AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 27 JAN 2000 11:00:16 GMT

    Kosovo

    ZAŠTO NEMA STRUJE

    AIM, PODGORICA, 27. 1. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Pored jedne od najžešćih zima u nekoliko poslednjih godina, velikog broja kuća razrušenih tokom sukoba koji su u proteklih godinu dana potresali Kosovo, loših puteva i neredovnog snabdevanja vodom, stanovništvo Kosova je poslednjih mesec dana suočeno i sa drastičnim nedostatkom električne energije.

    Iako je nekada davno, u sklopu jedne od danas već istorijskih "petoljetki", planirano da Kosovo strujom snabdeva čitav region, zbog čega su u Obiliću nedaleko od Prištine izgradjene dve gigantske termoelektrane, restrikcije električne energije u Pokrajini trajale su i po petnaestak časova dnevno.Kako se na Kosovu sve, pa i nedaće sa strujom vezuju za nacionalnu pripadnost, Srbi su odmah rekli da kod njih restrikcije traju i duže. Ako se zanemari etnička osetljivost, žitelji Kosova više nemaju struje nego što je imaju.

    Razloga za takvu situaciju je nekoliko - od dotrajalih i neredovno servisiranih postrojenja obe kosovske termoelektrane, promena etničkog sastava Pokrajine, koja je, kao uostalom i sve segmente društva, pogodio i elektroprivredu - naprasno ostavljenu bez većine stručnjaka, pa sve do već svakodnevnih kritika na račun načina funkcionisanja medjunarodnih misija na Kosovu, koje su na sebe preuzele odgovornost da će voditi računa o elementarnim potrebama tamošnjeg stanovništva.

    Problemi sa funkcionisanjem kosovske elektroprivrede počeli su već sredinom juna prošle godine, odnosno odmah nakon dolaska medjunarodnih misija na Kosovo, ali su, nekako, potisnuti u drugi plan zbog važnijih prblema i promena koje su zahvatile Pokrajinu. U vreme sučavanja sa otkrivanjem masovnih grobnica, i istovremenog povratka prethodno proteranih Albanaca i talasa iseljavanja Srba, te spektakularne akcije rasporedjivanja snaga NATO, čini se, nikome nije palo na pamet da zakera zbog tako trivijalne stvari kao što je struja.

    Tokom letnjih i jesenjih meseci havarijska isključenja struje trajala su i po šest-sedam časova dnevno, nakon čega je došlo hladnije vreme, koje je, po prirodi stvari, dovelo do povećanja potrošnje struje, što je uz značajno povećanje broja gradskog stanovništva (prema nekim procenama samo u Prištini živi bar dvostruko više stanovnika nego pre rata), dodatno opteretilo i inače krhku električnu mrežu.

    Vrhunac problema izazvale su dve uzastopne havarije na najvećoj kosovskoj termoelektrani "Kosovo B", koje su se dogodile u prvih deset dana januara, a u kojima su, osim pet povredjenih osoba, prilično stradali kotlovi i kablovi te elektrane, nakon čega je proizvodnja struje spala na svega 100 megavata koje je proizvodila elektrana "Kosovo A". Kako je Kosovu potrebno najmanje šest puta više struje, stanovništvo se suočilo sa najtežim problemom koji ih je mogao zadesiti tokom zimskih meseci - počele su drastične restrikcije struje.

    Veliki problemi sa održavanjem kosovskih termoelektrana počeli su, medjutim, nakon odlaska gotovo svih Srba koji su u prethodnih deset godina radili u elektroprivredi, a Albanci, koji su ta radna mesta napustili ranije, ili su sa njih bili isterani, nisu bili zainteresovani da ponovo preuzmu stare poslove. Suočena sa takvimproblemima, Misija UN, pribegla je očekivanom rešenju, te jeangažovala stručnjake zagrebačkog "Končara", kao i britanske eksperte za te poslove, očekivajući da će problem uskoro biti rešen. Stvari, medjutim, nisu uvek onakve kakvim se na prvi pogled čine, u šta su se najbolje uverili stranci koji su se odmah po dolasku na Kosovu suočili sa problemom rešavanja "enigme improvizacija" kojima su njihove kolege, koje su ranije obavljale taj posao, pribegle kako bi premostili teškoće nastale kao posledica bombardovanja NATO.

    Bez obzira na angažovanje stranih stručnjaka, Kosovo je u mraku, a havarije i dalje potresaju obe termoelektrane u Obiliću, pa su, kao što to obično i biva počele i špekulacije oko mogućeg rešenja tog, kako se sada čini, vitalnog problema.

    Srpski izvori na Kosovu, naime, odmah nakon prvih velikih havarija naveli su da UNMIK planira da Srbima preda na rad i upravljanje termoelektranu "Kosovo B", kao i obližnji ugljenokop Dobro selo, dok su Albanci rukovodili termolektranom "Kosovo A" i kopom Belaćevac, čime bi, kako smatraju, problem električne energije bio konačno stavljen

    "ad akta". Srbi i Albanci bi tako u proizvodnji struje na Kosovu, bili fizički odvojeni, čime bi se u startu izbegla mogućnost izbijanja incidenata.

    Zvaničnici UNMIK-a odmah su takvu mogućnost demantovali, ističhući da bi podele u okviru elektroprivrede pokrenule lavinu sličnih zahteva u ostalim oblastima kosovskog društva, čime bi glavni zadatak misije, očuvanje multietičnosti Kosova, bio ozbiljno dovoden u pitanje. Oni su, istovremeno, pokrenuli prilično veliku medjunarodnu akciju prikupljanja energenata za Kosovo, kojom će, kako tvrde, do početka aprila u pokrajinu biti dopremljeno desetak miliona tona dizel goriva kao i oko 15.000 tona mazuta, što bi trebalo pokriti sve potrebe tamošnjeg stanovništva.

    Ujedno, najznačajniji, ali i najnepouzdaniji snabdevač Kosova strujom je srpska elektroprivreda i sama suočena sa nedostatkom električne energije i problemima nastalim nakon bombardovanja, te se neretko dešava da zbog kvarova na dalekovodima iz Srbije ne stigne planirana količina struje. Elektroprivreda Srbije isporučuje struju Kosovu na osnovu dogovora sklopljenog sa Kforom sredinom prošle godine.

    Prema navodima izvora u EPS, potrošačima na Kosovu dnevno se isporučuje 60 do 80 megavata struje. "Kad su tamo radili naši stručnjaci, u ovo doba godine proizvodilo se tri do tri i po puta više struje, odnosno izmedju 19 i 21 milion kilovat sati", rekao je taj izvor. Kosovske termoelektrane, prema istom izvoru, trenutno proizvode izmedju četiri i sedam miliona kilovat sati dnevno.

    Dodatne količine električne energije Kosovo dobija iz uvoza, odnosno 60 megavata iz Grčke, koji se isporučuju preko Albanije, dok je dodatnih 60 megavata grčke električne energije nemoguće dopremiti preko Makedonije zbog kvarova na dalekovodima u toj državi. Stručnjaci UNMIK-a smatraju da će taj problem u bliskoj budućnosti biti rešen, nakon čega bi uvoz struje trebao biti regulisan, što se, medjutim, ne može reći za kosovske termoelektrane.

    Zahvaljujući pre svega uvozu, situacija sa strujom se u Prištini poslednjih dana relativno stabilizovala. Struje nema i dalje ali u manjim intervalima, i uglavnom zbog havarija na mreži.U Prištini je juče zabeležena nezapamćeno niska temperatura od –25 Celzijusa, što dodatno komplikuje i onako tešku

    situaciju sa električnom energijom u Pokrajini.

    Rade Maroević(AIM)