AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 07 MAR 2000 11:08:10 GMT

    Afere

    Zadnje sesije makedonskog parlamenta su u najmanju ruku zabavne. Spiker uzima ulogu razrednog staresine i vreme dok se raspravlja o slucajevima kao sto je Aracinovo (ubistvo troje policajaca i jednog osumnjicenog u vezi tog ubistva, plus i neprimerna policiska intervencija povodom toga), zaduzuvnja drzave za oko 13,5 miliona dolara americkog kredita radi kupnje opreme za MUP i još staro-nova saznanja o kupovini svega i svačega u intresu države od strane starih i novih vlastodržaca.

    AIM Skopje, 6.3.2000

    Makedonski parlamentarci su na zadnjoj višednevnoj sesiji bavio se izveštajem anketne komisije koju je formirao zbog kupovanja potrebne opreme za državne službe bez obljavljenih tenedera sa strane ranije vlasti. Ta rasprava odvija se u vreme kad opozicione novine tvrde da je nova vlast koju čine Unutrašnja makedonska reoucionarna organizacija - Demokrtska partija za makedonsko nacionalno ujedinjenje (VMRO-DPMNE), Demokratska alternativa i Demokratska partija Albanaca (DPA), "koaliciono" se bavi i mutnim poslovima kao što je pretakanje državnog novca u (svoje) privatne firme, šverc cigareta i alhohola ili sumljiva prodaja firmi grčkim partnerima i navodno uzimanje provizije za ove bagatelne prodaje.

    Parlament je odmah nakon formiranja u decembru 1998 godine u skladu sa predizbornim obećanjima partija koje su izbore dobili formirao je novu anketnu komisiju koja se latila posla razgledanja javnih nabavki pojedinih ministerstva u periodu od 1992 do 1998 godine. I prethodni sastav parlamenta formirao je anketnu komisiju sa identičnim zadatkom, ali i pored konstatacije da je bilo svega i svačega u trošenju državnih para za potrebe pojedinih ministerstava, pre svega ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, tadašnja većina u parlamentu je uspela izbeći pitanje odgovornosti svojih ministera koji su olako trošili državni novac. Nova vlast je htela jednostavno "odmah i sada" dokazati korumpiranost stare vladajuće garniture za koju su znali i vrapci na granama. Iako se činilo da će to lako postiči, tim više što u ministarstvima je postojala gotovo kompletna dokumentacija o spornom poslovanju ranijih ministara, anketna komisija je upala u birokratsku zamku - ugušila se u moru papira. Što je rezultirala više puta produživanom mandatu. Nakon rada od godinu dana komisija je uspela izaći pred parlament za informacijom i ponudila zaključke. Naravno, opozicija je rad anketne komisije okaraterizirala kao neprimerno preuzimanje uloge istražitelja i suda od strane parlamentarne većine, svojevidni "lov na vještice". Ruku na srce, niko i nije nakon razvlacenja rada komisije, ali i zbog neispunjavanja mnogih predizbornih obećanja i traljavog efekta nove vlade, očekivao da će komisija završiti svoj rad konkretnim nalazima. Još više iy rayloga što su odma počele špekulacije da nova vladajuča koalicija od samog početka svog mandata nastavila jođ žešćim tempom raditi ono što su njeni prethodnici radili i da su neki od ranijih ministara prešli na stranu nove vlade nudeći svoje usluge u zamenu za praštanje.

    Rasprava u parlamentu se uglavnom svodila na polemiku, ili bolje reči uzajamno optuživanje, pozicije i opozicije oko toga ko su veći kriminalci stari ili novi ministri. Pozicija je pominjala skandalozne nabavke rej-ban naočara za policajce, kupovinu rasnih konja opet za policajce, seriju čudnih kupovina vozila i tehnike za potrebe armije, dok je opozicija tvrdila da nova pozicija još kriminogenija od stare, da bagateliše državnu imovinu. Najšešće je pominjen primer privatizacije-prodaje jedine makedonske rafinerije "Okta". Koalicija je i pored odbijanja ranijeg predsednika Kire Gligorova da potpiše ukaz o proglašenju zakona o prodaji "Okte" ipak isti donela po drugi put i tako uspela grčkoj državnoj petrolejskoj firmi prodati rafineriju. Ali u javnosti još uvek se vuku repovi ove prodaje: opoziciji bliski mediji tvrde da je "of sor" firma sa sedištem na Kipru, u kojoj većinu ima državna "Helenik petroleum" mešovita firma u kojoj postoji sumljivi ruski i srpski kapital, da je "Okta" nakon prodaje, zbog povoljnih okolnosti (nedostatka goriva) na Kosovu, ali i SR Jugoslaviji "stavila u djep" oko 60 miliona maraka, te da će zbog tog trenda svoju investiciju isplatiti za godinu-dve, da će zbog uspostavljenog monopola na makedonskom tržištu lako "ispumpavati" lepe profite.

    Dnevnik "Makedonija denes", koji je blizak opoziciji, već nedelju dana objavljuje tvrdenje da je vladajuča VMRO-DPMNE primila dva miliona nemačkih maraka od grčkih firmi za svoju predizbornu kampanju na zadnjim parlamentarnim izborima. Navodno grcka firma "Nikos" koja se bavi prometom mesa i proizvodnjom mesnih proizvod, koja je nedavno otvorila svoj pogon u blizini Skopja, čijem je otvaranju prisustvovao i premijer Ljubčo Georgievski, u više navrata preko firme gradonačalnika naselja Ilinden, clana VMRO-DPMNE, uplačivala novac koji je korišćen za predizbornu kampanju ove partije. Usput tvrdi se da je time kupljeno i makedonsko priznavanje (grčkog dela) Kipra. Uzimajući u obzir sve ove afere "Makedonija denes" tvrdi da Makedonijom vladaju Grci!

    U javnosti se već duže vremena vrti priča da su premijer, "rekonstruirani" ministar finansija Boris Stojmenov, a i aktuelni, dobili "masnu" proviziju u dilu prodaje "Okte". Stojmenov, kome je očito teško pao odlazak sa ministerske pozicije, je u nekim svojim izjavama kojima je objašnjavao svoje neslaganje sa partijom kojom pripada između ostalog ustvrdio je da je VMRO-DPMNE za parlamentarne i predsedničke izbore potrošila više od 40 miliona dojč marki. Sa troškovima kampanje za predsedničke izbore povezuje se i kredit od 13,5 miliona dolara kojeg je Makedonija uzela za nabavku 300 automobila i opreme za Ministarstvo unutrašnjih poslova. U ceo posao upletena je posrednička firma Makedonca koji živi u SAD, a koji je blizak rođak supruge novog makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog. Navodno, rođak je uložio svoj novac u kampanji Trajkovskog, pa je normalno da mu ovaj vrati tako što đe automobili biti preplačeni u proseku po nekoliko hiljada dolara.

    Poznati pozorišni reditelj Ljubiša Georgievski koji ima svoju redovnu kolumnu u skopskom "Dnevnik"-u imajući u vidu sve brojnije afere u kojima je uglavnom upletena vladajuča garnitura konstatira: "Jedne afere služe da bi se pokrile ranije afere, što je karakteristično za zemlje kao što je naša, a druge ranije afere služe da se pokriju sadašnje". Istina, barem po onom što se objavljuje u pojedinim medijima afera u Makedoniji ima na pretek, ironično rečeno, ima ih toliko što traju veoma kratko po onoj "svako čudo za tri dana". Čak i polovina od toga da je istina mnogo je. Stvar tim je gora što dosad niko od prozvanih u ovima aferama nije "presavio tabak" i napisao tužbu protiv medija ili novinara koji su aferu obelodanili. Simptomaticno je i to da je Ministarstvo informacija ovih dana izašlo predlog zakonom o informiranju koji je očito rađen po uzoru na onaj koji važi u SR Jugoslaviji.

    Vlast želi disciplinirati medije i novinare, a novinari mogu naći utehu i u faktu da pozicija želi disciplinovati i parlamentarce. Kakvu biste ocenu dali parlamentarcima i njihovom spikeru, u bilo kojoj državi, za identičan kraj zadnjih nekoliko parlamentarnih sednica: prvi među jednakim, kao klasni rukovodioc proziva svoje kolege i zapisuje svojeručno "izostanke"? Ko je prisutan kraju sesije dobija dnevnicu i putne troškove (dodatak na plaću ukoliko dolazi na sednice i živi izvan Skopja). Ko nije prisutan kraju parlamentarne sesije kažnjen je time što neće dobiti ove novčane dodatke poslaničkoj plaći!

    Makedonski parlament u svojoj višepartiskoj desetgodišnjoj historiji prekinuo je mnogo svojih sednica zbog nedostatka kvoruma, a javnost je tokom ovih triju mandata "narodnih pretstavnika", po pravilu, žestoko reagovala zbog ponašanja svojih izabranika. Pritom se na ovim sedinicama raspravljalo o nimalo naivnim stvarima. Odluka predsednika parlamenta Savo Klimovskog, inače profesora Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Skopju da oponaša srednjoškolskog nastavnika (rečimo zbog "digniteta" učenika-članova parlamenta)- naišla je na odobrenje ovdašnje javnosti koja svoje parlamentarce smatra neodgovornim zbog toga što "beze sa školskih casova".

    Klimovski je "disciplinirao" narodne izabranike, a ovi su večim prisustvom na zadnjim sednicama parlamenta povodom predhodne najave "kažnjavanja" pokazali da su poruku svog predsednika primili "k znanju". I njima je novac drag.

    AIM Skopje

    ISO RUSI