AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 08 JAN 2000 09:45:29 GMT

    Investitori i dalje zaobilaze Bugarsku

    AIM Sofija, 6 Januar 2000

    Kada je u novembru američki predsednik Bil Klinton na mitingu u Sofiji uskliknuo "Bugarska je divna zemlja, dođite i pomozite joj da izgradi svoju budućnost, u ušima Bugara ta njegova poruka odjeknula je na sledeći način: "Stranci, dođite i investirajte u tu zemlju!". Međutim, bez obzira što je Bugarska među šest zemalja koje su u decenbru dobile poziv da otpočnu pregovore o pristupanju Evropskoj Uniji, interes stranih investitora prema bugarskom tržištu i dalje je zanemarljiv.

    Prema statistici Agencije za strane investicije (AČI) za prvih devet meseci prošle godine spoljne investicije iznose 435 miliona dolara, a prema nacionalnoj banci ? 374 miliona dilara. Razlika je rezultat nekorektnog izračunavanja investicija od strane AČI koja uvećava podatke prema nekim čudnim pokazateljima. Međutim, čak i da su podaci AČI realni, Bugarska se ponovo nalazi u repu u odnosu na ostale zemlje Centralne i Istočne Evrope kada je reč o pokazatelju "strane investicije".

    Šampion u investiranju kapitala za devet meseci 1999. godine je "Metro keš end keri". Ovaj nemački lanac za trgovinu na veliko izgradio je u Sofiji, Plovdivu i Ruseu prva tri od planiranih ukupno osam hipermarketa. To je koštalo ovu kompaniju ukupno 78 miliona dolara. Očekuje se da i u ovoj godini "Metro" bude među osnovnim investitorima, pošto ima u svojim planovima otvaranje još jedne prodavnice u Varni. Prisustvo "Metro"-a u Bugarskoj korenito je promenilo ponašanje većine tradicionalnih trgovaca na veliko i smanjilo razliku u veleprodajnim i maloprodajnim cenama koje su inače dugo godina spekulativno povećavane.

    Investicija lanca "Metro keš end keri" pomogla je Nemačkoj da izbije na prvo mesto sa 115 miliona dolara neposrednih investicija.U sumarnoj ranglisti državnih investitora od početka 1993. do kraja septembra 1999. godine Nemačka je na samom vrhu sa 440 miliona dolara, ispred Belgije - 307 miliona dolara, koja je druga i Kipra koji je na trećem mestu sa 203 miliona dolara, pre svega zbog velikog broja of šor kompanija, registrovanih na tom mediteranskom ostrvu. Rusija je trenutno na devetom mestu, ali se očekuje da dospe do četvrtog pošto budu uopšteni podaci za celu 1999. godinu. U poslednja tri meseca prošle godine ruska kompanija "LUKojl" kupila je burgarsku rafineriju "Neftohim". U protekloj godini prodato je još nekoliko velikih, strateških bugarskih kompanija. Aviokompanija "Balkan" postala je vlasništvo izraelske "Zeevi grup" koja je platila za nju oko 150 hiljada dolara zbog brijnih dugova kompanije, metalurški kombinat "Kremikovci" prodat je bugarskoj kompaniji "Daru metals" za simboličnu sumu od 1 lev (1 DEM) - opet zbog velikih dugovanja bankama-kreditorima. Za 2000. godinu odložen je "posao stoleća" ? prodaja telekomunikacione kompanije kao i druge frekvencije za GSM mobilnu telefoniju. Pregovori sa mešovitim društvom grčke OTE i holandske KPN otežu se već šesti mesec bez realnog rezultata.

    Potpuno prirodna izgleda činjenica da je u prestonici Sofiji skoncentrisano preko 50% ukupnog obima investicija u vrednosti od 230 miliona dolara.

    Za razliku od AČI koja se na sve načine trudi da stvori utisak da strani kapital nije mimoišao Bugarsku, zaostajanje zemlje po tom pokazatelju navodi mnoge stručnjake da traže realne uzroke za takvu situaciju. Ekonomski forum za Jugoistočnu Evropu koji je krajem prošle godine sazvan u Sofiji pokušao je da prikaže investitorima lešću stranu Bugarske. Stranci, međutim, neizostavno spominju jedne te iste probleme kada je reš o njihovim pokušajima da uspostave kontakte sa bugarskim partnerima. Većina prepreka sistematizovana je i u izveštaju Službe za strane investicije pri Svetskoj banci. Autori dokumenta konstatuju da bez obzira na pozitivne tendencije posle uvođenja valutnog borda 1997. g., Bugarska i dalje uživa imidž siromašnog i nestabilnog tržišta u jednom rizičnom regionu.

    Još čudnije je da posle prvih koraka na bugarskom tlu strani kandidati za investitore suočavaju se sa nizom novih nesporazuma koji dodatno ubijaju njihovu želju da se bave biznisom u Bugarskoj. Najčešći problem je korupcija na svim nivoima upravljanja ? od ministara pa sve do carinika. Stranim, pa i domaćim kompanijama je jasno ? ako hoćeš da dobiješ nešto, moraš da platiš najpre onome ko upravlja odgovarajućom državnom svojinom ili institucijom pa tek onda da se konkurišeš sa drugim kandidatima da postanu vlasnici.

    Drugi problem koji se veoma često spominje jeste stalna promena zakonodavstva i beskrajni problemi sa njegovom primenom. Skoro da nema zakona koji nije ponovo razmatran ili prekrajan nakon njegovog usvajanja. Osnovni poreski zakoni doživeli su čak 66 promena poslednjih devet godina, a pravila uz te zakone menjana su 43 puta. Sem toga neki od tih zakona ne odgovaraju savremenim tendencijama u zemljama gde su tržišni mehanizmi razvijeni. Tako su, recimo u Trgovinskom zakonu prilikom poslednjih izmena i dopuna ponovo ostali nepromenjeni tekstovi o povećanju kapitala pod uslovom koji pruža velika prava većinskim vlasnicima za račun malih akcionara. Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo to i razlog slabog interesa prema javnoj trgovini deonicama čak i od strane malih bugarskih investitora.

    Treći isuviše bolan problem je trom administrativni postupak koji je u stvari pretpostavka za stvaranje korupcije. Bugarska vlada uvela je režim licenci ma l te ne za svaku vrstu delatnosti. Sem toga postoji desetine zahteva, što znači kontaktirati danima i mesecima sa različitim institucijama, tražiti ekspertske ocene, dozvole i šta sve ne, a time je postupak startovanja određenih vrsta aktivnosti znatno komplikovan.

    Služba za strane investicije je s tim u vezi preporučila da se ozbiljno promene poreski i carinski sistem, kao i primena zakonaq a takođe i da se rad sudova optimalizuje.

    Svi ti problemi su već davno poznati, a novim promenama u kabinetu premijer Kostov je čvrsto najavio svoju nameru da oslobodi državnu administraciju suvišnih aktivnosti. A za to je krajnje vreme ako ipak neko odluči da ispuni Klintonovu poruku i zaboravljajući na svoje skrupule prema regionu i zemlji odluči da investira sveži kapital u privredu Bugarske.

    Georgi Filipov