AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 25 FEB 2000 11:51:28 GMT

    Stedacki hod po mukama

    AIM Skopje, 25.02.2000

    Makediniju ovih dana potresa talas nezadovoljstva ljudi izazvan sve vecim ekonomskim problemima i sve tezim uslovima zivljenja. Nema posla, nema para, gotovo svakodnevno raste restrikcija radnickih prava, likvidacija preduzeca, broj finansiskih afera i skandala. Poslednjeg dana februara (ovog prestuponog), u organizaciji Veca Saveza Sindikata najavljeno je odrzavanje masovnog generalnog socijalnog protesta kako bi se vladajucoj koaliciji dalo na znanje da izdrzljivost popusta, da sve ima svojih granica, te da joj se uruci, kako kazu organizatori, poslednja opomena.

    Neizvesno je dali ce se masi od oko tristo hiljada clanova sindikata koji su pozvani na generalni strajk, prikljuciti i prevarene stedise bitoljske finansiske “piramide” TAT, koji su protekle sedmice i bukvalno drmali makedonsku politicku scenu. Ima ih oko 23 hiljade. Oni su, ko zna po koji put, sada ponovo zakukali trazeci od Vlade da im vrati novac koji su svojevreno , pre tri-cetiri godine, ulozili u privatnu stedionicu gazdarice Sonje Nikolovske, menadzera godine 1997 , da bi dobijali “lepe “ kamate (od 7 do10 posto mesecno), bolje ziveli i oplodzivali svoj kapital. Nazalost, sreca im se nije dugo smesila.

    Stedionica je bankrotirala. U njoj je “izgorelo” oko 112 miliona maraka. Izbio je tada, potsetimo, ne samo finansiski, vec, zbog involviranosti visokih vladinih cinovnika, funkcionera i raznih drugih uglednih licnosti javnog zivota, politicki skandal velikih razmera. Drugi po velicini i ekonomskoj moci grad u Makedoniji - Bitolj i bukvalno je pao u agoniju od koje se do dana danasnjeg jos nije oporavio. Zivote je sebi oduzelo, koliko se zna, desetak stedisa. Nepoznato je koliko je od njih izgubilo zivce, ali je jasno da su svi igubili miran san. Jos uvek bezuspesno, ali uporno, obijaju pragove ministarskih kabineta, strajkuju pred Vladom u Skoplju ili, kako je to bilo ovih dana, blokadom opstinskog sobranja u svom gradu, koja je trajala neprekidno 4 dana, traze da ih drzava obesteti. Uvereni su da su bili prvo prevareni, pa zatim smisljeno pokradeni i, kazu, nece odustati dok pravda ne bude zadovoljena. To bi bilo sasvim u redu da jednostavno u svom jadu i ocaju ne vide kako sve vise sluze vladama za zamajavanje javnosti kada god im to zatreba. Postali su, tvrde mnogi ovdasnji i ekonomski i politicki analiticari, “igracke” u rukama politicara, “insrtument” u rukama ljudi koje su izabrali da ih vode u tom “hodu po mukama”, “zarobljenici licimerja bez granica”. Unazad pune tri godine, slucaj TAT se aktuelizira uvek kada neko treba da kupi vreme, da sakrije neku novi veliku bruku, (na primer, skandal Almako banke , prodaja rafinerije Okta, sverc sa cigaretama i sl).

    Tako je radila prethodna, tako radi i aktuelna vlast Makedonije. Odiseji TAT se ne vidi kraj. I uprkos obecanjima koje imaju od Vlade, posebno od njenog potpredsednika, inace lidera Demokratske Alternative Vasila Tupurkovskog, poslednja epizoda te predstave samo potvrdjuje sumnje stedisa da niko nema nameru da im vrati novac, ne bar u bliskoj buducnosti. Takav zakljucak proizilazi od usaglasene jasne poruke Medjunarodnog Monetarnog Fonda i Svetke Banke ciji su visoki predstavnici protekle sedmice u Skoplju razgovarali sa delegacijom propale bitoljske piramidalne stedionice. Diplomatski su im dali do znanja da nisu kocnica za resenje njihovog problema, ukoliko se on trazi bez posezanja u budzet drzave. Energicno su im porucili da obestecivanje stedisa piramidalnih stedionica moze biti samo komercijalno. Svetski finansiski policajci su, naime, ubedjeni da je najveci broj gradjana svoje depozite podigao preko visokih kamata i da u aktivi stedionice TAT ima dovoljno para za namirivanje preostalih uloga. Sustinski problem je, ocenjuju, kako da se aktivira ta “aktiva”.

    Direktor svetske banke za Makedoniju i Tursku Adzei Ciber je tokom razgovora sa liderima tatovaca Mendetom Mladenovskim i Kirilom Kovacevskim, saznao da su u bitoljskoj stedionici TAT, od njenog propadanja u proljece 1977 do danas, izvrsene cetiri revizije i da su u svakoj dobijene razlicite brojke. Stoga se sada ne zna precizno koja je vrednost stecajne mase, zbog cega raste uverenje ostecenih stedisa da TAT nije finansiska "piramida”, vec organizovan kriminal. Dug ove stedionice prema gradjanima koji su joj verovali i ulozili svoj tesko steceni novac iznosi vise od 120 milona maraka sa uracunatim kamatama. Bez njih, glavnica je 80 miliona maraka. Prethodna Vlada socijaldemokrate Branka Crvenkovskog je ljudima vratila 20 miliona DM. To znaci da ova, premijera i lidera VMRO-DPMNE Ljubca Georgijevskog treba da obezbedi jos oko 60 miliona DM, ukoliko zaista zeli da ispuni dato obecanje i sa stedisama potpisani predizborni ugovor koji je, nesumljivo, znatno doprineo nihovoj pobedi na parlamentarnim izborima 1998 godine.

    Udruzenje prevarenih stedisa piramidalnih stedionica, (uz TAT to su jos Makedonija reklam, Alfa C i Lavci) trazi da do kraja marta Sobranje Makedonije donese zakon kojim ce drzava garantovati da ce im vratiti njihove uloge onako kako je to vec predvidjeno za stare devizne stedise. Naime, nakon dugog lutanja, pregovaranja i usaglasavanja stavova i interesa, u parlamentarnoj proceduri se trenutno nalazi novi predlog Zakon kojim se predvidja obestecenje “zarobljenih” deviza jednom godisnje putem drzavnih obveznica i to tokom 10 godina, sa dvogodisnjim grejs periodom. Obveznice ce cirkulirati na makedonskoj berzi i za njih ce se moci da se kupuju nekretnine u vlasnistvu drzave. Nisu bas odusevljeni tim resenjem, ali su ipak voljni da ga prihvate po onoj narodnoj ”bolje ista nego nista”. Ukoliko im se ne udovolji, prete da ce objaviti spisak povlascenih stedisa na kome su zvucna imena i bivsih i aktuelnih politicara, sudija, crkvenih velikodostojnika i drugih ”uglednih” javnih licnosti. Prete da ce obnoviti strajkove koje nece moci vise da smiri neki, kako kazu, “blagoglagoljiv lazljivac iz Vlade” i da ce podneti tuzbu Medjunarodnom sudu protiv Republike Makedonije.

    Tenzije u zemlji su veoma visoke, jer su na ove zahteve stedisa TAT-a reagovale stare devizne stedise. Predsednik nihovog udruzenja Risto Bacev kategoricno tvrdi da oni ne zele u svoje drustvo kolege iz bitoljskog TAT-a i ostalih “piramida”, jer je njihov novac otisao u privatne dzepove. Oni su to dobro znali i na rizik su, mada naivno, ipak dobrovoljno pristali. Osobito su protiv obestecenja putem obveznica. Tim finansiskim papirima koje ce glasiti na ime donosioca, a ne stedise, moci ce da barata svako, pa ce njihova vrednost realno biti smanjena za oko 70 procenata. To bi bio, kaze Bacev, novi lopovluk drzave. Insistiraju da im se novac vraca preko stednih knjizica dva puta godisnje, tokom sledece decenije, pocev od marta ove godine. Ukoliko Vlada i poslanici ne pokazu sluha za ove predloge, tvrde da ce se prvo obratiti Ustavnom sudu Makedonije, a zatim, ako treba, pravdu ce potraziti od Medjunarnog suda za ljudska prava.

    Ministar finansija Nikola Gruevski ih ubedjuje da se ne protive i da, uvazavajuci realnu situaciji i ekonomsku moc drzave, prihvate ono sto im se nudi. Fakticki, tvrdi ministar Gruevski, “zarobljene “ustede i sada, kao stedne knjizice, na crnoj berzi kotiraju ispod svoje vrednosti. Prodaju se po 50 do 60 posto, sto znaci da ce, kada se pretvore u obveznice, postati vredniji. Za tu namenu je u drzavnom budzetu odvojeno 100 miliona maraka uz odobrenje svetskih finansiskih policajaca. Medjutim, novac se iskljucivo moze dati onim stedisama koji su bez svojih uloga ostali u bivsoj SFRJ za koju je garant bila drzava, a ne i onim nastradalim u privatnim bankama. Takav presedan se ne sme dozvoliti.

    Problem je zaista velik i potpuno je neizvesno dali ce i kada vlast u Makedoniji smoci snage da ga resi. Nisu do sada bili bog zna kako mocni ni sudovi, jer je politicki pritisak na njih bio i ostaje dalje ogroman. Kako inace objasniti to sto jos niko od direktnih krivaca za bankrot TAT-a nije iza resetki, te to da aktuelni premijer Georgievski predlaze vlasnicu Sonju Nikolovsku da ponovo preuzme kormilo svoje stedionice i pronadje nacin da vrati novac stedisama. Procenjuje da je aktiva TAT-a “teska” oko 54 miliona maraka. Sudski proces protiv prvooptuzenih jos traje, ponovo je obnovljen ovih dana u Ohridu, a kada ce biti zavrsen niko ne zna.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA