AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 10 MAR 2000 23:13:17 GMT

    Sandžački strahovi seobe i deobe

    AIM, Podogorica, 10. 3. 2000

    (Od odpisnika AIM iz Beograda)

    Novopazarci proteklih dana ponovo stoje u redovima za izdavanje ili produžavanje pasoša. Kao i uvek, kad počne priča o ratu i novim nevoljama. Uostalom, u proteklih deset godina svaki vreliji politički dogadjaj utrostručavao je redove ispred MUP-a i ispred opštinskih šaltera za izdavanje uverenja o državljanstvu. Sudbina nesigurnih ili tihi odlazak? Za sada su sve nevolje na ovim prostorima minule bez paljevina i bez žrtava. Svaki put bi se većina gradjana vratila u sandžačke gradove, ali je nekolicina ostajala u zemljama zapadne Evrope i od privremenog rešenja pravila trajno,idealno uhleblje.

    Ovoga puta gradjane Sandžaka pred šaltere je dovela situacija u Crnoj Gori i napetost koja vlada izmedju crnogorskog MUP-a i VJ. Sandžak kao prekogranična regija bi u slučaju eskalacije sukoba u Crnoj Gori bio po mišljenju ovdašnjih gradjana poprište žestokih sukoba a bosnjačko stanovništvo,kažu ovde, ,,moneta za potkusurivanje,,. Bošnjaci u Crnoj Gori su svoje glasove na prošlim izborima listom dali Milu Djukanoviću i njegovoj partiji, pa se gradjani boje da bi u eventualnoj ratnoj situaciji, to moglo izazvati gnev Miloševićevih snaga i pristalica.

    Sobzirom na ono što se dogadja izmedju dve federalne jedinice strah od rata u Crnoj Gori je realan, a Bošnjaci u Sandžaku nisu baš toliko zaboravni da im još uvek nisu na umu Srebrenica i ostala dogadjanja u zaraćenoj Bosni.Od dobra niko ne bezi, kaže narod Nedavno su se novopazarski ogranci Demokratske stranke, Socijaldemokratije i Nove demokratije oglasili povodom odlaska bosnjačkog stanovništva i pozvali sve gradjane Sandjaka da ostanu na svojim ognjištima, i da zajedno grade suživot i dobrosusetske odnose kao i bogatiju Srbiju. Bosnjačke stranke su se takodje nekoliko puta oglašavale povodom redova za pasoše i iseljavanja stanovništva. Samo je prinudno Opštinsko Veće Novog Pazara ostalo nemo,ignorišući redove za državljanstvo u prizemlju opštinske zgrade.Za jedno uverenje o državljanstvu nužno je izdvojiti pedeset dinara(radi se naravno o jednom listu papira).

    "Što je razloga za odlazak"kaže Mirsad(21)"i sami vidite šta se radi, budućnosti nema,para nema, posla nema. Sramota me da tražim pare od oca za u grad kad on nema ni za kućne potrepština a kamoli za moj izlazak. Još ovo sa Crnom Gorom,stalno slušam vesti,čupavo se odvijaju stvari,sve rat za ratom. Hoću da odem u bijeli svijet pa šta bude, viza može da se smuva, košta dve hiljade.Tamo imam neku šansu a ovde još desetak godina nema nade za neki bolji život".

    Vize zaista nisu problem za onog ko ima novac.Javna je tajna da se jedan strančaki prvak(verovatno i jedini član svoje stanke)obogatio šaljući svoje "članove glavnog odbora" u zapadnoevropske zemlje na "simpozijume i stranačka savetovanja". Svaki sandžaklija koji je spreman za rad na nemačkim gradilištima ima stranačku legitimaciju i tobožnji poziv na "simpozijum". Na tu foru još uvijek padaju službenici ambasada u Beogradu.U Pazaru je moguće srediti i ekspresno dobijanje uverenja i pasoša tako da se snalažljive osobe vrlo brzo mogu naći preko granice na "naučnim skupovima". Oni koji hoće da traže azil obično iskoriste potvrdu da su" članovi glavnog odbora "nepomenute stranke i dobijaju azil na osnovu toga što su kao" istaknuti partiski rukovodioci bili proganjani od strane Miloševićevog režima".Sve može i sve košta.

    "Ako samo odem nema te sile koja će da me vrati u ovaj besmisao! Nikom neću da se javim ,nikom,ni rodjacima ni kolegama,ni prijateljima. Jednog dana me nema i ćao.Žena je na prinudnom odmoru već pet godina, dinar jedan ne prima, ja radim kod šnajdera koji je bogatiji od države al je po zlu i državu prevazišo, da može dušu bi mi izvadio. A biće rata sigurno,to slobodno napiši, sigurno, ova vlast ne može bez krvi.Moja deca će da se školuju i da žive normalno,bar se nadam,i ne moraju da znaju odakle su. U Crnoj Gori sigurno puca i sve će na naša ledja, sigurno Srbi i Crnogorci više vole jedni druge nego nas,sigurno" kaže. Tridesetpetogodišnji R.I. koji nema vezu za ekspresno dobijanje dokumenata i nema pare za vize ali ima vezu za Bar-Bari "a posle je lako".

    Predsednik Matice Bošnjaka ,filozof dr Šefket Krcić izjavliuje da se Sandžak nalazi u hamletovskom stanju "biti ili ne biti". Smatra da se medju narod smošljeno unosi panika i šire glasine koje podstiču na iseljavanje i proizvode strah: "Za ovo stanje su krivi režimi i u Beogradu i u Podgorici koji jedan drugome izuzetno odgovaraju. I ovog puta režim u Beogradu i režim u Podgorici nastoje da Sandžak još dublje pocijepaju da bi uveli još veće sankcije prema gradjanima ove regije. Miloševićev režim širi defetizam i unosi paniku medju gradjane i odgovaraju mu ovi redovi pred šalterima. Slika je grozna. Matica Bošnjaka je uputila apel da gradjani Sandžaka ostanu u svijim domovima i da ne nasedaju na glasine "kaže Krcić.

    Sve ovo nekima i odgovara, i fotograf iz Novog Pazara koji je bio izričit u anonimnosti kaže da zaradjuje bolje nego ikad: "Sve navalilo da vadi dokumenta, čini mi se da niko nije imo pasoš koliko ih ovde da se slika za pasoš. Ovako je bilo i kad je počelo bombardovanje. Ne volim što narod ide, a pare volim. Pasoš treba onome ko hoće sad da ode a ako pukne, tad ti pasoš ne treba, samo hvataš maglu".

    Uzdrhtalo bosnjačko stanovništvo u Sandžaku više nego ikad prati vesti i čita novine. Politika je jedina tema i sada se glasno razmišlja o tome da li su Bošnjaci u Crnoj Gori uopšte trebali da daju glasove bilo kome od predsedničkih kandidata. U pazarskoj čaršiji mogu se čuti i priče o pripajanju Sandžaka Crnoj Gori, zarad zamene za neki opet deo Crne Gore i tako u nedogled. Na sve to Pazrci se žale, šta će oni u Crnoj Gori, kad su rodjeni u Srbiji i tu žive.

    "Strah me,hoću da izvadim pasoše zato što me strah" kaže Abit Mavrić(57)radnik: "Ja sam svoje odživeo nego mi je za djecu briga ,strah me da nas ne zadesi ratna nesreća pa posle da Evropa počne da izdaje saopštenja, i ovi naši političari da idu po svijetu, i da zaradjuju na našim glavama. Strah me, da se baš to ne desi".

    Ko ostaje u zemlji mora da stane u red za hleb i ulje ,ko odlazi mora da stane u red za uverenje o državljanstvu i u red za pasoš. Redovi su svuda, zato što nema reda.

    Enes Halilović (AIM)