AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 31 JAN 2000 01:31:08 GMT

    MARDOK ZAKORAČIO NA BUGARSKO TLE

    Australijski medijski magnat Rupert Mardok došao je i na Balkan. Njegov prvi korak na poluostrvu biće u Bugarskoj gde je dobio konkurs za stvaranje privatne nacionalne televizije. Ovako će se najzad staviti kraj državnom monopolu nad nacionalnim frekvencijama i pružiti šansa za realnu konkurenciju na TV tržištu.

    AIM Sofija, 30.01.2000.

    Bugarska vlada je 21. januara izdala licencu za prvu privatnu nacionalnu televiziju Ruperta Mardoka. Razmatranje njegove kandidature trajalo je pola sata posle čega je "Bolkan njuz korporejšen" dobio programsku licencu za 10 godina i telekomunikacionu za 15 godina. Time je stavljen kraj 10-godišnjem odugivlačenju pitanja razlamanja državnog monopola u najuticajnijoj mediji - televiziji. U tom periodu nijedna od vladajućih političkih snaga nije se latila da stvori uslove za realnu konkurenciju državnoj Bugarskoj nacionalnoj televiziji (BNT). Razlog je jednostavan - nacionalna televizija je i ovog momenta pod potpunom kontrolom političkih snaga koje je koriste kao najmoćnije propagandno sredstvo. Sada če taj ideološki monopol možda nestati, mada to neće biti lako.

    Mardok je dobio blagoslov vlade u žestokoj konkurenciji sa druga dva još uvek nepostojeća kanala i nekoliko regionalnih televizija koje rade već nekoliko godina. Kandidatura se nametnula pre svega imenom i tradicijom svog australijskog vlasnika i garantovanim finansijskim mogućnostima. Do ovog trenutka Mardok nema izgrađenu ekipu u Sofiji, niti iznajmljene poslovne prostorije, niti pak bilo kakvu prethodnu pripremu. U takvoj situaciji su bila i ostala dva strana kandidata, uslovno nazvana "TV2" i "TV3". Iz njih je stajao konzorcijum skandinavskih SBS/EBS i švedske MTG. Oni su takođe dobili programsku licencu za nacionalnu televiziju, ali ne i frekvenciju na kojoj bi emitovali. Mogli bi da emituju svoj program preko kabla ili satelita, naravno, ako žele da imaju trajno prisustvo na bugarskom TV tržištu. Kompanija Mardoka "Bolkan njuz korporejšen" dobiće frekvenciju na kojoj se trenutno emituje drugi kanal državne televizije - Efir 2.

    Najjači bugarski kandidat - sofijska Nova televizija, za koju se smatralo da je favorit u trci zbog njenih bliskih odnosa sa vladajućom koalicijom Ujedinjenih demokratskih snaga, izostala je iz takmičenja još u prvoj rundi. Ona je predviđala odbranu programskih šema pred Nacionalnim savetom za radio i televiziju (NSRT) koji je po svom smislu nezavisan društveni organ (mada ga na principu kvota biraju parlament, predsednik zemlje i vlada) i trebalo bi da nadgleda kako se poštuje Zakon o radiju i televiziji. Još tada Nova TV nije uspela da zaštiti poreklo svog kapitala što je bio osnovni uslov.

    Vlasniku Nove TV Darku Tamindžiću nejednom je stavljano do znanja da se mora oprostiti od svojih deonica u kanalu. Za srpskog biznismena se sumnja da je umešan u mnoštvu sumnjivih poslova, naročito za vreme jugoembarga zbog rata u Bosni, kada je procvetao biznis sa ilegalnim isporukama, naročito nafte. U zadnjem trenutku pre no što je NSRT oglasio svoj izbor, postalo je jasno da je Nova TV prodata grčkoj "Antena 3", ali je već bilo kasno. Nije pomogla čak ni činjenica da dotični sofijski kanal okuplja veći gledalački auditorijum nego Efir 2, bez obzira što se emituje samo na području Sofije, a u ostalim rejonima zemlje ide preko kabla.

    Zašto se Mardok opredelio baš za Sofiju? "Bugarska je u središtu Balkana i to je odlična prilika da se prate zbivanja na tržištima susednih zemalja", izjavio je njegov predstavnik Martin Pompadur.

    Predstavnici Mardoka u bugarskoj prestonici su već započeli grozničavu pripremu za izgradnju svog kanala. Očekuje se da prvi njegov program krene za tri meseca, a da u to vreme izgradi svoju ekipu i raščisti sva organizaciona pitanja. Ako koristi već izgrađenu mrežu telekomunikacione kompanije za prenos signala, "Bolkan njuz" će morati da plaća oko 20 miliona DEM godišnje. Cena licencne takse je 212.400 DEM.

    Pokazalo se da je ozbiljniji problem formiranje kvalitetne ekipe. Nezavisno od toga što je samo poslednjih mesec dana u ofis "Bolkan njuz"-a prispelo preko 1600 prijava za zaposlenje, time se ne rešava osnovno pitanje - ko će zauzeti ključne položaje. Još po svom dolasku u Bugarsku Mardokovi predstavnici su objavili da će za svaki položaj biti raspisan konkurs. Takav konkurs je već oglašen u štampi, ali se smatra da je to proforma. Izbio je i prvi skandal. Ideolog Zakona o radiju i televiziji Neli Ognjanova, koja je kao član NSRT učestvovala u odobravanju programskih projekata, napustila je svoj dosadašnji položaj. Nema sumnje da će ući u ekipu "Bolkan njuz korporejšen".

    Za najbolje plaćena mesta kod Mardoka ljutu bitku su poveli neki od najpoznatijih bugrskih novinara, svako sa svojim političkim i ekonomskim lobijem iza sebe. Među nezvaničnim kandidatima su pressekretar predsednika zemlje Neri Terzijeva, kao i bivši rukovodilac informativne službe premijera Stojana Georgijeva.

    Potpredsednik "Bolkan njuz korporejšen" Vilijam Evans je saopštio da će ekipu činiti oko 200 ljudi. Pretpostavlja se da će Bugari koji će biti zaposleni na nivou upravljanja primati plate od oko 2.000 DEM. Pored stabilne za standarde Bugarske plate, televizija Mardoka će pružati i velike profesionalne mogućnosti. Očekuje se bar na prvo vreme tako zvana BTV fokusira veliki gledalački i reklamni interes, ako ne zbog nečeg drugog, ono najmanje iz radoznalosti.

    Još uvek nije jasno kakav će tačno biti balans između emisija vesti, publicistike, sporta i zabavnih emisija. Za početak je, međutim, sigurno da će se program popunjavati gotovim proizvodima iz fonda "Bolkan njuz korporejšen". Startovaće se 6-časovnim programom da bi se postepeno došlo i do 24-časovnog emitovanja.

    Izgleda da će jedan od osnovnih problema biti činjenica da su svi službenici "Bolkan njuz korporejšen"-a manje ili više profesionalno stasavali u stilu državne BNT. Da li će moći da napuste taj stereotip - to ostaje da se vidi. Prilično sumnjiva će biti i politička nezavisnost medije, mada je ideja o razlamanju državnog monopola ciljala upravo to. Za sada jednino što je sigurno jeste da je najzad u Bugarsku ušao jedan ozbiljan investitor u oblasti medija koji zna kako se pravi televizija. Šta će od toga ispasti - to je druga stvar.

    Georgi Filipov (AIM)