AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 17 FEB 2000 11:31:28 GMT

    PAKT ZA STABILNOST KAO ŠANSA

    17.02.2000

    Đordano Bruno je 1.600 godine uzviknuo : Ipak se kreće. Misleći na zemlju i pokazujući time neverovatni optimizam u trenutcima kada ga je inkvizicija palila na lomači. Ova se istorijska odrednica može lako aplicirati na Balkansku stvarnost, a moto Đordana Bruna može doživeti renesansu ako Pakt za stabilost uspe da postigne svoj cilj, da animira Balkanski ekonomski i drustveni krvotok.

    Drugi radni sto o ekonomiji Pakta za stabilnost, konferencija koja se održala prošle nedelje u Skoplju, pretstavlja i, čini se, doživljena je baš kao sentenca "Ipak se kreće". Naime opšta depresija kod stanovništva Makedonije, njihova iscrpljenost ratnom atmosferom i neizvesnosti, ekonomska inflatorna spirala neuspešnih pokušaja da se nešto učini sa ekonomijom i sivilo beznađa stvorilo je atmosferu da neko mora da pomogne pa se integracija u Evroatlantske strukture doživljava kao imperativ i rešenje za sve probleme.

    Dvodnevna konferencija drugog radnog stola o ekomomskim pitanjima Pakta za stabilnost na površinu je izbacila hitnu potrebu da se razbije skepticizam da je Pakt salonsko naklapanje i da od toga neće ništa biti. Ovo je rekao čak i premijer Ljubčo Georgijevski u svom govoru na otvaranju sesije naglasivši da je takva skepsa bila primećena i na neformalnom skupu premijera zemalja-suseda Jugoslavije u Hisaru. "Makedonija shvaća Pakt kao proces u kojem trebamo dati puno, ali puno i ocekujemo" rekao je Georgijevski. Rekao je da ako se ocenjuje rad Pakta dolazi se do saznanja da još nema konkretnih projekata. Ipak kazao je i da su sve zemlje regiona kao nikad dosad pokazale spremnost da rade na projektima od zajedničkog interesa i da su jedinstvene u opredeljenju da prihvate pruženu ruku Evrope. Na dvodnevnoj sesiji preovladavalo je, i bilo je puno puta ponavljanjo mišljenje da samo ekonomski prosperitet Balkana može da neutrališe ovo bure baruta u nedrima Evrope.

    Ministar za spoljnje poslove Makedonije Aleksandar Dimitrov eksplicitno je rekao da ne može postojati stabilna Evropa bez stabilnog Balkana. Skepsa da od Pakta neće biti ništa, čini se, donekle je razbijena pa je deo makedonskih medija dao optimističke komentare o Paktu. Argumente za razbijanja neverice čini se iznio je šef diplomatije Aleksandar Dimitrov rekavši da je Makedonija aplicirala sa 38 projekata uglavnom infrastrukturnog karaktera, a prvi filter je prošao čak 31.

    Važno je to što se čak polovina njih odnosi na ceo region, tačnije da se radi o infrastrukturnim zahvatima koji su zajednički za Makedoniju, Bugarsku i Albaniju. Na sesiji je bila izražena nada da će ovi projekti dobiti "zeleno svetlo" već na sastanku sedam najrazvijenijih zemalja koji treba da se održi 27 ovog meseca. Ali na sesiji su stranci otvorili pitanje : šta će zemlje koje apliciraju u Paktu učiniti oko svojih reformi, oko korupcije i kriminala potenciravši da postoji komplementarna veza projekata, njihovog finansiranja i realizovanju najavljenih reformi. Premijer Georgijevski je rekao da su Balkanske zemlje svesne da moraju da pokrenu reforme, otstrane trgovske barijere i saradnju na regionalnom planu. U duhu ovoga kasnije je stigla opomena i od Bode Hombaha na samitu šest balkanskih premijera u Bukureštu gde je on, kako prenose neki mediji, rekao da na predstojećoj finansijskoj konferenciji u Briselu krajem marta donatori neće samo bacati pare za Pakt već da će zemlje morati prezentirati svoje planove za budućnost i za reforme.

    U Makedoniji posle sastanka drugog radnog stola se u stvari očekuje i nagađa kako će proći finansijska konferencija u Briselu gde treba da se definira buđet Pakta, tačnije da se vidi koliko će razvijene zemlje donirati za Pakt. U stvari, neki komentatori smatraju da sve zavisi od sastanka grupe G-7 27. februara.

    Što se tiče političkog dela Pakta za stabilnost u kome se insistira na regionalnoj saradanji javnost je podeljena uglavnom zbog mišljenja da Makedonija zaslužuje bolju poziciju od ostalih u takozvanom Zapadnom Balkanu i da Evropa mora imati poseban pristup Makedoniji. Argumenti su da je ova zemlja na miran način izbegla ratne konfrontacije na Balkanu, da je razvijala demokratske institucije, da nije zagorčavala manjinska prava, da je aktivno sarađivala sa Evropom u razrešavanju Kosovske krize, dozvolivši prisustvo trupa NATO-a na svojoj teritoriji, humano prihvaćajući preko 300.000 izbeglica sa Kosova i konačno da ima reformatorski kurs u pogledu ekonomije.

    Prethodna Vlada, koju je vodio Socijaldemokratski savez i pretsednik Kiro Gligorov oštro su se suprotstavljali bilo kakvom regionalnom tretmanu Makedonije uporno insistirajući da se ugradi evolutivna klauzula u Evropske dokumente za integraciju kojom se definira stav da se svaka zemlja u regionu mora ocenjivati zasebno i da Makedonija ne treba čekati regionalno povezivanje sa Evropom. Nova Vlada u kojoj partipiciraju VMRO-DPMNE, Demokratska alternativa i Demokratska partija Albanaca, je obećavala, a premijer Georgijevski je čak bio siguran da Makeonija može uhvatiti priključak za Agendu 2.000. Ali razočarenje je stiglo kada su se pojavili prvi nagoveštaji da će Makedonija u stvari pripasti grupaciji zemalja “Zapadni Balkan” što je sasvim nova geografska i istorijaska odrednica za ove prostore. Praktično, deo javnosti još ne može da prihvati da se zemlja našla u društvu sa Albanijom , Jugoslavijom, Bosnom, i Hrvatskom. Još se teže doživljava činjenica da se oko Makedonije steže vizni režim, pa mediji svakodnevno broje u koliko se još zemalja može putovati, a da za to nije potrebna viza. Prema nekima, ostaju još :Bugarska, Turska, za čudo Japan, i neke Afričke i Južnoameričke zemlje.

    Nova Vlada se ipak morala pomiriti s tim da je Agenda 2.000 nepovratno propuštena, da je to čak bila iluzija, i da se mora sarađivati u regionu, ma koliko narod i njegovo rukovodstvo želeli biti posebni i isključeni iz regiona. Odijum građanstva normalno sada se kanališe ka Vladi, koju opozicioni mediji proglašavaju za krajnje nesposobnu i za povezanost sa kriminalnim strukturama. Ulje na vatru povodom sumnje da vladajuće partije imaju kriminalne sprege prošle nedelje je dodao podsekretar američkog State Departmenta Tomas Pikering koji je premijeru rekao da su Sjedinjene Drzave zabrinute za to što mafija kontroliše vlade u regionu. Ova izjava je bila možda najviše komentarisana prošle nedelje i možda s pravom se doživljava kao reper za pitanje - šta Makedonija i region pretstavljaju za razvijeni i demokratski svet. Makedonski mediji region neretko ocenjuju epitetima "Bure Baruta", "Crna rupa kriminala", ili prosto sentencom "Ovo je Balkan" u sasvim negativnoj konotaciji.

    Ovo objašnjava i nezadovoljstvo građana Makedonije, koji sebe i svoju državu smatraju izuzetkom na Balkanu, što se zemlja našla u grupu sa državama koje su prošlih deset godine ratovale ili su doživljavale institucionalni raspad ili su svrgavale stari režim nasiljem. Šta više mirno otcepljenje od Jugoslavije smatra se uspehom miroljubive i mudre diplomatije, a održavanje mira u eksplozivnom okruženju i učešće albanskih partija u svim dosadašnjim vladajućim garniturama,što znači institucionalno međusobno razumevanje, vrlina je vredna poštovanja i želje da se demokratski duh razvija. Ali tu se mora reći da rovovska podeljenost na entitete i otsustvo građanskog koncepta, odnosno tabanje staze ka civilnoj državi znači da se mora još raditi da bi se participiralo u Paktu i da bi se ušlo u društvo za neku sledeću Agendu. Signale o ovome Makedonija je dobila, pa mora opstati u zapadnom Balkanu. Lider DPA Arben Džaferi je uostalom rekao “ Ne smemo destabilizovati zemlju ne samo zbog Makedonaca, već i zbog Albanaca”, i još - “Albanci ne žele federalizaciju, i pored toga što postoje ideje za otcepljenje nekoh delova Makedonije i njihovo pripojavanje Kosovu i Albaniji”. Ova samosvest zvuči dobro i sveže ali i samo spominjanje otcepljenja neki analitičari tumače kao sondažu kako će se na to reagovati.

    Sve u svemu Pakt je zadnja šansa da se Makedonija počne baviti ekonomijom i prosperitetom. Ali na žalost u regionalnom smislu. Evropa, svesni su svi, zasad je daleko. Đordano Bruno i njegov optimizam su makedonski saveznici.

    AIM Skopje

    VALENTIN NEŠOVSKI