AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 07 JAN 2000 13:17:40 GMT

    NOVA VLADA – NOVE DILEME

    Jedno je sigurno - Makedonija novi milenij docekuje novom vladom. Nova vlada, koja će po najavi premijera Ljubčo Georgievskog doživeti sigurnu rekonstrukciju u 2000-toj, jer MMF i Svetska banka traže smanjenje broja zaposlenih u upravi, zbog svog sasatava donosi nove dileme.

    AIM Skopje, 29.12.1999

    Pre no što je podneo ostavku (stari) premijer Ljubčo Georgievski je makedonskoj javnosti saopštio da je njegova stara vlada donela odluku da se spoje novogodišnji i bozićni praznici, što praktično znači da svi oni koji su zaposleni, a tehnološki proces to omogućava, praktišno dobili desetodnevni odmor, kako je Georgievski objasnio, da lagodnije uđu u novi milenij. U kome če se morati suočiti surovom istinom da će oko polovina njih morati otići u administrativnu penziju, biti prekfalifikovani ili jednostavno izgubiti posao. Jer, to traže MMF i Svetska banka da bi sporazumi s njima bili potpisani. Nakon toga, je par dana provela u neizvesnostima tipa ko ce od starih ministara spasiti kožu i ostati u novjoj vladi starog premijera, a koji će kao novajlija zauzeti mesto u vladi za novi milenij. U nedelju, 26 decembra, Georgievski je objavio sastav svoje vlade, a dan nakon toga u kasnim večernjim satima izabrana je nova vlada. U što niko nije ni sumljao jer koalicioni partneri imaju dovoljnu večinu da potvrde svaki sastav vlade koji pozele. Ali, sednica na kojoj se u parlamentu raspravljalo morala je, u najmanju ruku, biti mučna po premijera i ministre koji su čekali svoj izbor, ali i po novog predsednika države Borisa Trajkovskog, koji je zajedno sa drugim protokolarnim uzvanicima u ovakvim prilikama prisustvovao jednom delu toka sesije. Sednica koja je trajala gotovo 12 sati nije bila prijatna po poziciju jer su ekpoze mandatara i pogotovo predloženi sastav nove vlade bili povod da se koalicionim partnerima saspe u oči puno toga što ne ide u prilog pozitivne ocene o njihovoj dosadasnjoj vladavini i efektima njihovog iduceg prakticiranja vlasti.

    U svom ekspozeu premijer Georgievski je ponovio već poznate stvari o evro-atlanskoj orientaciji, o Paktu o stabilnosti “koji i pored njegovog kašnjenja i usporavanja... i dalje smatramo da je največa nada Makedonije”. Na unutrašnjem planu za premijera “Vlada će sve učiniti da produži razvoj demokratije, građanskih vredonosti, pravne države, čovekovih prava i sloboda i međuetničkih odnosa”. U kontekstu pohvale kvaliteta unutrašnjih odnosa koje je od vrha Unije dobio u Helsinkiju dodao je da “nastani koji su zatim usledili pomalo umutili tu sliku”, misleći na sve ono što se događalo u vezi predsedničkih izbora, ali valjda i upada policije u Topionici “Zletovo” na skupštini akcionara, ali da on veruje da ce “ova Vlada u periodu koji sledi i ovi mali incidenti koji su se dogodili u zadnja dva meseca biti ostranjeni i da cemo konačno pokazati da sve ono za što smo praktično bili ocenjeni odličnom ocenom osam prvih osam meseci našeg rada biti trend rada i u idućoj godini i u idućem milenijumu”. U domenu međuetnickih odnosa najavio je “konačno stavljanje tačke problemu koji možda više od šest godina je otvoren, a to je visoko obrazovanje Albanaca”.

    Bilo je odmah primečeno da se premijer “usputno” bavio ekonomijom, iako je njegova koaliciona vlada na vlast došla upravo insistiranjem na stanju privrede. Upotrebljene su reči poput “nekompetentnost”, “neznanje”. Jedan od čeonih ljudi opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije(SDSM) Nikola Popovski okvalifikovao je predlog programa vlade kao “farsičnim”: “Premijer nema saznanja i očito da ne komunicira s vremenom, jer od svega onoga što je kazao nema niti reči o nezaposlenosti, niti o tome kakva će se rešenja ponuditi za izlaz iz katastrofalne situacije u kojoj se zemlja nalazi”.

    Novi sasatav vlade bio je posebna meta. U javnosti i sa parlamentarne govornice najviše se govorilo o smeni ranijih ministara finansija, unutrašnjih poslova i pravde i predlogu o novom ministru unutrašnjih. Moto je bio da su smenjeni upravo oni ministri koji su nešto radili i koliko toliko su se držali zakona, a zadržani nesposobni, ali poslušni. Bivši ministar finansija Boris Stojmenov je stekao ugled time što je buđet realiziran kao nikad do sada, time što je uveo red u plaćanju obaveza prema državi, ali i svojim pregovorima sa MMF i Svetskom bankom. Raniji prvi policajac Pavle Trajanov je čitav svoj radni vek proveo u MUP-u i suprotstavljao se partiskim direktivama kojima su se rukovodili njegovi najbliži suradnici. Prrofesor Vlado Kambovski je u resoru pravde insistirao je na što bržem usvajanju antikorupciskog zakonodavstva.

    Odgovor na paradoksalno pitanje zašto se premijer odlučio za smenu uspešnih ministara može se naći u informacijama koje su gotovo svakodnevno curile u zadnjih nekoliko meseci. Ministar pravde je na sednici vlade od strane premijera optužen da je time što je Vrhovnom sudu Makedonije dao spisak nedostavljenih glasaških legitimacija kumovao njegovoj odluci da se ide na preglašavanju drugog kruga predsedničkih izbora. Odlazak Trajanova i Stojmenova objašnjava se njihovim sukobom sa Dostom Dimovskom, potpredsednicom VMRO-DPMNE i vlade i u starom i u novom sastavu. Stojmenov, koji je i sam potpredesdnik glavne partije na vlasti, sukobio se sa Dimovskom najprije oko izbora partiskog predsedničkog kandidata videći sebe na tom mestu. Zatim sukobi su produžili posredno – direktori Carine i Uprave javnih prihoda, koji su pod ingerencijom ministra finansija – “nisu fermali” Stojmenova koji je o njihovim spektakularnim potezima i akcijama (upadi u pojedine firme, hapšenje direktora uz “direktni prenos” – sa TV kamerama, saslušanje sudija...) doznavao iz novina i po pravilu nakon toga osuđivao. U tim akcijama su najšešće učestvovali i bivši direktor javne bezbednosti u MUP-u i zamenik direktora Agencije za bezbednost i kontrašpijunažu, ljude iza kojih je stajala Dosta Dimovska, opet bez dozvole i znanja bivšeg ministra Trajanova. Ovaj je uspeo na vladi izdejstvovati smenjivanje direktora javne bezbednosti, poddršku je dobio i nakon policiskog upada na akcionarskoj skupštini topionice “Zletovo” smenjivanjem tamošnjeg načalnika Uprave, čoveka iz redova VMRO-DPMNE. Trajanov je očito neke bitke dobio, ali je izgubio rat.

    U njegovoj vladi njegov resor je preuzela upravo Dosta Dimovska. To je za mnoge siguran znak da će “velika sestra”, kako je nazvana sa parlamentarne govornice, zajedno sa svojim saradnicima koji su već pokazali kako prakticiraju policiju, stvarati i dalje “partisku policiju”. Po nekim analitičarima ovdašnjih prilika to i podatak da je Ministarstvo pravde dobila Demokratska partija Albanaca ne nudi “svetlu” perspektivu. Jer, po njima, resor pravde “pod sobom” ima sudove i zatvore, ali se brine o regularnosti izbora (spiskovi birača, izborne legitimacije i sl). Nakon onoga što se dogodilo na predsedničkim izborima to je znak da je preuzimanje pod punom kontrolom policije i resora pravde samo priprema za lokalne izbore koji će se održati iduće godine, a pre kojih će doći do znaačajnog proširenja ingerencija lokalnih vlasti.

    Sam pak tekst sporazuma koalicionih partnera o platformi za zajedničko delovanje bio je povod za dalje skeptične prognoze. Naime, u sporazumu je detaljno precizirana procedura dogovaranja triju partnera na nivou partija, zatim u vladinoj proceduri i na kraju nastupa u parlamentu. Sve to je ovih dana dobilo kvalifikaciju “demokratski centralizam” jer očito je da će se sve dogovarati izvan vlade i parlamenta, koji će služiti za zadovoljavanje potrebne zakonske procedure. Poslanik Petar Gošev je to označio neradom i blefom “cela bitka je preraspredeljenje nacionalnog bogatstva Makedonije, da bi se preko toga ostvarili veči uticaj i moć u vlasti. Nema tu niti programa, niti koncepta”. Več prvog radnog dana nove vlade, novi ministar finansija trebao je braniti rebalans buđeta za ovu godinu i predlog buđeta za 2000 godinu.

    Ocito svesni da treba da popravljaju imidj nakon onog sto im se desilo u zadnjih nekoliko meseci ljudi iz nove vlasti su povukli i par “popularnih” poteza: ministar finansija je “vanrednim naporima” uspeo obezbediti polovinu plate i dodatak za hranu i transport državnim službenicima, koji će imati što i zameziti “lagodno odmarajući” se cekajući novi milenij. Ostalima koji mesecima se prinudno odmaraju ili čekaju da ih vlada spektakularno proda stranim strateškim partnerima, koji uprkos svakodnevnih najava nikako da se pojave, ako već nemaju hleba imaće cirkuske igre. MUP je već prve večeri nakon izbora nove ministarke, ali kako njen zamenik direktora bezbednosti i kontraspijunaze izjavi u punoj kooordinaciji s njom, na granicnom prelazu sa SR Jugoslavijom otkrili su 13 tona švercanog eksploziva u kome su, po prvim najavama, bili upleteni policajci i ljudi iz Ministarstva odbrane.

    AIM Skopje

    ISO RUSI