AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 25 JAN 2000 23:12:41 GMT

    JUNIOR: - HOĆE LI SRBI UČESTVOVATI U ADMINISTRATIVNOM VEĆU?

    Učešće predstavnika kosovskih Srba u privremeno Administrativno veće I Tranzicioni savet Kosova nije više pitanje koje se tiče samo predstavnika Srpskog nacionalnog veća, episkopa raško prizrenskog Artemija I Momčila Trajkovića. Nakon tzv. beorgadskog sastanka I donetih zajedničkih političkih odluka sa predstavnicima srpske opozicije, njihovo uključivanje u formiranim institucijama od strane civilne Misije OUN postala briga I opozicionih partija u Srbiji. Ekipa opozicionih eksperata već je započela sa proučavanjem sporazuma koji je 15. decembra potpisao civilni administrator za Kosovo Bernar Kušner sa predstavnicima kosovskih Albanaca, a zatim će predložiti uslove za povratak Srba u prelazne organe vlasti.

    Ukoliko predstavnici međunarodne zajednice budu prihvatili minimum zahteva koji će biti sastavljeni , može se očekivati potpisivanje sličnog sporazuma sa srpskom stranom najkasnije do 31 januara, nakon čega bi uslediolo i uključivanje Srba u rad administracije civilne misije. Iako ekspertska grupa srpske opozicije do sada još uvek nije definisala dokument, nezvanično se doznaje da će među zahtevima biti i otvaranje pitanja organizovanja samostalne civilne vlasti u srpskim enklavama, povratak proteranih Srba i drugih građana kao i pitanje bezbednosti, sa posebnim akcentom na sudbinu kidnapovanih Srba i Roma. Da li će ovi zahtevi biti i prihvaćeni, ostaje da se vidi, ali u svakom slučaju, međunarodnoj zajednici je nakon sastanka u Beogradu ponuđeno da traži rešenje za probleme na Kosovu u najdirektnijem kontaktu sa opozicijom, posebno iz razloga što se, navodilo se, do sada na svaki način izbegavao kontakt sa režimom u Beogradu. Ukoliko se ova inicijativa ne bude prihvatila, kosovskim Srbima će biti poslata jasna I nedvosmislena poruka.

    U međuvremeno upražnjeno mesto za Srbe u Kušnerovom savetu nuđeno je raznim pojedincima i političkim partijama Srba. Za sada bez uspeha. I da ih je bilo, postavlja se pitanje da li bi u ovakvim politčkim zavrzlamama, to bio i pravi put za rešenje problema preostalih Srba. Da li bi oni u stvari bili i pravi predstavnici. Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog veća u vezi ovoga kaže: ''Nakon neuspelog pokušaja da se među Srbima pronađe partner, Kušner je tajno pregovarao sa predstavnicima lokalnih socijalista. Sastanak je održan nedavno u zgradi Osnovne škole u Sušici, nadomak Gračanice, ali su sve te inicijative propale. Posle ovoga ponovo su intenzivirani sastanci sa predstavnicima Srpskog nacionalnog veća i oni se trenutno kreću između ispunjavanja naših novih zahteva i eliminisanja starih, zbog kojih smo i napustili rad u Tranzicionom veću Kosova''.

    Neki skeptičniji krugovi smatraju da će pregovori sa Srpskim nacionalnim većem, preciznije opozicijom u Srbiji, otvoriti najverovatnije i probleme sa predstavnicima Albanaca za koje se pretpostavlja da će se opirati saradnji međunarodnih predstavnika sa ovog prostora sa političkim snagama uz Srbiji. Drugi pak smatraju da to nije problem Srba već Kušnera I njegovog tima.

    U međuvremenu, dok se još uvek traga za formulom formiranja zajedničkih organa civilne vlasti na Kosovu, u sredinama gde su koncentrisani Srbi započelo je ozbviljno angažovanje na rešavanju životnih pitanja. U Gračanici je nakon brojnih peripetija započela izgradnja manje hirurške bolnice, a finasiraće je grčka vlada. Do sada je preko 30 hiljada Srba iz regiona Gračanice I okoline Štrpca I Brezovice na raspolaganju imalo sami najelementrarniju zdravstvenu zaštitu. Bolnica bi trebala da bude i svečano otvorena krajem januara, jer su završni radovi uveliko u toku, bez obzira na vremenske neprilike. U toku su I pregovri sa francuskom vladom kao bi se takođe u Gračanici izgradila i mini interna klinika kako bi ovdašnje srpsko I romsko stanovništvo ubrzo dobilo i omanji klinički centar. Kao i sve na Kosovu, ni ove inicijative nisu protekle bez problema. Predstavnici Socijalističke partije Srbije, koji se još uvek nalaze ovde, suprotstavili su se naporima da se inostranim investicijama reši problem zdravstvene zaštite kosovskih Srba, ali pošto nisu imali alternativno rešenje, uspeli su samo u jednom - da odlože početak radova. Problem zdravstvene zaštite je pored bezbednosti jedan od najvećih problema sa kojima se danas suočava srpska zajednica. Odbor zadužen za zdravstvo pri civilnoj misiji UN nedavno je organizovao zajednički sastanak predstavnika srpskih i albanskih lekara, na kojem je dr. Rada Trajković ( ranije aktivni član Šešeljeve Radikalne stranke, sada u Srpskonm nacionalnov veću) pokrenula nekoliko inicijativa: Razmenu kidnapovanog dr. Radoja Tomanovića za dr. Fljoru Brovinu, osuđenu na višegodišnju kaznu zatvorom u Srbiji, pokretanje istrage o zloupotrebi lekarskog poziva u kliničko - bolničkom centru u Prištini i konačno obezbeđivanje prava na rad i lekarskom osoblju srpske nacionalnosti i materijalnu nadoknadu za period u kojem nisu radili, jer rekla je Trajković, materijalno nisu zbrinuti. Na sastaku kojem su prisustvovali i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija učesnih u razgovoru dr. Rama je izjavila da otpada mogućnost stvaranja multietničkih zdravstvenih institucija i da ptreba preći na koncept ''koegzistencije'', tj. odvojenih institucija za zdravstvenu zaštitu Srba i Albanaca. Identičan stav nedavno su izneli I lekari srpsek nacionalnosti u bolničkom centru u Mitrovici, odbijajući da rade zajedno sa lekarima Albancima. Tada su iz civilne Misije OUN odlučili da izgrade posebnu bolnici za građane albanske nacionalnosti. Sudeći i po ovome, čini se da je teško da se prevaziđu mnogi prblemi koji tište kosovske Srbe i Albance. Da li bi eventualno uključivanje predstavnika Srba u rad Administrativnog i Tranzicionog veća uticao na smanjivanje ogromnog nepoverenja između dve zajednice među kojima je godinama najčešće namerno stvarano neprijateljstvo, ostaje tek da se vidi. U suprotnom, može se očekivati dalje udaljavanje i novi zahtevi jednih i drugih koji bi svakako međunardnu zajednicu stavilo u nova iskušenja.

    AIM Priština

    Milan JOKIĆ