AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 01 MAR 2000 15:25:29 GMT

    Strah od novog balkanskog ratnog proleća

    Ratna psihoza polako poprima sve veće razmere, a u dnevnoj štampi su se već pojavile informacije da građani počinju da stvaraju zalihe brašna, šećera, soli i konzervi. Kaže se da je to najbolji barometar da se nešto zbiva, ali nadajmo se da narod nije u pravu i da signali nisu to što jesu.

    AIM Skopje, 01.03.2000

    "Hoče li biti novog rata?", "Predvečerje novog rata na Balkanu", ”Novi izbeglički talas u Makedoniji”, ”Novi rat ili produženje starog”..., samo je deo naslova objavljenjih poslednjih nedelju dana u makedonskoj štampi. Strah od nove destabilizacija se brzinom požara širi medju stanovništvom Makedonije, zemlje koja je do sad, u zadnjih pet godina, preko glave preturila pet ratova i nemira u posrednom i neposrednom susedstvu, a nije, na sreću ni u jednom učestvovala.

    Novinari i vojni analitičari pomno prate svaku vest koja se odnosi na NATO, Jugoslovensku Armiju, na zbivanja na jugu Srbije, na političke procese u Crnoj Gori i na izjave političara koje se odnose na ovaj region. Pomalo, može se reči čak paranoično, mediji su počeli da pronalaze nove izbeglice koje su stigle u pogranična sela, ali posle provere ispostavilo se da od toga za sad nema ništa. Na primer čak i veoma profesionalna A-1 televizija upustila se u informaciju da je sa juga Srbije u jednom selu pristiglo dvadesetak albansih izbeglica. Kasnije se ispostavilo da je selo Mirkovci u stvari mesto gde su devedeset otsto Srbi, pa dolazak Albanaca u takvu sredinu prosto nemoguće.Ulje na vatru o ratnoj atmosferi dolivaju neoprezne izjave, na primer, ministra za rad i socijalnu politiku Bedredina Ibraimija, koji je rekao da se prave pripreme za nove izbeglice. UNHCR, tačnije šef misije za Makedoniju Amin Avad je demantirao glasine da i Visoki komeserijat za izbeglice takođe pravi urgentne pripreme za prijem novih izbeglica. On kaže da UNHCR mora biti uvek spreman, ali da se nikakve specijalne pripreme sada ne prave. “Ne očekujemo nove izbeglice”, izjavio je Avad.

    Veliki strah je proizašao iz informacija da Vojska Jugoslavije gomila snage na jugu Srbije u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. Kao odgovor na ove informacije Makedonska vojska je podigla borbenu pripravnost Kumanovskog korpusa, na severu Makedonije, za jedan stepen, što prema portparolu Ministarstva za odbranu Djorđiju Trendafilovu, znači pojačane patrole i učestala dežurstva u ovom korpusu. Iako je, kako su prenele novinske agencije ,pretsednik Makedonije Boris Trajkovski na svom putovanju u Poljskoj i Estoniji izjavio da je spremnost podignuta, ipak malo čudno, posle povratka u zemlju on sam sebe demantuje izjavom da borbena gotovost nije podignuta već da je to nepromenjen status od zadnje krize na Kosovu.

    Kako god bilo, ono što plaši običnog čoveka je naglašeno vrzmanje stranih diplomata i oficira na Balkanu, stvar koja je već viđena pre početka rata na Kosovu i koja se doživljava kao nagoveštaj za nove potrese. Prošle nedelje je, na primer, boravak generalnog sekretara NATO-a Robertsona u Makedoniji, zatim u Albaniji, a nakon toga u Grčkoj, kao i poseta vrhovnog komandanta NATO-a za Evropu Veslija Klarka , kada se po prvi put sreo sa Arbenom Džaferijem, liderom Demokratske Partije Albanaca, protumačeno kao dobar signal da se nešto zbiva. Javnost jednostavno ne može da poveruje da su to protokolarne posete kao što se može zaključiti iz onoga što je saopčeno za javnost.

    Ali to nije sve što podgreva atmosferu. Nasuprot ovim, praktično ničim potkrepljenim strahovima od posete diplomata i oficira, postoje i realni postulati da se gradi teza za novi sukob na Balkanu. To je pre sve situacija u Kosovskoj Mitrovici i informacije o nestabilnosti regiona u opštinama Preševo, Bujanovac i Medvedja, kao i politička neizvesnost u Crnoj Gori. Jer ,Vojska Jugoslavije koncentriše svoje trupe na jugu Srbije, Klark izjavlju da su potrebne nove NATO snage na Kosovu, Američki pretsednik Bil Klinton šalje 2.000 policajaca na Kosovo, Francuzi su spremni takođe poslati dopunske snage, na graničnom prelazu Božaj između Albanije i Crne Gore postoje tenzije, Slobodan Milošević postavlja generala Dragoljuba Ojdanića za saveznog ministra za odbranu i time konsolidira kontrolu nad vojskom, zatim diže stupanj spremnosti druge Armije u Crnoj Gori, u zemlji se govori o zajedničkim patrolama KFOR-a i ARM na makedonsko-albanskoj i makedonsko-kosovskoj granici, albanski premijer Ilir Meta izjavljuje da je Albanija spremna da primi izbeglice na sjeveru zemlje, dobije se utisak da se nešto kuva. Naime sve ovo postavljeno na hrpu neizbežno podstiče na razmišljanje o novom rasplamsavanju krize na Balkanu.

    Postavlja se pitanje da li je strah racionalan i koje su posledice po Makedoniju od nove krize. Naime, maltene svi su potrčali za pričom da nova kriza znači i novi talas izbeglica. Ali u UNHCR-u, kažu da ako se malo logičnije razmisli do toga će teško doći. Jer,ako se nešto i desi očekivanja su da će albansko stanovništvo od eventualnog kriznog žarišta bežati na Kosovo i Albaniju, a da če Srbi ili Crnogorci zaklon potražiti u svoju domovinu. Ovo mišljenje smatraju za validno i više vojnih analitičara koje smo konsultovali. UNHCR, prema neoficijalnim saznanjima ima oko 20 izbegličkih kampova na Kosovu, a kako kažu, kampovi na severu Albanije koji su bili korišćeni u kosovskom ratu mogu se brzo, u slučaju nužde, reaktivirati i osposobiti za novu krizu. Praktično očekuje se da će u Makedoniju stiči beznačajan broj izbeglica i da će one utočište potražiti kod svojih rođaka. Pretsednik Trajkovski je na zadnjoj pres-konferenciji izjavio da će Makedonija u svakom slućaju biti spremnija za izbeglice u odnosu na posledni izbeglički egzodus.

    Deo analitičara u makedonskoj štampi su ipak naveli prave razloge za zabrinutost. Nova kriza, smatra se, biće činjenica i nepremostiv problem za realizovanje. Pakta za stabilnost, osobito kada se govori o ekonomskim projektima koji su uglavnom, bar oni za koje je aplicirala Makedonija, međunarodnog i regionalnog karaktera. Tačnije treba da se realizuju u saradnji sa Albanijom i Bugarskom. Konačno, to i nije važno. Važno je što Pakt i ne može da se realizira u uslovima koji znače ratno delovanje, sukobjenje strane, političku krizu na Balkanu, novu krizu u međudržavnim odnosima, konfrontiranje na nacionalnoj osnovi u Makedoniji zbog delikatnih i latentnih nesporazuma Albanaca i Makedonca, privredni zastoj, transportne probleme i sve što jedna kriza nosi sa sobom. U stvari u Pakt za stabilnost, položena je praktično sva nada za privrednu konsolidaciju Makedonije, za rast standarda stanovništva i za nekakav korak napred posle višegodišnje recesije.

    Osim Pakta, u slučaju krize, problematizira se čini se i Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji koji Makedonija treba sklopiti sa Evropskom Unijom, zato što će isti faktori nestabilnosti koji smo već spomenuli delovati i na pregovore. Ratna psihoza polako poprima sve veće razmere, a u dnevnoj štampi su se već pojavile informacije da građani počinju da stvaraju zalihe brašna, šećera, soli i kozervi. Kaže se da je to najbolji barometar da se nešto zbiva, ali nadajmo se da narod nije u pravu, a da signali nisu to što jesu.

    AIM Skopje

    VALENTIN NEŠOVSKO