AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 05 FEB 2000 16:41:40 GMT

    ZEMLJA APSURDA I SIROMAŠTVA

    Makedonija se, u zadnje vreme, kao rezultat dinamičnih ekonomskih promena sve žešće suočava sa brojnim apsurdima, kontrastima, padovima. Cenu tranzicije koja traje deset godina, sada, čini se, najdramatičnije plaća narod. Borba za opstanak iz dana u dan postaje sve surovija. Dok se jedni bore da naprosto prežive, drugi se bore da bi imali sve. Tako da danas u ovoj zemlji se još na prvi pogled jasno može uočiti, s jedne strane, masovno siromaštvo većeg dela stanovništva, s druge pak, elita malobrojnih privilegovanih moćnika, novopečenih biznismena i političara.

    AIM Skopje, 05.02.2000

    Makedonija danas, govore neumoljivo brojke koje su na početku ove godine objavili Zavodi za zapošljavanje i statistiku, te Ministarstvo rada i socijalne politike, ima najveću stopu nezaposlenosti od svih zemalja u tranziciji u Evropi 35%. Bez posla, što znači bez elementarnih uslova za egzistenciju, je 349.274 građana, što je bezmalo polovina radno sposobnoh stanovništva, ili izraženo u procentima 48,9 %. U opticaju su i nešto manje brojke, koje češće vole da upotrebljavaju političari, prema čijim tvrdnjama je danas u Makedoniji bez posla “samo” 261.451 ljudi. Ona se dobija kada se sa spiskova Zavoda za zapošljavanje skinu oni nesretnici koji su primorani da rade na crno, kao i honorarci za koje niko ne plaća doprinose Fondovima za zdravstveno i socijalno osiguranje. Među nezaposlenima su najbrojniji mladi uzrasta 20 do 30 godina. Među njima su pak najbrojniji muškarci - 103.319. Žene se u principu lakše snalaze i za posao, a najčešće ga dobijaju u tekstilnoj industriji, trgovini i ugostiteljstvu.

    Makedonija je danas jedna od retkih država u svetu u kojoj mladi prvo magistriraju ili doktoriraju, pa tek onda čekaju na prvo zapošljenje. Neslavni prosek je 4 godine. Apsurd je i to što 14 do 15% građana sa svojim prosečnim platama od 300 DM u privredi i 320 DM u vanprivrednim delatnostima, prehranjuje dvo-milionsko stanovništvo. Ako se ovome doda podatak da se na prinudnom odmoru, zbog nedostatka posla, trenutno nalazi oko 200 hiljada ljudi koji primaju u proseku mesečnu naknadu od 210 DM, slika postaje još dramatičnija. Uz ovo, fakt je i da veliki broj zaposlenih neredovno prima svoje, kakve takve, zarade. Oko 10 hiljada preduzeća, prema poslednjoj izjavi ministra finansija Nikole Gruevskog, ima više od pola godine blokirane žiro račune. Štrajkovi su stoga sve prisutniji dekor životne svakodnevice. I tek će ih biti, kada uskoro počne zatvaranje kolektiva gubitaša po diktatu MMF i Svetske Banke i sprovođenje ekonomskih reformi koje su blokirane gotovo dve godine. Uprkos statističkim podatcima koji govore da su plate u zemlji u blagom porastu, one su ipak, tvrde ekonomski analitičari, nominalno u permanentnom opadanju. I kada se ne dobijaju na vreme, uopšte ne obezbeđuju elementarnu ekzistenciju. Jer, prosečna palata je realno za 10% niža od potrošačke korpe za jednu četvoročlanu porodicu za koju je potrebno posedovati 301 DM.

    Jedno prosečno domaćinstvo u Makedoniji najviše izdvaja za meso i mesne prerađevine – 2.279 Denara, (1 DM = 31 Denara), zatim za hleb – 2.022 denara, za povrće – 1.059 denara. Na trpezama građana ove zemlje voće se nalazi veoma malo, mesečno se za njega daje 687 denara, a ono se proizvodi u izobilju. Za ulje se izdvaja 404 denara, a za sve ostale prehrambene proizvode 1.288 denara, a tu ne ulaze izdatci za kafu, šećer, keks, čokoladu, vegetu, so, kiselu vodu. Za plaćanje raznih računa ili kulturnih potreba novaca nema.

    Na donjoj granici siromaštva je danas 27,2% građana. Samo koliko pre tri godine, 1997, bilo ih je takvih 19 %. Poslednja sociolška istrazivanja, s kraja prošle godine, su potvrdila da najveći broj građana svoju ekzistenciju niti može, niti ostvaruje na osnovu legalno uloženog rada.Ilustracije radi evo nekoliko konkretnih primera iz srednjih slojeva, klase koja ovde gotovo da izumire: plata lekara opšte prakse je 555 DM, nastavnika 580 DM, policajca 590 DM, armiskog starešine podoficira 400 DM, oficira 600 do 800 DM, i da ne nabrajamo dalje. Jednostavno mnogi su primorani da se snalaze i da se bave raznim vrstama šverca. Neko da bi bolje živeo, neko da bi preživeo. Siva ekonomija je, tvrde ekonomski analitičari, na početrku tranzicije u Makedoniji bila prisutnija u praksi. U formiranju bruto nacionalnog dohotka, koji sada iznosi 1.850 dolara po glavi stanovnika, je učestvovala sa 42 do 45 %. Zadnje dve godine beleži pad i iznosi oko 35 do 39%. Za njih je i dalje prisutna dilema u kojoj je meri siva ekonomija još uvek “korektor” neravnomerne raspodele društvenog dohotka, mehanizam kojim se kupuje socijalni mir, a u kojoj pak najpogodniji instrument za odlivanje kapitala u ruke postojeće ekonomske i političke elite.

    I još jedan makedonski apsurd. Manje od dva zaposlena, koji kako već pomenusmo, ne uvek na vreme prima plate, izdržava po jednog penzionera. Njihov broj je krajem 1999 godine bio 234.110. Ove godine treba da im se pridruži još najmanje šest hiljada novih službenika, koji će zbog reformi državne administracije, biti vanredno umirovljeni. Inače, najviša penzija u Makedoniji trenutno iznosi 677 DM i nju prima malo ljudi. Najniža je 107 DM, a prosečna 202 DM.

    O tome na kakve je grane spao životni standard makedonskih građana najbolje svedoči povećanje svih vrsta socijalnih transfera. Krajem prošle godine je na spiskovima ministarstva za rad i socijalnu politiku za dodelu socijalne pomoći bilo registrovano 71.231 porodica. Samo godinu dana ranije takvih je bilo 65 hiljada. Ako se ova brojka pomnoži sa 4, koliko u proseku članova ima jedna familija, dobija se stravična cifra od preko 270 hiljada ljudi koji su praktično dotakli “dno života”. Ekzistiraju sa prosečno svega 100 DM socijalne pomoći mesečno! Ona je, kažu nadležni, utvrđena na bazi realnih standarda i održava relativnu liniju siromaštva. Naknada se daje prema broju članova porodice. Za jednog sledjuje 1.700 denara, ili oko 50 DM. Dvočlana porodica dobija 2.200 denara, tročlana 2.800, četvoročlana 3.600, a petočlana i naviše 4.200 denara. Kad je brojnija, veće su joj šanse da se snalazi, tvrde nadležni. Brojke kao goli fakti možda mnogima ama baš ništa ne znače, ali kada se uzme u obzir ljudska dimenzija, stvar savim drugačije izgleda. Makedonija de fakto postaje zemlja socijalno ugroženih. Njihov broj je u stalnom porastu, (lanjska stopa je 12,3%) i prema nekim prognozama već danas se sa siromaštvom bori trećina stanovnika. Najveća stopa rasta sirotinje je prošle godine registrovana u Kratovu, gradiću u istočnoj Makedoniji gde od socijalne pomoći živi 48,6% stanovništva. Jedina opština u kojoj je smanjen broj socijalaca, i to za 0,8%, je Debar. Sve ove brojke se odnose na radno sposobno stanovništvo koje prima socijalnu pomoć. Međutim, novčanu naknadu primaju i lica nesposobna za rad, a takvih je krajem prošle godine bilo 4.799. Za njih je država dala oko 12 miliona denara. U isto vreme je za socijalnu pomoć, novčanu naknadu za invalide i teško bolesne koje drugi neguju iz državne kase izdvojeno oko 260 miliona denara.

    Za socijalu je ove 2000 godine u državnom budžetu predviđeno 370 miliona DM ili 22,5 % planirane potrošnje. Sredstva nisu dovoljna za pokriće potreba sirotinje, pa se razmišlja o formiranju specijalnih socijalnih fondova za koje će novac obezbeđivati razne nevladine građanske lokalne organizacije. Prva iskusta iz tog domena su pozitivna i veoma dragocena. Uz ovo, ističu u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, za poboljšanje zivotnog standarda najugroženijih stanovnika se od sredine prošle godine koristi i pomoć mnogih domaćih i međunarodnih humanitarnih organizacija koja se daje i izbeglicama s Kosova. Trenutno, prema podatcima Međunarodnog crvenog krsta, ljudi dobijaju humanitarne pakete s hranom i sredstvima za održavanje lične higijene. Jednom čoveku mesečno, tokom zime, sleduje dve litre ulja za jelo, 12 kilograma brašna, pola kilograma šećera, 200 grama soli, dva kilograma graha, jedan kilogram pirinča i 500 grama konzervi sa mesom ili ribom. To su međunarodni normativi, a koliko ko zaista dobija zavisi od raspoloženja onih koji pomoć dele, ističu makedonski socijaci. Nerado, međutim priznaju, a i to je još jedan u nizu makedonskih ekonomskih apsurda, da deo onoga što dobijaju prodaju na zelenim pijacama za novac ili trampaju za povrće i voće. Posebne programe za urgentnu humanitarnu pomoć finansiraju američki, nemački, francuski i španski Crveni krst, Katolička sluzba pomoći, Mersi korp. Internacional i Iner Coc. I drugi. Vlada SAD, preko svoje Agencije za međunarodni razvoj USAID, kao i Svetska Banka u Makedoniji realizuju i posebne projekte za ublažavanje socijalnih problema. Njima se praktično pomaže otvaranje novih radnih mesta, pretežno u sektoru takozvane male privrede, zatim se stručno osposobljavaju nezaposleni, oni se angažuju za popravku škola, bolnica, izgradnju lokalne infrastrukture - puteva, seoskih vodovoda, održavaje zelenih površina i slično.Vodi se računa da ih je što više iz redova onih zaista najugroženijih, a u posao se uključuju lokalne nevladine organizacije. Američka Vlada je za 2000 godinu, Makedoniji dodelila plus 22 miliona dolara na ime pomoći za one građane koji će zbog zatvaranja gubitaša ili drugih reformi ostati bez posla, a njen primer slede i vlade drugih zemalja.

    Građani Makedonije su, međutim, više raspoloženi da za sebe sami zarađuju i stoga sve glasnije traže da njihovi izabranici u Parlamentu pritisnu Vladu i da zatim zajedno što pre stvore neophodne institucionalne i pravne uslove za dominaciju prava i pravde, te trzišnih uslova privređivanja. Ubeđeni su da je samo tako moguće postići ubrzanje razvojnog koraka i omogućiti primenu evropskih standarda u vrednovanju rada, zarada i životnog standarda. Od njih ih sada dele, kažu, “svetlosne godine”. Energično se protive rastućem terorizmu, kriminalu, mitu i korupciji koji u zemlji dobijaju zabrinjavajuće dimenzije, te nebrizi o ljudskom pragu izdržljivosti bede i socijalne nepravde koja je očigledna na svakom koraku. Povodon nedavnog poskupljenja struje za 10% i naftenih derivata, uprkos protivljenju Veća Saveza Sindikata, u odbranu sirotinje je stao Helsinški komitet građana Makedonije. U saopštenju distribuiranom medijima Helsinški Komitet naglašava da se ne slaže sa smanjenjem budžetskih sredstava za socijalnu pomoć u uslovima ogromne nezaposlenosti. Ocenjuje da će poslednja odluka Vlade kojom se povećavaju cene struje i benzina izazvati poskupljenje osnovnih životnih namirnica i pokrenuti spiralu inflacije, što će negativno uticati na i onako veliko siromaštvo u zemlji. To je, smatra Helsinški Komitet, suprotno zalaganjima o zaštiti ljudskih prava i podvlači, podsećajući zaboravne, da prema rezoluciji UN, ekstremno siromaštvo i odsusto iz društvenog života pretstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Za sada nema povratnih informacija dali je ova poruka primljena i shvaćena.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA