1999/12/27 23:55 BITKA ZA NOVU GODINU
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 27 DEC 1999 23:55:24 GMT

    Srpska posla

    BITKA ZA NOVU GODINU

    AIM, PODGORICA, 27. 12. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Listajući oglasne strane u dnevnoj štampi, slučajni prolaznik kroz Beograd ne bi mogao da zaključi u kakvoj se državi našao. Naročito ne da najveći deo njenih žitelja početak i kraj meseca sastavlja prihodom od sedamdesetak maraka. Turistička preduzeća nude doček 2000. godine u Atini, Budimpešti, novogodišnje skijanje u Italiji, praznike u Egiptu, Tunisu, Dominikanskoj republici, u Tajlandu i na Baliju, na Kipru, u Izraelu, Pekingu, DJula Banji, u Havani, Kelnu i Berlinu, Cirihu, Bugarskoj, Parizu, na Baliju i Kankunu, Bangkoku i Ko Samui... Reklo bi se da svet može očekivati novogodišnju najezdu "skraćenih Jugovića".

    Ponuda domaćih novogodišnjih aranžmana neuporedivo je skromnija. Reklamira se zimska idila na planinama Goč, Zlatibor, Tara i Kopaonik ali, ako se može suditi po slaboj potražnji skijaške opreme na tradiocionalnom Expozim vašaru Beogradskog sajma, teško da će se mnogo ljudi skijati za Novu godinu.

    Naravno, u Srbiji i Crnoj Gori ima dovoljno novobogataša sa familijama koje mogu da popune najluksuznije kapacitete domaće ponude. S obzirom na nedavno proširene spiskove onih koji su - lično ili kao "bliski vlasti" - nepoželjni u evropskim zemljama, uključujući i njihove zimske centre, možda će novogodišnja de lux slavlja tipa "svoj na svome" doživeti i neki mali bum. Što se običnog sveta tiče, njima namenjene standardne novogodišnje ponude jedva da ima. Pa i oni retki restorani koji se oglašavaju ne nude nikakav program. Tajanstvene poruke u obliku "hrana i piće uključeni bez ograničenja" malo su razumljivije - samo domaćem življu, nikako onom slučajnom prolazniku - kad uoči da je cena pomenutog kafanskog dočeka obračunata u valuti koja se zove "bodovi".

    Tu stižemo do onog što čini svakodnevni život: "bod" je zaštita od monetarnog udara kakvih je bilo i ranijih godina, kada država odluči da "časti" penzionere isplatom bar jedne polovine neke od zaostalih penzija. Uprkos državnoj statistici o decembarskoj stopi inflacije od nešto preko dva odsto, svaka domaćica zna da joj za dnevne potrepštine koje jedva popune polovinu obične najlon kese novac nedostaje, a da će bogata novogodišnja trpeza - ako je bude - morati da okrnji crni porodični fond - ako ga ima.

    Sticajem socijalnih (beda) i političkih okolnosti, proteklih godina je doček Nove godine na ulicama i trgovima ušao u modu. Definitivno je uspostavljen 31. decembra 1996. u Beogradu, u toku gradjanskog protesta zbog režimske izborne kradje. I najuzdržanije tadašnje procene kažu da je na Trg Republike i okolne ulice te noći izašlo više od 200 hiljada ljudi, uprkos policijskim kordonima koji su im u jednom nezaboravnom slavlju pravili društvo. Izlazak na ulice i okupljanje na Trgu Republike ponovljeno je i naredne godine - bez nekog posebnog isticanja njegovog "opozicionog" karaktera. Sve do pre dve nedelje, činilo se da će i doček "jubilarne" 2000. proći na isti način. A onda je uskočio režim.

    Očigledno nastojeći da prekinu ne toliko svakodnevna okupljanja malobrojnih demonstaranata Saveza za promene, koliko da onemoguće još jedno okupljanje "nekontrolisanih Beogradjana", u novogodišnju beogradsku priču uskočili su mladi socijalisti i podmladak Jugoslovenske levice. Mladunci stranaka bračnog para Milošević-Marković krenuli su odlučno i odrešito. Da onemoguće alternativno okupljanje, svoja slavlja najavili su na oba centralna gradska trga, Trgu Republike i Trgu Nikole Pašića (bivšem Trgu Marksa i Englesa). Srpski pokret obnove - koji se od 9. marta 1991. povremeno ponaša kao da ima tapiju na Trg Republike odnosno, kako ga zovu, Trg slobode - prvi je reagovao. Poprilično preteći, najavljeno je da će "tradicionalno" novogodišnje okupljanje 31. decembra 1999. obezbedjivati "Srpski Sokolovi", organizacija čije je formiranje najavljeno početkom decembra, kao oblik "samoodbrambenog organizovanja" posle nerazjašnjene pogibije četvorice istaknutih članova SPO, nesreće u ko joj je Vuk Drašković gotovo čudom izvukao živu glavu.

    Obe strane su u medjuvremenu revidirale pristup. Prvo su socijalisti i julovci "svoje" dočeke prebacili na Ministarstvo kulture Srbije. Kao, to nije baš mnogo upadljivo politički obojeno. Ministarstvo se potpisalo na reklamni spot "Promenimo milenijum", ne ističući više organizatore, već zabavljače, na čelu sa Momčilom Bajagićem Bajagom, preko "Električnog orgazma" i narodnjačkih zvezda, sve do najneznatnijih ali zato mnogobrojnih bendova nečega što se u Beogradu naziva "srpski rep" (a tako i zvuči). Lista zabavljača u reklami nije promenjena ni kada je Bajaga od sopstvenog učešća odustao. S druge strane, na nedelju dana pred Novu godinu i beogradski odbor SPO objavio je da se od dočeka na Trgu Republike/Slobode odustaje - u korist nečega što se zove "doček pravoslavnog milenijuma" a ne počinje, kao što bi se moglo pomisliti, 14. januara 2001, nego baš 14. januara 2000. godine.

    Za one koji ne bi ni na jedan trg i ni na jednu od novih godina, a ipak bi da slave u velikom društvu, doček - takodje "najludji" - organizuje Beogradski sajam. Počev od Cece Veličković i Džeja najavljene su sve folk zvezde, kao da je neko pažljivo isplanirao zauzimanje svih gradskih prostora za masovno okupljanje. Taj utisak sigurno ne ublažava ni možda najneprijatnije iznenadjenje, da je Sava Centar otkazao gostoprimstvo Djordju Balaševiću, koji je godinama unazad, i u najteža vremena (kako se činilo ne predvidjajući ova), na svojim novogodišnjim koncertima okupljao nekakav normalan svet, znajući da sa njima ostane do zore.

    "Srpskoj" varijanti Nove godine pridružio se i Studentski pokret Otpor, najavljujući svoj doček takodje za 13. januar, ali ispred Savezne skupštine. Tako će posle levičarsko-civilnog, Beogradjani imati i nacionalno-pravoslavni doček, takodje na dva mesta. Na sve to običan čovek može, s manje ili više rezignacije slegnuti ramenima, ili se upustiti u razmišljanje o simptomima lokalnih iščašenosti, blago govoreći. Čak i ljudi koji bi se do pre nekog vremena šalili na račun toga što "samo Srbi" dočekuju dve Nove godine, više nisu skloni vedrom humoru. Ali, to nije sve. Sasvim slučajno - a, možda, i predvidjajući više nego običnu uličnu gužvu - grupa ekonomista G17+ je najavila još jedan doček. Za 28. decembar, tri dana pre roka - kako kaže i reklamni slogan - zakazan je na Trgu Republike i "njihov" doček 2000. godine. Ako je suditi po najavljenim imenima, urbani Beograd - ili ono što je od njega ostalo - u poslednju godinu veka ući će tri dana pre ostatka sveta.

    Aleksandar Ćirić (AIM)