AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 04 MAR 2000 22:52:42 GMT

    Šta se zbiva na jugu Srbije

    AIM, Podgorica, 4. 3. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Posle niza incidenata koji su se proteklog meseca dogodili u tri opštine na jugu Srbije(Prševo, Bujanovac i Medvedja-u prve dve većinsko stanovištvo su Albanci), pojave napada na policijske snage, ubistava albanskih gradjana i policajaca i ranjavanja čak i službenika UN tenzije izmedju lokalnog srpskog i albanskog stanovništva rastu, posebno u Preševu gde je prema poslednjim informacijama stanje sve napetije. I dok se Albanci žale na represiju policije Srbi govore da su prinudjeni da se iseljavaju pod pritiskom svojih komšija Albanaca. U gradovima je pojačana policijska kontrola, a strah i neizvesnost su sve veći.

    Preševo, Bujanovac i Medvedja, tri rubne opštine na samoj administrativnoj granici Srbije i Kosova, dugo godina u seni kosovskih zbivanja, prvi put su skrenule širu pažnju javnosti 1. i 2. marta 1992. godine. Tada je Partija za demokratsko delovanje (PDD), najuticajnija politička stranka koja okuplja Albance sa ovih prostora, organizovala referendum sa pitanjem "Da li ste za kulturnu, političku i teritorijalnu autonomiju opština Preševo, Bujanovac i Medvedja sa pravom priključenja Kosovu?". Preko 90 odsto južnosrpskih Albanaca, kako je onda saopšteno, pozitivno se izjasnilo na ovom jednonacionalnom plebiscitu a čelnici PDD su objašnjavali da jedino kroz autonomiju mogu da ostvare svoja gradjanska i nacionalna prava. Što se tiče drugog dela referendumskog pitanja naglašavano je da se o "priključenju Kosovu" može govoriti tek ako tadašnja Autonomna pokrajina postane samostalna država. Srpske vlasti nisu, naravno, blagonaklono gledale na referendum Albanaca u ovim opštinama ali nisu ga ni sprečavale.

    Sledećih osam godina, bez obzira na ovaj referendum, kako je nedavno primetio dr Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medvedji iskazuju relativno visok stepen integrisanosti odnosno saradnje sa sredinom u kojoj žive i sa republičkim vlastima. Formiraju se političke stranke koje učestvuju na republičkim i lokalnim izborima i, kao u Preševu, drže lokalnu vlast ili u njoj (Bujanovac) participiraju sa Jugoslovenskom levicom i SPS-om. Na drugoj strani, politički predstavnici Albanaca održavaju tesne veze sa svojim sunarodnicima sa Kosova i imaju veoma bliske kontakte naročito sa Rugovinim Demokratskim savezom. Učestvuju u koordinacionim većima i dogovaraju se oko zajedničke politike Albanaca sa teritorije bivše SFRJ.

    Ipak, svih tih godina, bez obzira na sitnije incidente, medjunacionalni odnosi su uglavnom bili stabilni. Albanci, koji u Preševu čine 90 odsto stanovništva, Bujanovcu 60 odsto a u Medvedji 30 odsto, doduše, neprestano ukazuju na kršenje njihovih nacionalnih i ljudskih prava, pre svega u sferi upotrebe jezika ili izborne majorizacije, ali njihov odnos prema državi Srbiji ne izlazi iz legalističkih okvira.

    Tokom rata, prema rečima Rize Halimija, predsednika SO Preševo, u ovim krajevima ubijeno je 11 Albanaca a jug Srbije napušta oko 20.000 ljudi koji utočište uglavnom nalaze u izbegličkim kampovima u susednoj Makedoniji. Posle okončanja ratnih sukoba većina Albanaca se vraća svojim kućama. Ipak, deo odlazi na Kosovo. Radi se, pre svega, o Albancima iz Medvedje ali i iz preševskog Karadaka, planinske oblasti na samoj granici, gde je tokom rata veliki broj kuća spaljen ili uništen. Tih prvih posleratnih meseci, bez obzira na tragična zbivanja, sticao se utisak da neće doći do prelivanja sukoba sa Kosova na ovaj kraj. Povlačenje Vojske Jugoslavije i kasniji srpski izbeglički konvoji sa Kosova propraćeni su sa nekoliko incidenata ali mir se ipak, kako - tako, održavao.

    I kada se činilo da će Albanci sa juga Srbije i dalje uspevati uspešno da balansiraju izmedju lojalnosti državi i etničke lojalnosti, 23. novembra 1999. godine, prilikom napada na policijsku patrolu kod sela Končulj, u opštini Bujanovac, ranjeni su Časlav Ivković, zamenik komadira policije u Vranju, i policajac Zoran Stojiljković. Ubrzo zatim, u Preševu, 7. decembra, u neposrednoj blizini tamošnje Stanice milicije postavljena je eksplozivna naprava. Niko nije povredjen, ali je na okolnim zgradama od eksplozije pričinjena znatna materijalna šteta. Samo tri dana kasnije eksplodirala je bomba u dvorištu OŠ "Branko Radičević" u Bujanovcu. Žrtava, srećom, nije bilo.

    Spirala nasilja nastavlja se i u ovoj godini. Ćemailj Mustafi, direktor Osnovne škole u Muhovcu, inače potpredsednik bujanovačkog Opštinskog odbora SPS, ubijen je 17. januara. Nešto kasnije, u dvorište njegovog brata Ćemalja Mustafija početkom februara bačena je ručna bomba.

    Najozbiljniji incident desio se 25. februara u Bujanovcu. Podmetnuta je eksplozivna naprava u neposrednoj blizini gradske kotlarnice. Samo srećnim sticajem okolnosti nije bilo žrtava. Ipak, dva ključna dogadjaja, koja će, čini se, umnogome opredeliti kasnija zbivanja desila su se u selu Dobrosin koje se nalazi unutar demilitarizovane zone, samo kilometar od granice Kosova i Srbije. U ovom selu, 26. januara, napadnuta je policijska patrola. Pod ni do sada potpuno razjašnjenim okolnostima, ubijena su braća Isa i Šaip Šaljipi koji nisu direktno učestvovali u puškaranju, a ranjen je policajac Žarko Guberinić. Četiri dana kasnije, na sahrani braće Šaljipi, za koje rodbina tvrdi da su ih ubili policajci, po prvi put su se javno pojavila uniformisana lica koja su se predstavili kao pripadnici "Ushtria Clirimtare e Presheve, Medvegje e Bujanovac"("Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medvedje").

    Drugi incident, takodje veoma važan za razumevanje svega onog što se zbiva u ovom kraju, desio se 26. februara. U napadu na policiju, kod sela Končulj, u neposrednoj blizini Dobrosina, na magistralnom putu Bujanovac - Gnjilane, stradao je major policije Slaviša Dimitrijević, a ranjeni su policajci Bujanovac Dragan Filipović, Srećko Radivojević i Goran Dimčić. Ubijen je, takodje, i Fatmir Ibiši, iz Gnjilana, jedan od napadača. Kod njega je pronadjena legitimacija Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) broj GJ 10226. Ta činjenica poslužila je SPS-u da, neposredno nakon ovog dogadjaja, optuži KFOR i UNMIK za "saučesništvo u terorističkim aktima na jugu Srbije". Nešto kasnije, pukovnik Filip Hening, portparol generala Klausa Rajnharda, glavnokomadujućeg medjunarodnih snaga na Kosovu, potvrdio je da "ima saznanja" o postojanju oružanih grupa Albanaca na Kosovu koje deluju u opštinama Preševo, Bujanovac i Medvedja. Pukovnik Hening je rekao takodje, da KFOR "strogo kontroliše administrativnu granicu da bi sprečio pokušaj ovih grupa da je predju,,.

    Ova dva dogadjaja izbacila su definitivno na površinu jug Srbije kao novo moguće žarište sukoba, naročito nakon upozorenja iz NATO o navodnom gomilanje srpskih vojnih i policijskih snaga u ovom regionu. General Vladimir Lazarević, komandant Treće armije, ali i Riza Halimi, predsednik SO Preševo, demantovali su ove navode ali to nije mnogo pomoglo. Ubrzo je usledila i svetska medijska promocija "Ushtria Clirimtare e Presheve, Medvegje e Bujanovac" (UCPMB) i sela Dobrosin kao glavne baze novoformirane organizacije.

    Da li se to kosovska zbilja seli na jug Srbije, pitanje je sa kojim se sve više suočavaju ne samo Albanci i Srbi iz ovih opština, već i medjunarodna zajednica čiji predstavnici često ovih dana ističu da svet nema nikakvog interesa u izazivanju novog ratnog žarišta na Balkanu. Odgovor na ovo pitanje zavisiće od mnogo faktora, ali, koliko god izgledalo apsurdno, ponajmanje od Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medvedje. Izmedju čekića i nakovnja, u sendviču pretenzija nekih političkih vodja njihovih sunarodnika sa Kosova koji bi po procenama ovdašnjih analitičara ,,vrlo rado menjali Kosovo bez Srba za jug Srbije bez Albanaca,,, i represije ovdašnjeg državnog aparata, oni za sada pokušavaju da zadrže prisebnost jer su svesni, barem većina njih, da u slučaju sukoba ne mogu očekivati ništa dobrog osim žrtava i razrušenih domova.

    Riza Halimi, predsednik SO Preševo, kaže: "Ova spirala nasilja mora da se prekine. To je u zajedničkom interesu. Jedino rešenje koje ja vidim, a to je ono što smo više puta isticali, jeste u boljoj i bližoj saradnji državnih organa sa UNMIKOM i uopšte sa medjunarodnim organizacijama koje se nalaze na Kosovu. To isto važi i kada su u pitanju opštine Bujanovac, Preševo i Medvedja. Naravno, preduslov za sve to je političko reševanje svih problema sa kojima se Albanci na ovom terenu suočavaju."

    Priadnici južnosrbijanske varijante oslobodilačke vojske Kosova ("Ushtria Clirimtare e Presheve, Medvegje e Bujanovac"), moraće svoje sledbenike da traži na Kosovu ili barem medju onim Albancima sa juga Srbije koji su još tokom rata pristupili u UCK a takvih je prema relevatnim saznanjima, ipak, malo. Upravo zbog toga je i velika odgovornost pripada KFOR-u.u čijem poslednjem, zvaničnom saopštenju stoji da ,,KFOR I NATO ne podržava pobunu Albanaca na jugu Srbije i da nije tačno da KFOR I NATO podržavaju ove pobunjenike, kako oni sami pričaju tamo lokalnom stanovništvu,,. Pokazalo se da je većina terorističkih akcija planirana s one strane granice Srbije, te da su napadači na policijske patrole stizali sa Kosova. Iako se radi o vrlo nepristupačnom terenu KFOR će morati da pojača graničnu kontrolu- što je uostalom i najvljeno od njegovih čelnih ljudi, kako se ne bi dešavalo kao do sada da pripadnici UCPMB šetaju pograničnim pojasom i pucaju čak i na vozila UN. U poslednjem takvom slučaju ranjavanjen je Marsel Grogan, službenik pri kancelariji UN.

    Još jedan otežavajuži faktor po Albance iz ovih opština je i to što režimu u Srbiji, pritisnutom unutrašnjim neprilikama, u ovom trenutku odgovara podizanje tenzija i plašenje naroda nekim novim ratom. Zbivanja na jugu Srbije idealno se uklapaju, naročito u izbornoj godini, u staru i oprobanu strategiju Slobodana Miloševića. Kako to praktično izgleda, okusili su ovih dana prosvetari u Vranju kojima je oštro prebačeno na manjku patriotizma jer "dok se rat vodi u susedstvu, oni bi da štrajkuju". Dakle, malo baruta nije na odmet, bar toliko da se na trenutak zaboravi na glad, bedu i siromaštvo.

    No, jedno je sasvim izvesno. Sudbina juga Srbije zavisiće pre svega od onog što se bude zbivalo na Kosovu. Ukoliko KFOR i UNMIK uspeju da uspostave red i mir na Kosovu, Albanci i Srbi iz Preševa, Bujanovca i Medvedje mogu se i čemu nadati. Samo, vremena mnogo nema jer fitilj na buretu baruta zvanom jug Srbije ubrzano dogoreva.

    Vukašin Obradović (AIM)