AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 30 JAN 2000 23:05:00 GMT

    Ekonomske (ne)prilike

    TRŽIŠTE DEMANTUJE VLADU

    Zvanična vlast se trudi da već na početku godine uveri gradjane kako njena ekonomska politika daje rezultate, ali je zbivanja na tržištu demantuju. Cene se drže pod administrativnom kontrolom, ali onog što je jeftino nema (lekovi, jestivo ulje) dok je roba na slobodnom tržištu drastično poskupela.

    AIM, PODGORICA, 30. 1. 2000.

    (Od dopisnika Aim iz Beograda)

    Pažnja javnosti u Srbiji koja je prvnestveno okrenuta praćenju napora opozicionih stranaka da uspostave konzenzus oko zajedničkog nastupa u zahtevima za vanredne izbore na kojima će pokušati da preuzmu vlast od sadašnjeg režima, i te kako privlače i ekonomske nedaće koje pogadjaju dve trećine ovdašnjeg stanovništva. Sobziorm na siromaštvo, standard bi mogao biti i presudna poluga u opredljenju biračkog tela kome će dati poverenjena eventualnim prestojećim izborima. Privredna situacija u Srbiji, gde je 50 odsto radnosposobnog stanovništva nezaposleno, a prosek plata je ispod 80 DEM je izuzetno nepovoljna.

    Svesna toga vlast je već pužurila da preko medija, pod svojim uticajem, plasira kostatacije kako se crne slutnje oko najavljene hiperinflacije nisu obistinile, pokušavajući da pokaže kako raspolaže s efikasnim mehanizmima za suzbijanje inflacije. Guverner centralne banke Dušan Vlatković je na početku nove godine je požurio da izjavi kako ova institucija neće podleći pritiscima da se poveća novčana masa, a predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović je upozorenja ekonomista o neizbežnoj hiperinflaciji nazvao špekulacijama bez osnova, jer je njegov ministarski kabinet uspeo da to spreči.

    Premijerove tvrdnje oslanjaju se na minimalnom porastu cena u novembru i njihovom mirovanju u decembru, te na opredeljenju ovogodišnje ekonomske politike da cene ostanu “zakovane” tokom cele godine. Započeti inflatorni talas je zaustavljen primenom administrativnih mera od strane antimonopolske komisije, koja, pod pretnjom kaznenih mera proziva pojedine firme da vrate cene, te ispekcijskim kaznama, kao i angažovanjem policije u razbijanju vrlo raširene dilerske mreže za preprodaju deviza. Ovakav nastup vlasti u nastojanju da “ očuva vrednost dinara i spreči povećanje cena” nazvan je pendrek ekonomijom, koja na jednoj strani postiže ciljeve režima, a na drugoj izaziva krupne posledice koje plaćaju privreda i stanovništvo.

    Epidemija gripa koja je oborila na hiljade gradjana u krevete zapretila je da sruši postavljene ciljeve ekonomske politike, jer je pripomogla da se na slikovit način pokaže kako se cene mogu držati pod kontrolom, ali se ne mogu sprečiti krupne posledice. Niske cene dovele su apoteke u situaciju da ostanu bez najnephodnijih lekova u jeku epidemije. I dok su apoteke prazne mrtvačnice su prepune. U prvoj polovini januara smrtnost je u Beogradu povećana za 60 odsto. Na zelenoj pijaci, gde vlada zakon ponude i tražnje cene su naglo povećane, tako da je došlo do drastičnog narušavanja pariteta izmedju pojedinih roba. Kilogram spanaća, kome je cena 30 dinara košta koliko i 10 vekni hleba.

    Stanje na tržištu pokazuje da robe koja je pod kontrolom nema ni približno toliko da može da zadovolji potrebe, dok je cena proizvodima koji ne podležu administrativnoj kontroli papreno visoka. Statistika to ne registruje, jer ona priznaje zvanične cene, po kojoj je litar jestivog ulja 11,10 dinara, iako njega u prodavnicama nema, pa ga gradjani kupuju na crno plaćajući trostruko više. Cena vekne hleba je 3 dinara, ali je zato cena ostalim pekarskim proizvodima znatno povećana odmah posle januarskih praznika. Niska cena pšenice destumilisala je seljake da je prodaju, tako da njome hrane stoku, a direkcija za robne rezerve nije otkupila predvidjenu količinu s kojom bi obezbedila redovno snabdevanja pekara sa brašnom.

    Slični poremećaji postoje i drugim sektorima, koje zvanična statistaka ne registruje, već se drži zvaničnih cena, a ne onih po kojima gradjani nabavljaju neophodne namirnice. Tako je došlo do apsurdne situacije da se sa zvaničnih mesta tvrdi kako je porast cena zaustavljen, a na drugoj se gradjani suočavaju s nestašicama ili su prinudjeni da deficiratnu robu plaćaju po znatno većim cenama od regularnih.

    Zbog administrativnog odredjivanja cena nastala je potpuno apsurdna situacija: u Srbiji je prošle godine poljoprivredna proizvodnja povećana za 2 odsto, a prehrambenih proizvoda nema dovoljno, pošto se proizvodjačima ne isplati da sopstvene proizvode prodaju po cenama koje je odredila Vlada. Prošlogodišnja proizvodnja hrane je, i pored porasta, manje od one iz 1997. jer je njeno povećanje zvanično poredjeno sa sa 1998. godinom u kojoj je poljoprivredna delatnost podbacila za 4 odsto.

    Raskorak izmedju administrativno regulisanog tržišta i stvarnih zbivanja potvrdjuju i sa zvaničnih mesta saopštavani medjusobno suprostavljeni podaci. Dok statistika prikazuje da u decembru nije bilo povećanja cena dotle je u istom periodu registrovano, da su troškovi života povećani za 2,8 odsto. Ozvaničena ekonomska politika je predvidela smanjenje opterćenja privredi, tako da bi ove godine na svaki dinar plaćala 0,98 dinara umesto dostadašnjih 1,28 dinara. Administrativna kontrola cena primorava mnoge firme da rade s gubitkom ili da stanu s proizvodnjom.

    Vlada se ponosi opredeljenjem prema kojom je potrošnja svedena na 49,5 odsto, ali je ona planirana na osnovu predvidjenog rasta društvenog proizvoda od 14 odsto, koji može, ali ne mora da bude ostvaren, tako da se unapred troši ono što nije ostvareno. Smanjena potrošnja je već izazvala negodovanje u prosveti i zdravstvu, pa je početak nastave u drugom polugodištu doveden u pitanje.

    Posmatrano iz ugla proizvodjača za njih je gotovo jednako nepovoljno kada se puno ili malo proizvodi. Proizvodjači semenskog kukuruza na primer, koji raspolažu s 11 hiljada tona viška podigli su glas nezadovoljstva u Privrednoj komori Jugoslavije protiv prevelikog administrativnog uplitanja oko dozvola za izvoz. Utvrdjena procedura odobravanja izvoza je izmenjena u toliko što sada, pored savezne komisije poslednju reč imaju republička ministarstva za trgovinu i poljoprivredu, te jedan od podpredsednika Vlade Srbije. Proizvodjači čekaju i po 40 dana na dozvole za izvoz uz opasku da pojedine firme, koje imaju “kopču” na one koji odlučuju takva odobrenja dobijaju bez teškoća.

    Disharmonična zbivanja sa cenama, gde se stvarnost ne poklapa sa projekcijama ekonomske politike, kao i na sektoru spoljnotrgovinske razmene, u kojem je savezna vlada proklamovala veću liberalizaciju, a u stvarnosti je administrativna mreža proširena, pokazuju da je već na samom početku godine dovedeno u pitanje ostvarivanje ovogodišnje ekonomske politike.

    # Ratomir Petković (AIM)