AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 26 JAN 2000 20:32:50 GMT

    NOVA DOKUMENTA - POUZDANA I IZNERVLJUJUĆA

    KAKO ĆE BUGARSKA DA ZAMENI 11 MILIONA PASOŠA ZA GODINU DANA

    AIM SOFIJA, 25.01.2000.

    Bugarin se još uvek priseća kako je početkom 90-ih godina čekao u redovima za šta sve ne - za hleb, mleko, benzin pa čak i za novine. Krajem decenije postalo je moderno da se satima čeka za plaćanje struje, grejanja i poreza. Verovatno će 2000. godina ostati da se pamti po redovima za izdavanje novih ličnih isprava - lične karte, pasoša i vozačke dozvole.

    "Novi bugarski identifikacioni dokumenti - evropski i reprezentativni" - ovo izgovara glas iza kadra u jednom od obrazovnih spotova koji su s tim u vezi emitovani na nacionalnoj televiziji da bi gledaocima postao jasan postupak izdavanja tih dokumenata. Pokazalo se, međutim, da on nije nikako evropski, a još manje reprezentativan, nego po ko zna koji put podseća na balkansku tradiciju.

    Još početkom prošle godine parlament je usvojio zakon o zameni ličnih isprava Bugara. Time je stavljen kraj eri pasoša sa starim grbom iz doba upravljanja komunističke partije koji su izazivali nedoumicu kod evropskih graničnih vlasti. Deset godina posle obaranja režima Todora Živkova policijske službe u Bugarskoj i dalje su izdavale pasoše sa srpom i čekićem i zlatnim klasjem koji su bili simbol nerazdvojive veze između radničke klase i seljaka.

    Za zakasnelu zamenu identifikacionih dokumenata postojao je i objektivan razlog. Tek krajem 1997. godine na inicijativu predsednika Petra Stojanova parlamentarne političke snage postigle su konsenzus o novom nacionalnom grbu. On je u velikoj meri sličan carskom grbu od pre 1946. godine, ali je ipak prilično osavremenjen, a neki klasični simboli monarhije su uklonjeni. Ipak, razum je prevagnuo pa je sačuvana kruna nad glavom lava, ali ne kao simbol monarhije već državnosti.

    Kada se počelo govoriti o zameni ličnih isprava, bilo je jasno da osnovni zahtev treba da bude njihova pouzdanost, a zatim i lep izgled. Zbog toga se i postupak njihovog oblikovanja otegao u vremenu i realno posmatrano trebalo je da se sa zamenom krene još u leto 1999. godine. Iz tehničkih razloga, međutim, obrada dokumenata počela je tek u septembru, a prvi posedovaoci novih ličnih karata postali su činjenica tek u oktobru. Zahtev da lepo izgledaju je ispoštovan, a njihovu pouzdanost garantuje više holograma. Slika se skenira kako se ne bi mogla zameniti drugom. Nova dokumenta je izuzetno teško falsifikovati, kategorični su svi stručnjaci.

    Raspored koji je naveden u zakonu predviđao je da sve lične isprave budu zamenjene do kraja 2001. godine, tako što je 2000. godina bila određena za parne, a 2001. za neparne datume rođenja. Krajem prošle godine, međutim, ovi rokovi su promenjeni - izmenom zakona svaki Bugarin je dužan da zameni sva svoja identifikaciona dokumenta do kraja 2000. godine. Razlog je jednostavan - kvalitet dokumenata dopao se evropskim stukturama pa će one gledati na njih kao na veoma ozbiljan preduslov za brisanje Bugarske iz Šengenskog viznog spiska. U Briselu već znaju da će do kraja 2000. godine svaki Bugarin imati nove lične isprave. Međutim , nije isključeno da izbije ozbiljan skandal koji bi potkopao pozicije Ministarstva unutrašnjih poslova pošto ipak ne postoji tehnička spremnost da se taj rok ispoštuje. Tehnički proračuni su za 4 miliona primeraka godišnje koji će se štampati u štampariji Nacionalne banke. Sada, umesto 4 miliona, za 12 meseci treba da bude izdato 11 miliona dokumenata (lična karta, pasoš i vozačka dozvola).

    Osim toga MUP nema spremnost da opsluži gomile građana koji su pohrlili da menjaju lične isprave. Još u prvim danima januara ispred rejonskih policijskih uprava stvoreni su dugački redovi. Bez obzira što je postupak znatno pojednostavljen u odnosu na prvobitno planirani, nije falilo nezadovoljnih. Ljudi su se nadali da su ispoljili dalekovidost i da neće čekati u redovima. Mi smo ipak srećnici, teše se uzajamno dok čekaju da im dođe red, tek zamislite šta li će biti krajem godine, jer je Bugarin po nekoj nepisanoj tradiciji navikao da sve radi u poslednjem trenutku.

    Novi ministar unutrašnjih poslova Emanuil Jordanov produžio je radno vreme policijskim upravama i lansirao ideju da policijske ekipe odlaze kod službenika velikih firmi, fabrika i ustanova i na mestu obrađuju njihova dokumenta. Međutim, nije jasno ni kako će se to ostvariti jer se policajci i onako već žale da su preopterećeni. Teško da će i ova ideja poboljšati situaciju jer ne postoji spremnost za rad u ovakvim ekstremnim uslovima - niti ima dovoljno radnika, niti kapacitet štamparije to dozvoljava, niti su predviđena sredstva u budžetu. Sve češće se čuje da su rokovi nemogući.

    Ima više varijanata zašto se Bugarska angažovala nerealnim rokovima za zamenu dokumenata. Jedna je jasna - da bi se dopala Briselu i da bi je što pre brisali iz negativnog viznog spiska. Ministri su u više navrata lansirali tezu da su nova identifikaciona dokumenta naišla na veoma dobar prijem i da bi mogla da pomognu čak i prilikom pregovora o pristupanju EU. Jer, bilo je slučajeva kada je Bugarima sa redovnom vizom i starim pasošem uskraćivan dostup do zemalja EU.

    Odluku o skraćivanju postupka doneo je prethodni ministar unutrašnjih poslova Bogomil Bonev. Prema jednoj od verzija Bonev se na taj način nadao da će odobrovoljiti premijera Ivana Kostova i spasiti svoju ministarsku fotelju. Prema drugoj Bonev je znao da mu kroje kapu pa je zato prepustio svom nasledniku Jordanovu da se okreće na laganoj vatri. Od svih najvažnije i nerešeno ostaje pitanje odsustva sredstava za ubrzanje čitave operacije. Prema klauzulama ugovora sa firmama izvođačima "Kapelen" i "Hjulet Pakard" nije predviđena isporuka novih mašina, a skoro da je sigurno da će to biti potrebno. Sem toga biće neophodna i dopunska obuka kadrova da bi naučili da rukuju sa njima.

    Očigledno je da bi Bugarska teško izašla na kraj sa izdavanjem 11 miliona identifikacionih dokumenata za samo godinu dana. Ako se to ipak dogodi, bilo bi za račun policijskih službenika i običnih ljudi koji će trošiti vreme i živce zbog nepromišljenih obaveza koje bugarski političari preuzimaju dok borave u inostranstvu. Jer već godinu dana ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova objašnjava kako će sa novim međunarodnim pasošima Bugarska učiniti ozbiljan korak prema evrointegraciji. A njen sada već bivši kolega Bonev obećavao je da će taj korak biti učinjen veoma brzo. Postavlja se pitanje - nije li možda opasno ako Bugarska ne ispoštuje obećanje dato evropskim partnerima?

    Georgi Filipov (AIM)