AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 10 FEB 2000 16:08:34 GMT

    TERORISTIČKI NAPADI NA DRŽAVNIH INSTITUCIJA

    AIM Skopje, 10.02.2000

    Pomalo zaboravljen terorizam opet kuca na makedonska vrata. U dva maha, posle ubojstva trojice policajaca u selu Aračinovo nadomak Skoplja, desile su se dve terorističke akcije protiv makedonskih institucija. Prvi put, 19 januara raketirana je policijska stanica u Kičevu, locirana u dvorištu velike termoelektrane. Napadači su ispalili dva protivtenkovska projektila RBR 80 "zolja" domaće proizvodnje, izazvavsi materijalna oštečenja na zgradi, a trojica policajaca koji su u tom trenu bili unutra za sreću su ostali nepovređeni. Prvi projektil je udario u garažu policijske stanice i eksplodirao, dok je drugi pao ne eksplodiravši petnaesetak metara od policijske stanice. Odgovornost za napad nije preuzeo niko.

    Drugi napad desio se prošle nedlje u Kumanovu u administrativnom središtu ovog grada, tačnije na mestu na kom je locirana policijska stanica, sud, lokalna samouprava i telekomunikacije. I u ovom napadu nije niko povređen, ali jaka detonacija polomila je prozore u zgradi suda. Policija je već sutradan konstatovala da se radi o ručnoj bombi , takozvanoj “kašikari” i da nije posredi eksplozivna naprava aktivirana daljinskim upravljačem, kako se u prvom trenutku pretpostavljalo. Takoreći mesec dana posle raketiranja policijske stanice u Kičevu i nedelju dana posle bačene bombe u Kumanovu policija nije uspela da napravi ni korak dalje u istrazi, uglavnom krim-tehnickih i balistickih saznanja. Štaviše, nasuprot šoku u javnosti i velikog interesovanja u medijima, čini se, policija sve više nastoji da se stvari polako zaborave.

    Slično se ponaša i aktuelna vlast. Ilustrativna je izjava premijera Ljupča Georgijevskog, koji je odgovarajući na pitanja o događajima u Aračinovu, za koje je izjavio da su to rasvetljeni slučajevi i da nema više prostora za diskusiju "zaboravljajući" da osomnjičeni još nisu osuđeni i da stoji jedno nerazjašnjeno umorstvo Sabrija Asanija pri hapšenju. Onako usput je rekao da se "bezbednosna situacija u zemji ne može bazirati na jednom ili dva incidenta". Mediji su posle ovoga potsetili da nije reč o jednom ili dva slučaja već da su u roku od pet godina od atentata na tadašnjeg pretsednika Makedonije Kire Gligorova, eksplodirala 21 “paklena mašina” i da zabrinjava novi talas terorističkih akcija.

    Većina analitičara smatra da se ovo može pretvoriti u seriju napada koji imaju za cilj da stvore atmosferu straha i neizvesnosti i da miniraju interetničke odnose čime bi se zemja destabilizovala. Iz svih analiza koja se plasiraju u Makedoniji proizlazi da postoje tri centra koji mogu biti potencijalni izvori i inspiratori novih bomba{kih napada. Prvo, to je režim u Beogradu, drugo "konzervirane" grupe OVK-a koje nisu zadovoljne transformacijom ove organizacije u Kosovski zaštitni korpus i treće da su teroristički akti opomena kriminalaca da se policija ne sme mešati u zahuktali kriminalni konvoj koji teče ka Kosovu.

    Prva teza ima potpore u aktuelnom političkom trenutku na Balkanu. Naime, stoji teza da Slobodanu Miloševiću sada odgovara iznalaženje novog kriznog žarišta zbog odvlašenja pažnje dalje od novih destabilizacija koje se vide na horizontu u Crnoj Gori i Sandžaku. Ministarka za unutrašnje poslove Makedonije Dosta Dimovska i lider Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi su eksplicitno ukazali na ovu varijantu argumentirajući tezu baš Miloševićevom potrebom za skretanje pažnje i aktivnostima Kontraobaveštajne službe Jugoslavenske vojske (KOS), koja je, uistinu već, imala pokušaje usmerene ka trupama KFOR-a, pre godinu dana,uoči i za vreme NATO kampanje protiv Jugoslavije.

    Drugu varijantu za mogućeg inspiratora ove dve terorističke akcije brane neki analitičari koji smatraju da je poruka u tome da se pokaže da OVK joč deluje i ima moć u svojim rukama. Naime, isto kao i sada, devet terorističkih akcija koje su izvedene od kraja 1997 godine do sredine 1998 godine su bile protumačene kao opomena da OVK može da proširi svoje delovanje sa Kosova na Makedoniju. Za ove akcije osudjeno je devet makedonskih državljana albanskog etničkog porekla na ukupno 44 godine i šest meseci zatvora. Za prve tri akcije u Gostivaru, Prilepu i Kumanovu odgovornost je tada preuzela OVK saopštenjem koje je preneo Frans-pres ali je kasnije ovo bilo demantovano. I, sada se priča nastavlja time što se smatra mogućim da neke odmetničke grupe OVK-a žele pokazati da nisu potpuno demilitarizirane i da mogu uticati na razvoj situacije u Makedoniji.

    Treća varijanta se uklapa u teoretska mišljenja da terorizam dobija nove forme time što nekadašnji verski ili politički fanatici, što znači ideološki terorizam, sve više dobija kriminalni bekgraund, tačnije da su se ovi tipovi morali uklopiti u trend razvoja kriminalnog podzemlja što na Balkanu, prema svim podatcima, dobija zamah, osobito zbog nedostatka policijskih snaga na Kosovu i ratova koji su huktali u ovom regionu. Makedonska policija je posle događaja u Aračinovu izvela par velikih akcija u Kumanovu čiji je motiv za javnost ostao nepoznat, osim što se zna da je direktor policije Kočo Tupuzovski demantirao da akcije imaju veze sa istragom oko Aračinova, a novinari špekulišu da je posredi akcija za sprečavanje nekakvog velikog švercerskog kanala. Zbog ovih akcija više posmatrača kriminalnih prilika u Makedoniji smatra da je moguće da su akciju u Kumanovu izveli kriminalci čime su uputili poruku policiji da pazi šta radi.

    Inače hronologija terorističkih akcija upućuje na to da se ovi događaji mogu klasificirati u tri vremenska razdoblja usko povezana sa konjukturnim političkim zbivanjima. Prvo se 5.oktobra 1995.desio atentat na pretsednika države Kiru Gligorova. Slučaj je nerazjašnjen, poginule su dve osobe, a pretsednik je bio teško povređen. Smatra se da je ovo izoliran slučaj koji je ima cilj da se rekomponira politička elita u Makedoniji.

    Zatim, 17.12.1997 godine, eksplozijom ispred suda u Gostivaru,startovala je druga serija. Nepun mesec nakon ovog terorističkog akta, 4.1. 1998 godine eksplodirale su dve bombe ispred policijskih stanica u Prilepu i Kumanovu. U aprilu, bomba, zbog greške u sastavljanju, nije eksplodirala, a bila je postavljena ispred suda u Kičevu. 18.5 iste godine bomba je raznela policijski automobil ispred policijske stanice u Tetovu. Pred policijskom stanicom u Skoplju bomba je eksplodirala 25.5 1998 godine. Dva meseca kasnije 21.7. tri eksplozije su narušile mir u zemlji. Jedna je eksplodirala na pruzi Skoplje- Beograd, druga kod policijske stanice "Beko" u Skoplju, a treća u kasarni Hristijan Todorovski Karpoš u Kumanovu. Time završava ova serija u kojoj nije bilo povređenih ili velikih materijalnih šteta.

    Sledeća serija se dovodi u vezi sa delovanjem KOS-a i projugoslovenskih grupa pri čemu su bile napadane trupe KFOR-a. 26.4 1999 godine dve bombe su eksplodirale ispred kasarne Boro Menkov u Kumanovu gde su bili stacionirani NATO-vci. Zatim, protivtenkovskom raketom 29. aprila iste godine gadjano je vozilo KFOR-a kod Kumanova. Dvadesetak dana kasnije kod vojnog heliodroma KFOR-a Adži Tepe ispaljena su dva projektila. 11.maja projektil je ispaljen na francusku jedinicu u hotelu " Kuba" kod Kumanova. Zatim 19.5 tri građana Skoplja su teže povređena u eksploziji ,,paklene mašine,, kod Jaja Pašine džamije u Skoplju, a najjaća eksplozija desila se 18.juna ispred odlično obezbeđenog štaba KFOR-a u Skoplju kada je protivtenkovska mina postavljena ispod kamiona uništila vozilo i dobro protresla KFOR. Policija je za novu seriju optužila desetak makedonskih građana uglavno srpske etničke pripadnosti.

    Posle ovoga dolaze nove akcije u termoelektrani u Oslomeju i bomba u Kumanovu. Šta je posredi niko sa sigurnošću ne zna, ali očito je da teroristi još postoje i da ne žele mirnu i stabilnu Makedoniju. Ako se to desi, tada smo svi ugroženi. Čemu ovo vodi? Da li će se dogoditi novi napad? Očekuju svi.

    AIM Skopje

    VALENTIN NEŠOVSKI