AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 15 FEB 2000 13:51:09 GMT

    Slovenija i Austrija

    Hajder i Slovenija

    Iako se čini kao da je slovenačke političare stiglo dugogodišnje loše predskazanje, reakcija zvanične Ljubljane na Hajderov ulazak u crno-plavu koaliciju je pomirljiva, reklo bi se čak - blagonaklona.

    Ljubljana, 15.02.2000.

    "Hajder je prilično razuman političar, sve pragmatičniji", "Nijedna čorba se ne kusa odmah, kad se skuva", samo su neke od izjava šefa slovenačke vlade Janeza Drnovšeka, čime je posle velikog izbornog uspeha Slobodnjaka (stranka Jerga Hajdera, Austrija) trasiran kurs ovdašnje spoljne politike prema severnom susedu. Ni poslovično ratoborni Dimitrij Rupel, na dan imenovanja nove austrijske vlade proizveden u novog ministra spoljnih poslova Slovenije, nije imao šta da izjavi povodom situacije u Beču, izuzev da je "Austrija jedna prijateljska zemlja, koju možemo i da volimo".

    I dok iz cele Evrope pljušte kritike zbog nove crno-plave vlade u Austriji, a na bečkim ulicama se policijski kordoni sukobljavaju sa demonstrantima, iz države kojoj Hajderovi sledbenici već godinama prave ogromne probleme stižu sami topli tonovi, toliko srdačni da je slovenačku kooperativnost pohvalio čak i "vrag iz Koruške", lično - Jerg Hajder. "Samo je Milan Kučan izrekao nešto kritika na račun naše vlade, a Kučana je o zbivanjima u Austriji obavestio naš dosadašnji predsednik, socijalista. To dokazuje da problema nema, ali možete da ih očekujete kad socijalista informiše socialistu," jetko primećuje Hajder, dok novi kancelar Šisel ministru Rupelu šalje pismo zahvale zbog blagonaklonog stava. Je li u pitanju nojeva strategija, ili je Slovenija zaista medju retkim sretnicima zbog promena u vladi kod komšija?

    Biće, ipak, da je ono prvo. Ponašanje Drnovšekovih ministara je slično onoj otupelosti žrtve kada shvati da joj je na uzglavlju škorpion. Pa se nada da san nije java i zatiska oči, da prodje. Ili čeka da se neman predomisli i ode kod komšije. Manevar je, medjutim, uzaludan. Hajderovi ministri su u Beču, a sudeći prema njegovoj poslednjoj izjavi nije isključeno da bi poskočni pedesetogodišnjak iz Koruške mogao da postane i sledeći austrijski kancelar. Zato slovenačku javnost naprosto izludjuje letargija domaćih stranačkih prvaka. Do sada se znalo ko je u Evropi pod sankcijama. A to sigurno nije bio Beč, saveznik i uzdanica s kraja osamdesetih, preko osamostaljenja, naovamo. Do "skandalozne transformacije" pokrovitelja sa severa u izolovanog i bojkotovanog pariju - unutar Evropske Unije.

    Smirenost slovenačkog premijera i njegovog spoljnog ministra nije se, medjutim, primila i na življu. Sondiranja javnog mnenja pokazuju da ponovo raste strah od apetita i moći severnog suseda, uprkos ditirambima Dimitrija Rupela. Uostalom, Hajder se tokom poslednjih nekoliko dana jeste tu i tamo izvinjavao, ali nikada nije povukao ili opovrgao reči iz predizborne kampanje kada je izjavio da proširenje EU (koje bi Austriju, spoljni "zid" Unije, obavezalo na otvaranje granica prema novim članicama - Sloveniji, Madjarskoj, Slovačkoj i Češkoj) predstavlja čin "objave rata" Austriji! Jer, njegova partija, ultradesničarski slobodnjaci (FPO), strahuje, izmedju ostalog, od migracija i otvaranja tržišta za novu radnu snagu, zbog koje bi austrijski radnici mogli da izgube svoja radna mesta. A kako je ulazak Slovenije u EU do godine 2003/2004. glavni strateški cilj Drnovšekove vlade, oprez u reagovanjima na Hajderov uspeh jeste rezultat želje da se "ne talasa". Da se Hajder dodatno ne izaziva i ne naljuti, jer sve to samo dodatno može da pogorša nezavidnu pozu, u kojoj se Slovenija zatekla posle deset godina tesnih odnosa sa službenim Bečom.

    Hajderov politički kredo, bar što se Slovenaca tiče, nije novost. Najzad, on je pre nešto više od deset godina i izrastao baš na potpirivanju odijuma prema svemu što je slovenačko, kako u austrijskoj Koruškoj, gde su do pre svega osamdeset godina Slovenci predstavljali jaku većinu, a danas jedva primetnu, asimilovanu manjinu. Zna se da se Hajder od svojih početaka zalaže za ograničenje prava slovenačke manjine u Koruškoj (na austrijskoj državnoj TV je ponovio da se zalaže za podeljene, a ne mešovite razrede, kako austrijska deca ne bi trpela u dodiru sa tudjinima), kritičar je olakog prijema Slovenije u Evropsku uniju, protivi se otvaranju Austrije za "jeftinu radnu snagu" s juga, prvi se založio za prava "nemačke manjine" u Sloveniji.

    A upravo bolno pitanje "nemačke manjine", za koju je Rupelov prethodnik (Boris Frlec) isprva tvrdio da takva ne postoji, Hajder intenzivno "gura" već čitavu deceniju. I uspeo je – njegov kurs je prošle godine usvojila bečka diplomatija i posle samo nekoliko meseci pritisaka požnjela uspeh – iako slovenački Ustav "poznaje" samo tri manjine (italijansku, madjarsku i romsku zajednicu), Frlec je priznao nemačku manjinu, što sa sobom povlači niz drugih problema, od imovinskih do kulturnih. Tako je upravo u pripremi poseban kulturni sporazum, koji će doskora nepostojećoj nemačkoj manjini (broji nešto preko dvesto ljudi!) obezbediti posebna prava...

    Medjutim, treba naglasiti da je Hajder više nego vešt taktičar; uvek dobro raspoložen, nasmejan, spreman na šalu i stisak ruke, u poslednje vreme ležerno obučen u jednostavne pulovere i sakoe, obavezno bez kragne i kravate, sportske figure i izgleda kao da negde i sam skriva sliku Dorijana Greja, rečju – moderan populista (za razliku od gojaznih i tromih kolega sa Balkana) s jedne strane šikanira slovenačku manjinu - globalno, a s druge strane se pojavljuje u ulozi njenog mecene i donatora na lokalnom nivou (kada guverner treba da odobri koju paru za priredbu ili nešto slično)... Što naprosto izludjuje kombinatorici nevešte kolege u Ljubljani.

    Zapamćene su i intervencije austrijske diplomatije u korist domaće privrede; Hajder je medju prvima tražio da se nuklearna elektrana u Krškom zamandali, jednom i za svagda. A zbog austrijskih pritisaka slovenačka vlada je upravo popustila u pogledu "tax free" dućana, obećavši da će ih likvidirati do kraja ove godine, iako je njeno punopravno članstvo u EU još daleko. Sve nabrojano (i još mnogo toga) jeste ono čega se Slovenija najviše boji – da će Hajderov rečnik i dikcija postati stil nove austrijske politike. Nova vlada iz Beča, doduše, u pravcu slovenačkog MIP-a još uvek šalje prijateljska uveravanja. Austriji trenutno ima previše problema sa Evropom da dopustila zaoštravanje odnosa još i sa Slovenijom. Naprotiv, sada se čak trudi da svoje odnose sa Drnovšekovom administracijom prikaže kao "uzorne".

    I uspeva; posebno Hajder, koji miroljubive Drnovšekove izjave koristi u svojoj propagandi i naglašava kako je to dokaz "dobrih susedskih odnosa" i da su strahovanja EU neosnovana. Nema sumnje da birokrati iz Ljubljane neće dugo živeti u neizvesnosti; već pri prvom odlučivanju biće jasno hoće li Beč manipulisati sa svojim pravom veta (što je do sada činio Rim, da bi od Ljubljane isposlovao što bolje uslove za optante) kako bi prilikom proširenja Evropske unije blokirao ili usporio ulazak Slovenije u punopravno članstvo. Evropski komesar za proširenje Verhojgen tvrdi, za sada, da eventualno austrijsko protivljenje proširenju EU neće otežati slovenačke pregovore o statusu punopravnog člana.

    Ne treba smetnuti s uma, medjutim, da na području spoljne politike i prijema novih članova EU još uvek deluje po principu saglasnosti. Što znači da bi Austrija, iako pod sankcijama (a možda baš zato) mogla da blokira prijem Slovenije u EU. "Nećemo da budemo otirač Evrope," kazao je nedavno novi kancelar Šisel, a Hajder dodaje da Austrija ima svoja prava i da će i Evropa morati da je prihvati sa više "respekta". Stoga je neizvesno kako bi na Sudu EU prošao spor oko mogućnosti da jedan član blokira prijem drugih članica, iako je malo verovatno da bi sud oduzeo Austriji njeno pravo veta. Konačno - čak i da se to desi, ko bi mogao da otvori austrijske granične rampe prema novim (južnim i istočnim) članicama Evropske unije?

    Izlaz će se, kao to u Evropi najčešće biva, najverovatnije naći u dvostranom kompromisu – da Austrija prihvati stroža pravila na području spoljne i bezbednosne politike (što u svojoj institucio nalnoj reformi zahteva i Romano Prodi) – a Slovenija da popusti aspiracijama Beča. Na sličan način, "španskim kompromisom", okončan je i konflikt izmedju Italije i Slovenije oko vraćanja nekretnina italijanskim optantima. Dakle, ne samo Hajdera, već i Drnovšeka i njegovu ekipu čekaju teška i neizvesna vremena.

    Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)