AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 11 JAN 2000 18:11:59 GMT

    Najnovije približavanje srpske opozicije

    Ujedinjenje za vanredne izbore

    Najvažnije opozicione stranke Srbije, parlamentarne i vanparlamentarne, konačno su se dogovorile da zajednički nastupe protiv režima Slobodana Miloševića. Ako ne uspeju pregovori sa režimom o raspisivanju izobra krenuće se u velike proteste

    AIM, PODGORICA, 11. 1. 2000. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Na poziv Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, u ponedeljak, 10. Januara, prvi ljudi sedamanaest opozicionih stranka, koalicija i saveza, osim Momčila Perišića, potpisali su sporazum o zajedničkom delovanju za vanredne demokratske izbore. Od predednika SRJ i Srbije, republičkog parlamenta i Vlade traže dogovor o raspisivanju izbora na svim nivoima do kraja aprila, a na osnovu stavova usvojenih na okruglom stolu opozicije 14. oktobra. Ukoliko vlast ne prihvati ponudu opozicija će u martu organizovati proteste do ispunjenja zahteva.

    Opozicija traži obustavljanje državnog terora, otkrivanje krivaca za saobraćajnu nesreću u kojoj su početkom oktobra poginula četiri visoka funkcionera SPO, za ubistvo Slavka Ćuruviju, vlasnika i glavnog urednika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", kao i rasvetljavanje drugih zločina. Od vlasti se zahteva ukidanje represivnih propisa kojima se krše prava gradjana, a pre svega zakona o informisanju i o univerzitetu. Predstavnici opozicijise su se dogovorili da nadalje institucionalizuju saradjuju u pripremi, u toku i posle izbora, a da se isključuje "kolaboracija" sa režimom.

    Na ovom skupu došlo se i do sporazuma o zajedničkom pismu koje će biti upućeno ministrima Evropske unije, SAD, Rusije i Kine. U njemu će srpska opozicija zahtevati ukidanje, ili suspenziju sankcija u trenutku postizanja sporazuma s vlašću o održavanju vanrednih izbora. Takodje, i povratak SRJ u OEBS, Ujedinjene nacije, ali i omogućavanje srpskoj vojsci i policiji vraćanje na Kosovo. U medjuvremenu, od medjunarodne zajednice se traži da Srbiji otvori vrata za vazdušni saobraćaj, ukine naftni embargo i hitno uputi humanitarnu pomoć.

    Ovaj sporazum potpisali su Vuk Drašković (SPO), Vladan Batić (u ime SZP), Vojislav Koštunica (DSS),Dragan Veselinov (Koalicija"Vojvodina"), Miodrag Isakov(RDSV),Rasim Ljajić (Koalicija"Sandžak"), Jožef Kasa (SVM), Žarko Korać (SDU), Dušan Mihajlović(ND), Dragoljub Mićunović (DC), Vuk Obradović (SD), Vladika Artemije i Momčilo Trajković (Srpski pokret otpora sa Kosova i Metohije), Nenad Čanak (LSV)i Nebojša Čović(DA). General Momčilo Perišić, koji predvodi Pokret za demokratsku Srbiju najavio je dalju saradnju s pomenutim strankama, ali je uskratio potpis na ponudjena dokumenta. Naime, kako je obrazložio, on je to uradio zato što nije prihvaćen njegov predlog da opozicija najpre u Saveznom parlamentu zatraži ostavku predsednika SRJ.

    Vuk Drašković je na konferenciji za štapmu, posle šestočasovnih razgovora, objasnio da su svi saglasni sa traženjem ostavke Slobodana Miloševića, ali da bi ova vrsta aktivnosti značila i priznavanje legitimiteta Saveznom parlamentu u kome još sede nelegitimni predstavnici Crne Gore a ne poslanici izabrani na poslednjim crnogorskim izborima. Na sastanku u sedištu SPO nisu učestvovali Zoran Djindjić i Goran Svilanović, lideri Saveza za promene, što je uoči skupa bilo predmet različitih komentara. Obojica lidra su medjutim, naglašavala da Savez na svim političkim skupovima predstavlja trenutni koordinator, čime oni zapravo žele da čvršće legitimišu koaliciju svojih stranaka.Ipak, Djindjić nije skrivao bojazan od liderskih ambicija Vuka Draškovića i otvoreno je izjavio da Savez za promene nema razloga da bude u potčinjenom položaju u odnosu na SPO.

    Ipak, izgleda da bar na ovom susretu nije bilo razloga za takvu bojazan. Nenad Čanak je prokomentarisao da je prvi put juče video Draškovića da učestvuje na nekom sastanku, a da nema želju da bude lider. Po svemu sudeći, opšti zahtev gradjana za jedinstvom opozicije, katastrofalno stanje u zemlji i političke prilike u njenom susedstvu naterale su srpku opoziciju da se dogovori o neophodnom minimumu zajedništva protiv režima. To ni sami učesnici skupa nisu skrivali. Vuk Drašković, kao organizator i domaćin sastanka, naglasio je da je u prvom planu bila briga za državu i gradjane Srbije. Prema njegovim rečima, sadašnji režim predstavlja smrtnu presudu za Srbiju. Svi predstavnici opozicije su se saglasili da je najvažniji politički zadatak opozicije smena režima Slobodana Miloševića i sveobuhvatna promena sistema.

    Neki opozicioni prvaci su od ovog sastanka očekivali istorijsku važnost,

    dok je vežina bila mudro uzdržana od velikih ožekivanja. Ipak, gotovo svi su bili saglasni da se opozicija mora dozvati pameti u borbi protiv razarajućeg režima. Vuk Drašković je je bio pod stalnom sumnjom, pre svega Saveza za promene, što zbog prošlogodišnje ekskurzije na mestu potpredsednika Savezne vlade, što zbog dugogodišnje prećutne podrške socijalista u Skupštini Beograda, nakon raspada Koalicije "Zajedno".

    Uskraćivanjem podrške prilikom nedavnog usvajanja gradskog budžeta krajem prošle godine, i socijalisti i demokrate su lideru SPO stavili jasno do znanja da konačno mora da se opredeli: vlast, ili opozicija. Drašković se ponovo okrenuo Demokratskoj stranci, koalicionom partneru s kojim je osvojio lokalnu vlast na izborima 1996. godine. Na drugoj strani vladajuća stranka je imala mnogo jače argumente. Počelo je s nerasvetljenom saobraćajnom nesrećom na Ibarskoj magistrali, koju je Drašković ocenio kao pokušaj atentata na njega. Otvorena pretnja usledila je samo dva dana uoči ovog sastanka opozicije kada je Goran Matić, savezni sekretar za informisanje, optužio lidera SPO za saradnju s francuskom teroruisti?kom organizaciojom "Pauk", a opoziciju da se sprema za izazivanje gradjanskog rata.

    Osim toga, čini se da demokratski vetrovi iz Hrvatske polako provetravaju i Srbiju. Po završetku sastanka nekoliko opozicionih lidera nije propustilo priliku da izrazi nadu kako će i Srbija izvršiti promene poput susedne države. U svakom slučaju, jednodušna ocena lidera opozicije je da je sastanak bio uspešan i da u narednom periodu predstoji čvršća saradnja i koordinacija ka postavljenom cilju. Opozicija će prvo na tribinama i u medijima objasniti svoju strategiju i pozvati gradjane da se za njih bore, ako bude bilo potrebno i na mitinzima. Prihvaćeno je, na predlog vladike Artemije da se krene s Kosova , da svi lideri prvo odu u zajedničku posetu Gračanici, kako bi se tamošnjem narodu stvilo doznanja koga na Kosovu medju srpskim političkim grupama podržava ovdašnja opozicija.

    Deset godina nakon višestrančaja u Srbiji,prošaranog silnim ratovima, bedom i NATO bombama, srbijanska opozicija je opet na početku, koji bi mogao biti i njen kraj, ako i ovog puta ne bude mislila ozbiljno, i bude zaokupljena sitnim interesima i liderskim sujetama. U postojećm redosledu stvari ionako je danas sve ostalo u rukama vladajućeg režima.

    Vesna Vujić(AIM)