AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 24 FEB 2000 00:16:43 GMT

    PLAN ZA MITROVICU

    Priština, 21.02.2000

    Međunarodna civilna administracija (UNMIK) usvojila je nedavno opširan plan za rešenje krize u mitrovičkom regionu. U skladu sa tim KFOR je 20 februara preduzeo opširnu akciju stvaranja osnovnih pretpostavki za sprovođenje plana u kasnijim fazama. Prilično tvrdom retorikom UNMIK manifestuje čvrstinu i odlučnost da sprovede kompleksne bezbednosne, političke, ekonomske, humanitarne i druge mere. Tako bi se, prema ovom dokumentu, postavile osnove etničke tolerancije, albansko-srpskog pomirenja i integracije izdvojenog mitrovičkog regiona u, kako se insistira jedinstveno Kosovo. Taj region, koji prema procenama sačinjava 10 do 15 odsto kosovske teritorije, trenutno je pod kontrolom srpskih vlasti u Beogradu.

    Ma koliko vruća bila aktuelna mitrovička kriza, u planu se konstatuje da tamo neće biti lakih i brzih rešenja. To nije moguće ne samo zbog komplikovanosti problema u lokalnim okvirima, nego i zbog direktnih uticaja tokova u drugim delovima Kosova. Pri tome se pominje da na održavanje stalno napetog stanja u Mitrovici i na celom Kosovu direktno utiču i velike neizvesnosti oko konačnog njenog statusa. Albanci ne mogu da zamisle da žive unutar Srbije i Jugoslavije. Za njih to je vraćanje na ono što je bilo i na obnovu svega što se već dogodilo. S druge strane, Srbi odbijaju svaku inetgraciju sa Kosovom koje ne bi bilo u Srbiji i u Jugoslaviji, odnosno ne mogu da zamisle da žive u nezavisnom Kosovu.

    Imajući u vidu gornje komponente, stiče se utisak kao da plan za Mitrovicu odslikava ukupno stanje na Kosovu, posebno u delovima gde postoje male srpske enklave koje takođe ne prihvataju integraciju unutar Kosova. Međutim, uprkos stalnih pokušaja, Srbi u ovim enklavama ne uspevaju da komplikuju stanje kao u mitrovičkom regionu. Najvidljiviji su pokušaji koji se čine u gnjilanskom regionu pored granice sa Srbijom. Slično pokušavaju i Srbi u Štrpcu, pored granice sa Makedonijom i nekih ruralnih sredina oko Prištine. Međutim, osim u regionu Mitrovice nigde do sada nisu uspeli da nametnu činjenične situacije u obezbeđivanju kontiniuteta beogradskog sistema vlasti. Enklave su male, a mogućnosti njihovog proširivanja veoma ograničene. Od ne manjeg značaja je i to što jedinice KFOR-a u ovim sektorima, osim zaštite, ne favorizuju, kao u mitrovičkom regionu, funkcionisanje ranijih beogradskih odnosno srpskih organa vlasti.

    Mere hitnog smirivanja mitrovičke krize oslanjaju se na povećanom prisustvu međunarodnih vojnih i policijskih snaga, pre svega u samom gradu. To je veliko ograničenje za uspešno realizovanje prve faze realizacije plana. Grad može biti najznačajnija, ali je samo jedna od karika u lancu mitrovičke krize. Zbog toga, mere stroge kontrole ljudi i tokova života kao i stvaranje oaza bezbednosti ili proširivanje pojasa bezbednosti duž toka reke Ibar, koji razdvaja grad i celi severni region od ostalog dela Kosova mogu imati, uglavnom psihološke efekte. Drugi efekti mogu biti samo kratkog daha ili veliki napori koji mogu doneti samo mršave rezultate. To je na neki način potvrdila i dvodnevna operacija (20 i 21. februara) otkrivanja i oduzimanja oružja i hvatanja ekstremista i terorista. Bez ozbiljnog bavljenja organizacionom mrežom i logistikom činilaca krize kao i njenim užim i širim političkim aspektima, takve akcije imaju veoma ograničen izgled na uspeh.

    Predviđa se rigorozno sprovođenje zabrane ulaska, posebno ekstremista kao i njihovo proterivanje iz grada i hitno uspostavljanje i delovanje organa gonjenja i sudova koji će biti sastavljeni od međunarodnih stručnjaka na privremenom radu na Kosovu. Najavljeno je da će se, ako bude potrebno, usvojiti nova pravila sa zakonskom snagom iz oblasti pravosuđa. Plan najavljuje zanimljive novine. Savet bezbednosti OUN je i do sada je prilično bio angažovan oko usvajanja i sprovođenja konkretnih mera na terenu, a sada se kaže da će njegovo angažovanje biti direktnije i sitematskije. Takođe, očekuje se skoro imenovanje posebnog izaslanika međunarodne zajednice za Mitrovicu, neka vrsta guvernera koji će biti podređen samo glavnom kosovskom administratoru Bernaru Kušneru. On bi pored ostalog radio na hitnom uspostavljanju regionalne administracije u kojoj bi se mogli uključiti i, kako se kaže, lokalni odgovorni ljudi. Regionalni administrator OUN za sektor Mitrovice Mario Markone, ovih dana vodi intenzivne razgovore I sa predstavnicima Srba I Albanaca oko stvaranja jedne zajedničke administracije.

    Stiče se utisak da se u regionu Mitrovice priprema uspostavljanje režima organizacije međunarodne vlasti i života koji neće biti sličan ostalim delovima Kosova. Teško je reći kako bi mogla da izgleda nova organizaciona fizionomija tog regiona. Tim pre što se već na startu ocrtavaju ograničenja, pa i izrazite kontradikcije. Najupadljiviji primer su mere bezbednosti koje, uprkos tome što ciljaju na otvaranje i ujedinjavanje, mogu faktički još dublje da učvrste trenutne linije podele grada i regiona od ostalog dela Kosova. Značajne sumnje mogu se izreći i u pogledu funkcionisanja pravosudnih organa. Pojačana međunarodna policija, bez direktnog uključivanja lokalnih ljudi, naići će na iste teškoće na koje je nailazila do sada u svim delovima Kosova. To nije dobar znak za rad novih organa pravosuđa. Ali, ove sumnje tek treba da se potvrde.

    Planom su predviđena značajna angažovanja u izgradnji vlasti, na vraćanju raseljenih svojih domovima kao i u oblasti privredne obnove i razvoja. Verovatno je da će se kod ovih pitanja odlučiti sudbina plana u celini. Kao što je poznato, UNMIK zahteva uspostavljanje jedinstvenih međunarodnih struktura vlasti, odnosno raspuštanje svih paralelnih lokalnih paradržavnih organizacija. Albanci su ovaj zahtev, bar formalno ispunili početkom februara. Ako na to pristanu i Srbi, a tokovi ne krenu na bolje, uz osećaj da se oštećuje ili favorizuje više jedna ili druga strana, lako se može desiti da lokalne paralelne strukture ožive svoje delovanje u nekom poluilegalnom obliku. Kako će se u tom slučaju ponašati UNMIK, KFOR i lokalna protivnička strana? Do sada je u tom pogledu bilo primera elastičnosti, ali i odlučnosti. Može se desiti da tu bude šarenila od jednog do drugog sektora. U svakom slučaju, ključ uspeha biće povratak i Albanca, i Srba i drugih svojim domovima, naravno i sloboda bezbednog kretanja. Bez toga može biti praznih reči i samo akcija koje će prisilno konzervirati posotojeće stanje. Zbog toga, kada je reč o ovom pitanju plan za Mitrovicu podrazumeva određena ponašanja suprotstavljenih strana i u ostalim delovima Kosova. Makoliko poželjan i suštinski značajan za praktičan zaokret ka normalizaciji, privredni razvoj je oblast u kojoj sve što bi moglo da bude bitno i dalje ostaje uglavnom nejasno ili nepoznato.

    Ranijim opaskama oko rezultata tek dvodnevne operacije (20 i 21. februara) prikupljanja oružja i hvatanja ekstremista i terorista u gradu Mitrovica u nekim se krugovima na Kosovu tumači I kao demonstracija snage koja neće baš mnogo uticati na ponašanje lokalnih protivničkih strana. Ne samo zbog malih količina, oduzeto oružje i municija ne predstavljaju činilac onemogućavanja novih kriznih situacija. To je potvrdio i jedan predstavnik KFOR-a u Mitrovici prvog dana operacije rekavši da je njen cilj održavanje tenzija na što nižem nivou. Najzanimljiviji utisak je to što saveznici unutar NATO-a nisu ostvarili ono što je mogao da bude prvi cilj operacije: dokazivanje zajedničke odlučnosti i unutrašnjeg političkog jedinstva. Amerikanci su zbog agresivnog ponašanja Srba, severni deo grada napustili samo nakon tri sata učešća u operaciji traženja oružja. Do vidljivih neusklađenosti došlo je na konferenciji za štampu prvog dana operacije nazvane 'Ibar', na kojoj su učestvovali predstavnici francuskog i britanskog KFOR-a i predstavnik međunarodne policije. Iako glavni referent, francuski predstavnik nije pomenuo povrede dvojice američkih vojnika, veoma uvijeno je u uvodnoj reči govorio o povlačenju Amerikanaca iz operacije i ocenio greškama obijanje vrata nekih stanova i kuća od strane pripadnika međunarodne policije. Povrede dvojice američkih vojnika kao i štete na njihovim vozilima opisao je britanski predstavnik za štampu. Predstavnik za štampu međunarodne policije rekao je da obijanja vrata nisu bile 'greške'. Policija je bila ovlašćena da uđe, a niko ih nije otvarao. Ovo može izgledati kao traženje dlake u jajetu. Međutim, ovde je sličnih stvari bilo i ranije i naknadno se potvrđivalo da nije reč o stilu, sitnicama i slučajnostima.

    AIM Priština

    Fehim REXHEPI