1999/12/29 23:10 KOLIKO JE UBIJENIH NA KOSOVU?
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 29 DEC 1999 23:10:34 GMT

    KOLIKO JE UBIJENIH NA KOSOVU?

    AIM Priština, 29.12.1999

    Kada se udje u zgradu gde je smeštena kancelarija Haškog tribunala ima se čudan osecaj. Naravno za one koji žive u Prištini. Smeštena je u centru grada, u zgradi koja je bila ''zabranjena zona'' za gradjane Kosova, u bivšoj zgradi komande Vojske Jugoslavije. Upravo tu, gde su možda projektovane mnoge akcije, koje su za sobom stavile na stotine masovnih grobnica.

    O broju ubijenih gradjana Kosova samo tokom intervencije NATO na Jugoslaviju ima velikih spekulacija i realnih i nerealnih i dobronamernih i zlonamernih. Ono što je medjutim uočljivo su brojne umrlice, kako one oblepljene po gradu, tako i objavljivane na po nekoliko stranica dnevno u svim novinama koje izlaze na Kosovu. U onoj prvoj rečenici, iznad uobičajene slike najčešće reči: ubijen od strane misteriozne ruke, crne ruke, okupatora, herojski izgubio život... Ono oko čega svi mogu da se slože je da se tačan broj ubijenih na Kosovu nikada neće doznati. Medjutim, onaj broj koji na kraju bude ustanovljen biće zauvek zapamćen. Za kratko vreme od samo tri meseca intervencije NATO, svojim zivotom je skupo platilo civilno stanovništvo i za ovaj broj koliko ih na Kosovu živi (skoro dva miliona), svaka nova pronadjena žrtva činiće tu cenu još višom. Gradjani Kosova, posebno oni u ruralnom delu bili su meta osvete srpskih snaga bezbednosti i to ne samo tokom tri meseca ove godine, već i u poslednjih deset godina. Samo tokom 1998. godine, od strane srpskih snaga bezbednosti ubijeno je oko 2 000 Albanaca, uglavnom civila.

    Koliko je Albanaca ubijeno samo u tri meseca ove godine, do sada nisu uspeli da ustanove ni forentičari Medjunarodnog tribunala za ratne zločine za teritoriju bivše Jugoslavije. Oni su svoju istragu i započeli 12. juna ove godine, istoga dana kada je KFOR ušao na Kosovo. Navode da su do sada u stanju da potvrde eshumaciju samo 2 108 leseva.

    Glavna tužiteljica Tribunala Carla del Ponte u njenom obraćanju u Savetu bezbednosti OUN je istakla da je njeno osoblje na terenu uspelo da prikupi informacije na osnovu kojih se može tvrditi da se na Kosovu nalazi 529 lokacija, za koje se sumnja da se radi o masovnim grobnicama, odnosno 11 334 beživotnih tela u njima. Sef medunarodne ekipe istraživaša Vladimir Xuro kaže da su '' njegove ekipe do sada uspele da istraze 195 lokacija i da je utvrdeno da se u njima nalazi oko 4 266 beživotnih tela kosovskih Albanaca, ali da su do sada eshumirali 2 108 tela''. Zvanicnici Tribunala stacionirani u Prištini, priznali su da ovaj broj nije definitivan i zbog činjenice što su uošeni tragovi intervencije na masovnim grobnicama. Po njima, bilo je lokacija gde nije bilo moguće prebrojati tela svih žrtava, jer su do ''do izvesne mere realizovana prikrivanje tragova zločina''. U razgovoru sa pripadnicima istraživačkog tima potvrdjuje se da je izvršena i istraga na brojnim lokacijama za koje se sumnja da su srpske snage pokušale da prikriju tragove svojih zločina, ali i da je u velikom broju slučajeva ona bila otežana zbog nepristupačnog terena, te da zbog toga ona nije privedena kraju. Gospodin Xuro objašnjava da je specijalna ekipa ispitala i lokaciju u rudniku ''Trepča'' za koju se tvrdilo da je u njoj sakriveno 700 tela ubijenih Albanaca. ''Specijalna ekipa francuskih istraživača je pretražila ovu lokaciju do dubine od 730 metara, ali tamo nisu otkrili ništa što bi ukazivalo na tako nešto'' istakao je on dodajući da to ipak ''ne znači da na ovoj lokaciji ne postoji neka masovna grobnica, pošto se rudnik ''Trepča'' prostire na veoma širokom prostoru, te da dosledna pretraga zahteva dosta vremena''.

    Vatreni protivnici vazdusnih napada NATO tvrde da je broj ubijenih na Kosovu ''napumpan'' kako bi se na taj način opravdala strategija Severnoatlanske Alijanse u Jugoslaviji. Ipak, su medjunarodni zvaničnici utvrdili da broj od 2 108 otkrivenih leševa do sada, predstavlja tek minimum ubijenih.

    Rukovodioci Tribunala su upozorili da raspolažu sa brojnim dokazima o intervenciji na masovnim grobnicama, na nekima od njih su otkriveni samo delovi beživotnih tela koje su za sobom ostavljali buldozeri, a u nekim drugim, leševi su spaljeni, što otežava utvrdjivanje tačnog broja žrtava. U Izbici, na primer, satelitski snimci su pokazivali postojanje 142 individualna groba do 12. juna ove godine, da bi zatim potpuno nestali. Bilo je jasnih tragova velikih kamiona i druge mehanizacije na toj lokaciji. Izbica je medutim postala poznata još tokom intervencije NATO snaga, zahvaljujući jednom amaterskom snimku koji je prešao sve prepreke i došao u ruke BBC. Tela koja leže jedno preko drugog i svedočenje osobe koja je uspela da preživi streljanje. Civili koji su sve to posmatrali iz obliznje šume, nakon povlačenja srpskih snaga su sahranili ubijene. Ipak, sada na mestu dogadaja nema ničega, dakle ni tela ubijenih seljana.

    Otezavajuću okolnost u ustanovljavanju broja i načina na koji su ubijeni albanski civili predstavljaju i sami Albanci, preciznije najbliži ubijenih. Oni koji tačno znaju gde su sahranjeni njihovi ne žele da čekaju. Često sami otkopavaju grobove i svoje ponovo sahranjuju, uz običaje. Oni nisu ''spremni'' da čekaju proleće, leto ili pak naredno proleće, kada će biti veoma teško raspoznati one koje traže, odnosno medjunarodne istraživače da nastave svoj rad.

    Do sada su forentičari otkrili veliki broj masovnih grobnica, ali nisu sve one brojale na stotine leševa. Najveća takva grobnica, otkrivena u selu Cikatovo u kojoj se nalazilo 121 beživotno telo Albanaca, zatim u Pustom Selu sa 106, u Gornjem Studimu kod Vučitrna otkrivena je grobnica sa 98 tela itd. Dosadašnja istraga pokazala da je najveći broj ovih žrtava ubijena iz automatskog oružja i izbliza, odnosno da su u brojnim slučajevima njihova tela namerno spaljena. Medu žrtvama ima i dece, žena i staraca, ali prosek starosne dobi ili pola još uvek nije izveden tačno, zbog teškoća u procesu identifikacije.

    Istrazivači Haškog tribunala će na proleće nastaviti svoj rad i na preostalim lokacijama koje se smatraju masovnim grobnicama. Glavna tužiteljica Carla del Ponte je tokom boravka na Kosovu, a nakon obilaska nekoliko lokacija u unutrašnjosti ovog regiona istakla da bi zbog zločina izvršenih na Kosovu optužnica protiv Slobodana Miloševića, predsednika Jugoslavije mogla biti i proširena i na zločin genocida, te da se ne isključuje da se u njegovom društvu nadje još neko.

    U medjuvrmenu pripadnici medunarodne policije i KFOR-a vrše istragu oko nekih lica za koje se sumnja da su odgovorni za ratne zločine na Kosovu, a koji se već nalaze po ovdašnjim zatvorima. Vladimir Xuro je na pitanje da li se na nekoj listi nalazi koji kosovski Albanac za vršenje ratnih zločina odgovorio: '' Ima Albanaca koji su vršili razne zločine nakon 12. juna ove godine, ali ni jedan od njih nije optužen za ratne zločine. S druge strane Carla del Ponto ipak ne isključuje i takvu mogućnost.

    Mesta za igre brojkama ubijenih na Kosovu biće sve skučenije za one koji bi želeli da se igraju politikom. Marta sledeće godine oko 400 medunarodnih forentičara iz 14 zemalja sveta nastaviće istragu na još oko 300 lokacija koje su označene kao masovne grobnice. Sada rade na izveštajima o svom dosadašnjem radu i rezultatima dosadašnje istrage.

    AIM Pristina Arbnora BERISHA