vidi Srbiju kao kao demokratsku federativnu državu sastavljenu od federalnih jedinica sa višim ili nižim stepenom autonomije. U takvoj Srbiji za Vojvodinu se predvidja status republike.

    Po predlogu LSV, u federalno uređenoj Srbiji, odgovornost za sudbinu države preuzmu, približno jednake, federalne jedinice – Vojvodina, Šumadija, Jugoistočna Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandžak (Raška oblast) i Kosovo - sa po oko dva miliona stanovnika i definisanim ekonomskim, političkim i istorijskim interesima; na taj način bi se, i politički, i ekonomski, i nacionalno, Srbija stabilizovala i konstituisala kao moderna evropska država. Vojvodina bi, u takvoj državi, morala da ima status republike. Državu bi predstavljao predsednički dom, a u dvodomnom parlamentu, veće federalnih jedinica bi, sem zaštite njihovih interesa, odlučivalo o strateškim političkim i razvojnim ciljevima Srbije, dok bi veće građana usmeravalo upravljanje pitanjima odbrane, spoljne i monetarne politike, i predloge osnovnih principa makroekonomske politike. Federalne jedinice bi, takođe, imale skupštine sa dve veća.

    Mile Isakov prvi čovek reformsko-demokratske stranke Vojvodine Mile Isakov (RDSV) podržava zamisao ligaša o Vojvodini republici objašnjava, negirajući da zahtev za republikom znači i odcepljenje Vojovodine, a predsednik novosadskog odbora Demokratske stranke (DS) Borivoj Novaković kaže, pak, da će "u postmiloševićevskoj Srbiji svi biti autonomaši, a ideja autonomije Vojvodine biće deo opšte kulture".

    Rasim Ljajić (Koalicija “Sandžak”) predlog da Vojvodina postane jedna od šest federalnih jedinica Srbije doživljava kao legitiman politički zahtev ("Čanak je otišao korak dalje, jer on govori o federalizaciji, a mi regionalizaciji Srbije. Oba koncepta podrazumevaju veću decentralizaciju vlasti"), Žarko Korać (predsednik Socijaldemokratske unije, SDU i koordinator Saveza demokratskih partija, SDP) ima nešto drugačiji stav naglašen i ogradom da projekat o Vojvodini kao republici nije zajednički projekat SDP. Korać mogućnost promene statusa Vojvodine u Srbiji oročava terminom “nakon smene vlasti”, jer misli da se sada sve stranačke aktivnosti moraju podrediti demokratizaciji zemlje. On priznaje da je "ukidanje autonomije Vojvodine od strane režima Slobodana Miloševića dovelo je do radikalizacije političkih stranaka koje deluju u Vojvodini, kao najdirektniji odgovor na nebrigu o legitimnim istorijskim težnjama ljudi koji u njoj žive", ali smatra da će po odlasku režima biti prilike da se mnogo jasnije vidi da li iza zahteva “Vojvodina republika” stoji većina građana Vojvodine i Srbije, a da sada sve treba podrediti pritisku da se iznude demokratski izbori i promeni režima. Kaže da udružena opozicija može da funkcioniše samo ako se sve stranke “uzdržavaju od radikalnijih stavova u ovom trenutku".

    Srpski pokret obnove (SPO) ne komentariše federalistički koncept pošto je na kongres LSV poslao genaralnog sekretara stranke dr Vojislava Vukčevića koji je govorio o Vojvodini u terminima autonomije i “evropejske tradicije”, ali su iz ove stranke, u prošlosti, na pomen republikanskih ideja stizale otrovne strele koje se, po žestini nisu razlikovale od režimskih. Demokratska stranka Srbije (DSS) oglasila se preko svojih novosadskih aktivista: “Ukoliko LSV ne povuče koncept Vojvodina-republika, više ne može biti u bloku udružene opozicije”!

    Kako aktuelna vlast doživljava status Vojvodine sažeo je predsednik Pokrajinske skupštine i čelni čovek pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS) Živorad Smiljanić izjavom, na jagodinskoj lokalnoj tv stanici (koja se ne vidi u Vojvodini) da “o bilo kakvoj autonomiji ... nema govora", jer u “Vojvodini živi 2.300.000 stanovnika, među kojima je 300.000 izbeglih Srba iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i da su u Vojvodini 80 odsto su Srbi”.

    Polemišući s optužbama da federalističkim konceptom provocira dodatnu dozu represije režima, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak kaže: “Ako je republika Vojvodina ‘crvena krpa’ za režim, onda je odsustvo Vojvodine crveni karton za istoriju. Ko ne shvata da se samo na Vojvodini može zaustaviti ovaj režim, jer se samo na Vojvodini prekida priča o nacionalnim ekskluzivitetima, koja je i dovela do svega što se desilo, taj ne razume da, ako budemo ćutali o Vojvodini, agonija će se samo produžavati”.

    On insistira na tome da, dok se jasno ne odrede, pre svega opozicione stranke u Srbiji, koje “koketerijaći s istim onim nacionalizmom uz pomoć kojeg je Slobodan Miloševićh došao na vlast i, i dan danas vode vrlo neprincipijelnu i, u krajnjoj instanci, sramnu politiku”, ne može doći ni do smirivanja situacije na Kosovu, niti do normalnog položaja Vojvodine. “A bez normalnog položaja Vojvodine Srbija je će non-stop biti jedan državni koncept koji će stalno metastazirati u velikodržavne ideje. I nikad neće početi da se bavi normalnim životom i živeće sve gore”.

    “Vojvodina iznutra ima balans, i nacionalni i zavičajni, koji ljude opredeljuje za drugačiji način razmišljanja. Pitanje položaja Vojvodine uvek će biti merilo unutrašnje demokratičnosti Srbije. Što je Vojvodina veći subjektivitet unutar Srbije, Srbija će biti demokratičnija. Republika Vojvodina ne znači secesiju, otcepljenje, već pravo jednog prostora da odlučuje o svojoj sudbini, ograničeno samo zajedničkim interesima opstanka države kao celine... Kada se pogleda istorija Vojvodine u proteklih sto godina, vidi se da je Vojvodina bila u pet država i svih pet su sve imale jednu zajedničku osobinu - bile su višenacionalne. Višenacionalna država u kojoj ja vidim Vojvodinu, a verujem da će je videti i buduće generacije političara, zove se Evropska Unija.”

    Optužbe o odvajanju Vojvodine od Srbije, Čanak tumači kao govor o odvajanju dela nacionalne države. Pošto se Srbija proteklih godina definiše kao nacionalna država, amputirajući sve one delove koji su etnički i politički nepodobni da bi bili njen deo, teritorija joj se smanjuje. To smatra cenom svake nacionalističke politike. ,,Ne treba Vojvodini status republike da bi ga koristila u smislu koji koristi režim u Srbiji. Nego zato da bi zaokružila svoju specifičnost boljim rešenjima”.

    Jedno od tih “boljih rešenja” je regulisanje položaja nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini, a vojvođanska specifičnost je da nema nacionalnih enklava, da u 95 procenata sela i gradova živi nacionalno izmešano stanovništvo. Ponuđeni koncept LSV insistira da sve etničke zajednice u Vojvodini moraju biti ravnopravne i da sve moraju imati jednaka prava; da svakom u Vojvodini mora biti omogućeno da govori, školuje se i da se, u komunikaciji sa državom, služi svojim jezikom (nabraja se šest jezika – srpski, mađarski, hrvatski, slovački, rumunski i rusinski)...,,

    U međuvremenu se udružena demokratska opozicija Srbije bavila retorskim pitanjem hoće li ponovo pozvati narod da demonstrira na ulicama i kada bi bilo najbezbednije da to bude učinjeno. Složili su se oko termina “regionalizacija” kao postmiloševićevog uređenja Srbije. Nedavno objavljena opoziciona platforma izražava “uvažavanje istorijski formiranih vidova autonomije”. Pominje Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. A što se režima tiče on u ovom trenutku ima preča posla: samo u protekloj nedelji zatvorio je nekoliko nezavisnih elektronskih medija u provinciji Srbije.

    Milena Putnik (AIM)