AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 03 FEB 2000 12:15:39 GMT

    NIKAD IH NIJE BILO VIŠE - NIKAD NISU BILI GORI

    Ovdašnji novinari nikako da se oslobode sindroma “društveno-politički radnik”, u sadašnjoj varijanti novinar-političar. Kao nikad dosad pristali su na podaničku ulogu naspram svojih gazdi – političara na vlasti, dok je deo njih nezadovoljan učinkom stranaka za koje su navijali najavio formiranje svoje. U društvu podeljenom na etničkoj bazi i medji na različitim jezicima “sjaj i beda” imaju svoje specifike.

    AIM Skopje, 02.02.2000

    Ubistvo troje polijaca na ulazu u skopskom selu Aračinovo, policiske aktivnosti povodom toga, koaliciono pazarenje o prevlasti nad medijima pod državnom kapom i najava formiranja nove političke partije - Demokratski savez - događaji su koji svaki na svoj način ilustrira ponižavajući status u kojima su se ovdašnji mediji našli.

    Pretpostavka iznete po već utvrđenu staru šemi u delu medija na makedonskom jeziku da su počinioci zločina u Aracinovu Albanci bila je dovoljan povod da se manifestira poslovična albanofobija. Sve to bi bilo “već viđeno” da se nije dogodilo i po nešto novo i pomalo neubičajeno. Skopski dnevnik “Makedonija denes”, izabirući između svoje poslovične albanofobije i mogučnosti da se još jedan put pokaže nedvojbeno opozicionarnim, objavio je snimke Albanca koji je priveden u akciji hapšenja osumnjičenih za zločin u Aračinovu koje su bile najbolji demanti za olako dato objašnjenje Ministarstva unutrašnjih poslova da je dotišni umro od srčanog udara prouzrokovanog predoziranim konsumiranjem kokaina. Ovo očito otkazivanje srca uz “asistenciju” policiskih specijalaca, kao i sramežljivo plasirana informacija da su i ostali privedeni u toj akciji umesto u zatvoru završili u skopskoj Vojnoj bolnici uz žalbe na postupke policije prilikom brojnih policiskih akcija u Aračinovu povodom istrage o ubistvu troje policajaca bili su povod oglašavanja Helsinškog komiteta. Ako je i očekivano da se na primer ljuti ideološki oponenti poput dnevnika “Nova Makedonija” (zasad pod kontrolom VMRO-DPMNE) i “Utrinski vesnik” (veoma blizak opozicionom SDSM), zbog svojih bliskih stavova o Albancima uopšte, zajednički proglase reakciju komiteta kao “proalbanskom”, gotovo je zapanjujuće što mediji na albanskom spram ovih događaja držali su se neočekivano pasivno.

    U Makedoniji koja duže vremena slovi kao društvo podeljeno na etničkoj osnovi gotovo pravilo je bilo da i u medijima podeljenim na istoj osnovi postoje različite istine i viđenja događaja u zavisnosti od toga na kom se jeziku obraćaju svojim konsumentima. Povodom događaja oko Aračinova čak privatni i “nezavisni” dnevnik na albanskom “Fakti” umesto da proziva vlast, prozvao je albanske intelektualce što se ne oglašavaju povodom ovog događaja! Rezon da intelektualci ćute povodom satanizacije i maltretiranja Albanaca u vezi ovog događaja “držao bi vodu” da iste novine bar tracak odgovornosti videli i u resornom ministarstvu. Do ovakvog novinarskog zamućenja vidika dolazi samo zato što partija čiji su ovisnik jeste koalicioni partner u vlasti. I zato što se tačno zna za koje intelektualce je dato odobrenje za "slobodan lov" sa strane svemočne i sveznajuće "majke partije". Pri čemu se "normalno", ovakvim "izrodima" vrši dubinski "rengenski snimak", određuje im se tačna "etnička krvna slika", količina patriotizma i to sve u stilu - eliminiši ga svim sredstvima!

    Kriza u koaliciji, zapravo kriza odnosa makedonskih partnera u vladi VMRO-DPMNE i Demokratske alternative (DA) krajem prošle godine završena je potpisivanjem koalicionog dogovora kojeg je potpisao i treći partner - Demokratska partija Albanaca (DPA). Prilikom objavljivanja dokumenta više je pažnje u javnosti dato dogovoru da se Treći kanal Makedonske radiotelevizije (MRTV) da DPA, nego što je uočeno da su se VMRO-DPMNE i DA saglasili da novinsko izdavačka kuća “Nova Makedonija” vrati “u posed” DA. Drugim rečima da izdanja “Nove Makedonije” budu pod kompletnu rukovodstvo ljudih iz redova DA. Ovih dana lider DA Vasil Tupurkovski obznanio je da će članovi njegove partije dobiti većinu u Upravnom odboru kuće i da DA namerava da promeni urđjivačke kolegije svih izdanja ove još uvek najveće novinske izdavačke kuće u Makedoniji! Nesumljivo demokratski, pa makar i alternativno!?

    Da će se to dogoditi izvesno je bilo nakon promene dvoje vladinih poverenika u skupštini akcionara “Nove Makedoniji” čiji glasovi, čak i pojedinačno, vrede više nego glasovi svih ostalih akcionara zajedno. S druge strane ovaj koalicioni sporazum podrazumeva da VMRO-DPMNE (ono DP je kratica za Demokratsku partiju) dobija MRTV pod svojom kompletnom kontrolom. Najavljene je čak i kompletna seoba sada rukovodećih ljudi u “Novoj Makedoniji” postavljenih od VMRO-DPMNE u MRTV! Kao rezultat analize koalicionih partnera da hibridi, poput podele pozicija u istim državnim medijima nije najefikasnija, te da je bolje svaki od koalicionih partnera dobije čisto svoju partisku vlast nad pojedinim medijima koji zavise od državnog buđeta ili statusa kojeg im država obezbeđuje.

    I dok kod medija na makedonskom jeziku ipak postoji kakva takva mogućnost da se bez (samo)cenzure, ili bolje reći straha, plasira drugačije mišljenje o billo čemu, stanje kod medija na albanskom je u najmanju ruku kontrolirano sa strane albanskog učesnika u vlasti.

    Naime, “Nova Makedonija”, kao dnevni list i informativni program na MRT su pod potpunom kontrolom VMRO-DPMNE, mnogo transparentnijom no sto je bila tokom visegodisnje vladavine SDSM ili cak u ranijem rezimu sa strane "avangarde radnicke klase” Saveza komunista. Status “partiskih robova” ilustrira jedan bizaran podatak. Makedonska televizija već šest nedelja emituje serijal "Pogresno vreme”, koji po gotovo nepodeljenom mišljenju javnosti prava katastrofa u svakom pogledu. Iako to priznaju i mnogi iz MRT koji seriju rade ili od kojih serija zavisi, serija ne samo što teče, već je najavljeno deset novih epizoda. Nema čak ni negativnih recenzija u jedinom nedeljniku koji se bavi radijom, TV i estradom (treba li pomenuti da je izdanje “Nove Makedonije”?). Kažu samo zbog toga što su autori bliski vrhu VMRO-DPMNE! Već se može govoriti o punoj “kroatizaciji” (iz vremena Tudjmana) makedonskih medija. Ali, kako-tako, postoje i neki drugi mediji u kojima se ponešto drugačije može objaviti.

    Kod medija na albanskom jeziku stvar je gora. Pored nespornog fakta da kontrolira (drugim rečima ima svoje odane partiske ljude i po “horizontali” i po “vertikali”) emisije na albanskom jeziku na MRT-u i albanska izdanja u “Novoj Makedoniji”, DPA mehanizme vlasti nastoji iskoristiti da bi uvela svoju autoritarnu kontrolu i nad onim medijima koji su barem formalno privatni. Već spomenuti dnevnik “Fakti” je recimo do pred pet-šest meseci bio kritički nastrojen naspram DPA (i ova kratica sadrži sintagmu demokratska partija, doduše namenjena samo Albanacima). Kadrovik i potpredsednik DPA Menduh Taci, pošto je uzeo pod svoje državni dnevnik “Fljaku” pokušao je i uspeo disciplinirati vlasnika “Fakti”-ja. Naime, ovaj dnevnik je preko buđetskog fonda za štampane medije trebao dobiti izvesnu sumu denara, koju je Tači svojim uticajem smanjio za dve trečine. Kada vlasnik “Fakti”-ja nije mogao dobiti niti iznos koji mu je vlada dodelila shvatio je “koliko je sati” i naravno promenio “uredjivacku politiku”.

    No, problem nije samo u uzimanju strane, svako ima pravo na svoje izbor s kim će održavati dobre odnose, ili vulgarnije receno “kome će se prodati”. “Sindrom suncokreta” nije svojstven samo ljudima čija je ambicija bavljenje politikom. Problem nije ni u želji političara koji smatraju da mediji i novinari po “prirodi posla” moraju da im budu podanici, pogotovo ako ovi taj status dobrovoljno prihvataju. Kombinacija kontrole “svojih” i pretnji ka onima koji bi da budu "svojeglavi” u medijskom prostoru na albanskom u Makedoniji stvara medisko bespuće. Tako se recimo TV “Eri” iz Skopja dogodilo da milom ili silom ne emituje intervju sa pretsedničkim kandidatom SDSM Titom Petkovskim, kao što je emitovala razgovor sa sada predsednikom države Borisom Trajkovskim. Jer, tako je naumila centrala DPA iz Tetova. U takvoj atmosferi uopšte nije ni čudna reakcija vlasnika “Fakti”-ja na kolumnu koju je pisac Kim Mehmeti objavio u “Forum”-u skopskog “Dnevnik”-a. Mehmeti je postavio pitanje: “U čemu je razlika između dojučerasnjih “slavokomunista” koji su se najdrskije poigravali i vredjali osečaje ovdašnjih Albanaca, u odnosu na ono što danas, u nekim medijima na albanskom jeziku, čine “tacolenjinisti” (aluzija na Tacija i “marksiste-leninjiste” iz doba Envera Hodje z.n.) dostavljajući im strogo definirane liste imena koji se ne smeju pominjati u medijima?”. Odgovor vlasnika “Fakti”-ja je bio “Kim Mehmeti psuje Albance na makedonskom” i da je reć o več "dokazanim antialbancem"!

    Nespornu konstataciju da su mediji u Makedoniji, mada kao nikad ranije, brojniji (7 dnevnih novina, još najmanje toliko (dvo)nedeljnika, čak 160 legalnih i još stotinjak elektronskih medija koji emitiraju bez licenci), nikad nisu bili ni gori, ilustruje i inicijativa o formiranju nove partije Demokratskog saveza. Među 10 obznanjenih inicijatora nalaze se i vlasnik nedelnjika “Fokus” (ujedmo glavni i odgovorni urednik TV “5”) Nikola Mladenov, glavni i odgovorni urednik “Fokus”-a Teofil Blaževski, novinar, sada zapošljen u Agenciji za kontrašpijunažu Zoran Petrov i najmanje još dvoje od ovog deseterca je gotovo redovno pisalo za ovdašnje medije. Predsednik partije (opet strogo demokratski!?) je pre konstituiranja partije poznat – biće do pre mesec i nešto dana - prvi policajac Pavle Trajanov. U formiranje nove partije ide se zbog toga što novinari (i policajci) nisu bili zadovoljni efektima (u odnosu na vlast koju su jedno vreme poddržavali ili u kojoj su bili) onoga što su dosad radili. Kad već neće da ih slušaju, političari će biti suošeni opasnošću da ih smene! Korak napred ili nazad za novinare i medije – pitanje je sad.

    AIM Skopje

    ISO RUSI