AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 27 FEB 2000 01:27:54 GMT

    DIPLOMATIJA JEZERA

    Tirana, 19.02.2000

    U odnosu među drzavama zapadnog dela Balkana koje imaju zajednicka jezera, pojavio se jedan nov i interesantan momenat. Zajednicka jezera koja dele Albaniju sa Grčkom, Makedonijom i Crnom Gorom su se pretvorila u diplomatske okrugle stolove na visokom nivou, što je na nov nivo podiglo odnose između balkanskih zemalja.

    2. februara na Prespanskom jezeru čije se vode dele između Albanije, Grčke i Makedonije, sreli su se premijeri Ilir Meta, Kostas Simitis i Ljupčo Georgijevski. To je bio prvi susret između premijera triju država. Ranije, 18. januara u gradu Ohridu vođen je tripartitni susret premijera Albanije sa premijerom Makedonije, sa kojom Albanija deli Ohridsko jezero, i sa premijerom Crne Gore sa kojom Albanija deli Skadarsko jezero. I ovom prilikom bio je to prvi put da su tri premijera iz triju zemalja imali zajednički sastanak na takvom nivou.

    Izgleda da je otvoren jedan novi ciklus saradnje na najvišem političkom i diplomatskom nivou, na osnovama zajedničkog učešća u izvorima voda i istim ekosistemima zajedničkih voda. Takva jedna komponenta i poticaj u međudržavnim odnosima ovih zemalja na takvim nivoima i srazmerama nije ranije postojala i to predstavlja novu stranicu u balkanskoj diplomatskoj istoriji. Ovaj novi tip odnosa izgleda da je zadovoljio i privukao vlade i civilno društvo ovih država i u tom duhu odlučeno je da će početkom marta biti održan sastanak ministara inostranih poslova Albanije, Grčke i Makedonije posvećen projektima za Prespansko jezero.

    Značajno je to što ono što bi se moglo smatrati diplomatijom jezera koje se aktivira u zapadnom delu Jugoistočne Evrope, ipak nije ograničeno samo na geografski i ekološki elemenat. Zajednička jezera su poslužila kao podsticaj za povezivanje u zajedničkim dvopartitnim ili tripartitnim projektima i stvorila su jednu strukturu mera poverenja uzajamne saradnje, čiji su efekti jasno vidljivi. Albanija i Makedonija su proglasile zonu Ohridskog i Prespanskog jezera '' Nacionalnim parkom'', a područja oko tih jezera su definisana kao zone zaštićene od države. Obe države, zajedno sa grčkom su stvorile jedan institucionalni okvir saradnje za zaštitu jezerskih voda i ekosistema Ohridskog i Prespanskog jezera. U susretu tripatritnog nivoa na Prespanskom jezeru, na predlog Albanije odlučeno je da se osnuje Prespanski forum, koji će se usredsrediti na stvaranje i realizaciju projekata i zajedničkih inicijativa triju država u oblasti infrastrukture, turizma, ribolova, male privrede, saradnje lokalnih vlasti itd. Na toj liniji, Albanija i Makedonija su angažovane na realizaciju projekata zaštite flore i faune Ohridskog jezera. Takođe su naznačeni i zajednički albansko- crnogorski projekti za Skadarsko jezero. Tirana je predložila i održavanje jedne državne Konferencije između Albanije i Crne Gore, posebno o Skadarskom jezeru, gde bi bile pozvane i evropske zemlje, učesnice Pakta stabilnosti. Ovaj projekat predložen novembra prošle godine, naišao je na podršku crnogorskog predsednika Mila Đukanovića.

    Diplomatija jezera je doprinela porastu ne samo ekološke, ekonomske i tehničko - naučne saradnje, već posebno i političke i međuvladine saradnje ovih zemalja koje zajedno dele jezerske vode. Albanija je i sa Grčkom i sa Makedonijom potpisala Sporazum o slobodnom kretanju stanovnika u pograničnim zonama i njihova saradnja oko jezera stvorila je povoljnije uslove za primenu tih sporazuma. Takođe su na odjek naišli i predlozi o stvaranju zajedničkih narodnih pijaca u gradovima i regionima sela nadomak zajedničkih jezera, gde je život i rad na obalama istih voda i ekosistema stvorio tradiciju običaja i uskih veza između naroda ovih država. Sporazumi o užoj saradnji su zaključeni i između gradova Pogradeca i Ohrida, kao i 7. februara između Skadra i Podgorice.

    Moderna diplomatija u svojoj filozofiji novih ideja i formi saradnje integracija oslanja se u velikoj meri na životna vodena žarišta kao što su mora i jezera, jer su se upravo na njihovim obalama i rodile neke od najvećih civilizacija čovečanstva, koje su se bazirale na suživot i demokratske sklonosti života i humanizma. Nakon pada komunizma i postavljanja u centar politike bivših komunističkih država integrisanje u evroatlanske strukture, traženje što efikasnijih formi integracije raznih regiona postao je cilj nove postkomunističke diplomatije. I u Jugoistočnoj Evropi i njenim subregionima, otvaranje se smatra kao funkcija i deo suvereniteta, oslanjajući se na priznavanje međuzavisnosti interesa ne samo država jezera ili mora, već i međuzavisnosti od učestvovanja ili pak aspiracija za učestvovanje u takvim panevropskim organizacijama kao što je evropska Unija ili šire, kao što je NATO. To je povećalo zainteresovanost naroda ovih država za projekte subregionalne saradnje oko jezera, ali i oko institucionalizacije oblika međudržavne saradnje.

    I nevladina udruženja koja sarađuju na zaštiti sredine i raznih aspekata prirodnih izvora, poslužila su kao podsticaj razvoju višestruke saradnje među tim državama. Jedan od najznačajnijih rezultata takve saradnje bio je i usvajanje na vladinim nivoima principa jednakosti i međuzavisnosti interesa među državama sa zajedničkim jezerima.

    Pronalaženje zajedničkog imenitelja za interesa razvoja, fokusiranog na zajednička jezera, stvorio je novu formu veza među državama. Prespansko, Ohridsko i Skadarsko jezero dobila su stabilizirajuću političku i diplomatsku ulogu u odnosima između susednih država koje su umočene od istih voda.

    To je od posebnog značaja za region Balkana gde su često tokom istorije zone zajedničkih voda, zajednička jezera ili reke, bile izvor konflikata i često oštrih svađa. One su bile na takvom stepenu da je i u postkomunističkom periodu uspostavljanja pluralističkih društava od bivših komunističkih država Balkana često se ustručavalo da se zahteva neka vodena geografska platforma kao osnova uže saradnje. I Albanija i Makedonija i Grčka i Crna Gora nisu tako lako došle na tu ideju, ali sada već sa odlučnim susretima i saradnom na visokom nivou, stvoreno je uverenje o velikoj dobiti koju ta saradnja ima za njih i ceo region.

    Pakt stabilnosti je stvorio još povoljnije uslove sa podsticanjem regionalne i subregionalne globalizacije, kao veoma snažne integracijske sile. U govoru održanom na Samitu predsednika država i vlada zemalja Jugoistočne Evrope u Bukureštu 12. februara, albanski premijer Ilir Meta je predstavljajući inicijativu saradnje pograničnih zona oko Prespanskog jezera između Albanije, Grčke i Makedonije, okarakterisao stvaranje Foruma Prespanskog jezera od strane triju država kao veoma pozitivan i koristan subregionalni korak, sličnog sa onim napravljenim u Evropi pre nekoliko decenija kada je snažno podstaknuta evropska integracija.

    Takve subregionalne inicijative između država sa zajedničkim jezerima intenzivirale su integracione procese i u isto vreme podstakle su više oblike koordinacije njihovih politika pri međunarodnim finansijskim i političkim organizacijama i institucijama. Dvopartitna ili tripartitni projekti planirani za Ohridsko, Prespansko i Skadarsko jezero su takvih razmera i interesa da zahtevaju podršku i angažovanje i EU ili Svetske banke. Tako na primer, u fazi primene je jedan od multilateralnih projekata za očuvanje biodiversiteta u regionima Ohridskog i Prespanskog jezera, u čijem finansiranju učestvuje nemačka vlada. Vlade Albanije, Grčke, Makedonije i Crne Gore su se usaglasile da usklade nastojanja za zajedničko traženje finansija za projekte jezera koji bi bili uvršćeni u okvirima pakta stabilnosti.

    Jedan od rezultata diplomatije jezera bio je i porast stepena razumevanja među državama i zajedničko traženje mera olakšavanja intenzivnog protoka pograničnih zona oko jezera, ali i šire. Ovaj zahtev je uvršćen i u glavnom političkom dokumentu, Povelji o dobrosusedstvu, potpisanoj u Bukureštu od strane država i Vlada zemalja Jugoistočne evrope za olakšavanje slobodnog protoka ljudi i roba, što je veoma značajno za Balkan koji predstavlja jednu od najproblematičnijih zona protoka i sa najtežim prelaženjem granica iz jedne države u drugu. Ova pozitivna klima je omogućila da se 11. februara u Skadru održi susret zamenika ministara inostranih i unutrašnjih poslova Albanije i Crne Gore, gde je raspravljano o merama i konkretnim koracima dveju zemalja za slobodan protok ljudi i roba, na granici koja je zatvorena još 1997. godine.

    Ove diplomatske tendencije subregiona za razvoj specifične saradnje za i oko jezera, naišle su na veliku podršku u evroatlanskoj diplomatiji i favorizovane su zbog činjenice što aktuelno živimo u periodu velikog interesovanja EU i NATO za Jugoistočnu Evropu, koja ranije nije postojala. Region tako intenzivira svoje korake u stvaranju otvorenih jezera i otvorenih granica, što će pomoći samom regionu i njegovim državama na ubrzanju toliko sanjanog procesa integrisanja u Evropu.

    AIM Tirana

    Shaban MURATI