AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 23 JAN 2000 02:18:48 GMT

    Pravosudje na Kosovu

    KO ĆE KOME DA SUDI

    Pored nacionalnih netrpeljivosti i nepoverenja, veliki problem u uspostavljanju sudskog sistema Kosova predstavlja i hroničan nedostatak stručnog kadra: većina pravnika albanske i nacionalnosti se bavi znatno unosnijom advokaturom, dok je, istovremeno,veoma teško naći pravnike - Srbe koji bi se zbog stanja na Kosovu odlučili za obavljanje bilo kakvih funkcija.

    AIM, PODGORICA, 23. 1. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Punih sedam meseci nakon dolaska medjunarodnih misija, Kosovo će, kako stvari sada stoje, konačno dobiti pravosudni sistem koji bi mogao garantovati uspostavljanje kakvog-takvog reda u pokrajini. Rastrzani izmedju hroničnog nedostatka novca, neprestanih sukoba Srba i Albanaca i kritika na račun uspešnosti misije, zvaničnici UNMIK-a odlučili su da uz donošenje krivičnog zakona postave i oko 400 sudija - okosnicu budućeg nepristrasnog kosovskog sudstva, čime bi, kako tvrde izvori u UNMIK-u, trebao biti prekinut ciklus nasilja i označen početak novog razdoblja u rešavanja kosovske krize.

    Na osnovu odluke šefa UNMIK-a Bernara Kušnera, prva grupa od 297 sudija i istražnih sudija, kao i 238 sudija-porotnika, izabranih izmedju više od 750 kandidata, položiće zakletvu tokom nekoliko narednih dana, a za početak marta najavljen je i drugi krug postavljanja sudija, nakon čega će biti dostignut broj od planiranih 400 sudija. Istovremeno, pravni eksperti UN načinili su i krivični zakon, koji bi novopostavljeni nosioci prvosudnih funkcija trebali sprovoditi, što je, ujedno, i jedan od najvećih problema sa kojima se UNMIK do sada suočavao.

    Uspostavljanje pravosudnog sistema na Kosovu bio je pionirski poduhvat prvog administratora UN Serdja Vijere de Mela, koji je, krajem juna prošle godine, neposredno nakon uspostavljanja misije, imenovao sudije prvog suda na Kosovu uspostavljenog pod protektoratom UN. To sudsko veće činilo je pet Albanaca, dvojica Srba, kao i jedan Turčin, ali je već nekon izvesnog vremena postalo jasno da od multietničkog suda, kao i bilo kakvih višenacionalnih tela, nema ništa, te da je potrebno čitav proces organizovati sasvim drugačije.

    Pokušaj da se tako nešto učini usledio je nekoliko meseci kasnije, dolaskom Bernara Kušnera, koji je uveo niz promena u tada potpuno neorganizovan prvosudni sistem, sa nadom da će Srbi i Albanci moći saradjivati makar u tom, kako se tada činilo, krucijalom projektu za budućnost Kosova. Prvi veći problem nastao je nakon odluke albanskih sudija da ne sude prema odredbama zakona koji su bili na snazi pre 24. marta prošle godine, odnosno pre početka operacije vazdušnih udara NATO protiv SR Jugoslavije. Njihove zamerke na zakon bile su, mahom, političke prirode, iako su, istovremeno, isticali da ih "taj pravni akt podseća na represiju pod kojom su živeli u vreme kada su teritoriju Kosova kontrolisale srpske vlasti".

    Ograničeni odredbama Rezolucije saveta bezbednosti UN 1244, predstavnici medjunarodnih misija našli su kompromisno rešenje, te kako bi većinsko stanovništvo, odnosno Albance, privoleli na saradnju odlučili da umesto tog zakona upotrebe akt iz 1989. godine, s tim što su iz dokumenta uklonjene sve odredbe koje su bile u suprotnosti sa medjunarodnim standardima, što se prvenstveno odnosilo na kontakte advokata i branjenika. Povratak na zakon iz 1989. godine izazvao je, medjutim, burna reagovanja kod srpskog stanovništva, što je, uz strahovanja pritvorenih Srba od revanšizma sudija Albanaca i nedostatak poverenja u branioce albanske nacionalnosti, dovelo do potpune blokade sudskog sistema na Kosovu.

    Pravni stručnjaci UNMIK-a, medjutim, smatraju da sem načelnih prigovora, Srbi nemaju razloga za brigu, jer se ta dva zakona podudaraju u 90 odsto odredaba, dok, sa druge strane, Srbi tvrde da je nelogično retroaktivno uvodjenje zakona, jer bi to dovelo do, kako kažu, pravno paradoksalne situacije da počiniocima krivičnih dela bude sudjeno prema zakonima koji nisu bili na snazi u trenutku kada je delo počinjeno. Bez obzira na želje Albanaca i zamerke Srba, nacrt novog zakona, utemeljenog na aktu iz 1989. godine već je izradjen, a medjunarodna policija, konačno bi mogla dobiti dokument na koji će se moći osloniti.

    Kako navode izvori u UNMIK, problem još uvek predstavljaju i nerešeni problemi izmedju Srba i UNMIK-a u Kosovskoj Mitrovici, pošto tamošnji Srbi prete da će sami organizovati svoje pravosudne organe, smatrajući da su zapostavljeni u podeli funkcija u tužilaštvima, okružnim i opštinskim sudovima. Oni su zbog načina postavljanja sudija organizovali proteste tražeći da administrator UN promeni odluku o izboru nosioca pravosudnih funkcija u tom gradu, a takodje, najavili su da će, ukoliko Kušner uskoro ne promeni odluku "onemogućiti rad suda". Osnova sukoba mitrovačkih Srba i UNMIK-a leži u činjenici da će, prema Kušnerovoj odluci, u Mitrovici od 28 sudija 23 biti Albanci, trojica Srbi, a dvojica Muslimani.

    Posle naknadnih pregovora sa predstavnicima medjunarodne zajednice Srbi iz Mitrovice su upreključe odlučili da na nedelju dana prekinu proteste zbog imenovanja novih pravosudnih organa. Razlog je, kako su javnosti saopštili predstavnici srpskog pregovaračkog tima dogovor sa UMNIK-om i OEBS-om da od pet čelnih funkcija u pravosudju tri pripadnu Srbima a dva Albnicima.

    U opštinskim sudovima u Vučitrnu i Srbici sve sudije su Albanci, a u Zvečanu i Zubinom Potoku, opštinama nastanjenim uglavnom Srbima, sudije nisu ni imenovane.

    O problemima sudstva u Mitrovici, portparol Srpskog nacionalnog veća Nikola Kabašić kaže da je "Kušnerov cilj da Srbe udalji od izvora informacija, zbog čega su za predsednike sudova i tužilaštva izabrani najekstremniji Albanci koji su i u vreme socijalizma bili na udaru vlasti zbog svojih nacionalističkih stavova". Albanci, medjutim, smatraju da većina sudija srpske nacionalnosti ne bi trebala da obavlja bilo kakve funkcije u pravosudju, prvenstveno zbog učešća u "dirigovanim sudjenjima kosovskim Albancima u vreme kada je Kosovom vladao srpski režim", čime se, kao i ko zna koliko puta do sada, nastavlja saga o medjusobnoj netrpeljivosti te dve etničke grupe na Kosovu.

    Veliki problem u uspostavljanju sudskog sistema Kosova predstavlja i hroničan nedostatak stručnog kadra, jer se većina pravnika albanske nacionalnosti bavi znatno unosnijom advokaturom, dok je, istovremeno, veoma teško naći pravnike - Srbe koji bi, zbog bezbednosnog stanja u pokrajini, bili zainteresovani za obavljanje bilo kakvih funkcija.

    Nesrazmer broja kriminalnih dela i sudjenja na Kosovu, čini se, na najbolji način pokazuje koliki uticaj na uspeh misije UN imaju unutrašnji odnosi etničkih zajednica i nedostatak novca, te, mada je od juna prošle godine u toj pokrajini zbog raznih nedela uhapšeno više od 4.000 osoba, u zatvorima se trenutno nalazi svega oko 200, dok su, istovremeno, i to samo u Prizrenu, održana samo četiri sudjenja.

    # Rade Maroević (AIM)