1999/12/27 12:34 1999 - GODINA IZMEŠU (DVA) IZBORA
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 27 DEC 1999 12:34:48 GMT

    1999 - GODINA IZMEŠU (DVA) IZBORA

    Za samo godinu dana u Makedoniji se dogodilo mnogo toga: na parlamentarnim izborima izglasalane su promene, nova vlada samo sto je stupila na vlast suocila se sa prisustvom 40-tak hiljada NATO vojnika na svojoj teritoriji, stigli su Kosovo i izbeglicka kriza, nakon sumljivih izbora izabran je drugi po redu pluralisticki predsednik drzave, a sastav vlade je samo za 13 meseci doziveo ozbiljne promene, dok je svo vreme visio njen (koalicioni) raspad...

    AIM Skopje, 27.12.1999

    Krajem novembra prosle godine pobednici na parlamentarnim izborima · Unutrasnja makedonska revolucionarna organizacija · Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo (VMRO-DPMNE) i Demokratska alternativa(DA) · nisu krili iznenadjenje sto su trimfalno dosli na vlast. Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) je nakon 6 ili 8 godina (u zavisnosti od toga hoce li se priznati vremetrajanje njegove vlasti po Kiri Gligorovu ili ne), kao da nije verovao da je glasacko telo Makedonije odlucilo da glasa po izbornom motu opozicije "Za promene". Iznadjenje pobednika nije bilo bez realnih razloga · narod je vise glasao protiv SDSM i njegove neplodne i bahate vlasti, nego za program novu vladinu koaliciju. Iako, ruku na srce, i tokom predizborne kampanje VMRO-DPMNE i DA su govorili samo o ekonomskim pitanjima, drzeci se dalje od upotrebe medjuetcnickih odnosa radi dobijanja glasova. Suprotno onima koji su vlast izgubili, a koji su hteli da jasu na kartu tenzija, pre svega izmedju Makedonaca i Albanaca · receptu koji je na neki nacin bio moto prethidne vladavine SDSM - koalicije. Sto je svakako imalo uticaj na opredeljenje glasaca.

    Parlamentarni pobednici su, koliko autohtono, toliko po sugestijama Zapada, iako nisu imali potrebu za to (imali su komotnu vecinu u parlamentu) odlucili su da ponude Demokratskoj partiji Albanaca (DPA) Arbena Xhaferija da udje u vladu. Prihvatanjem ponude prakticno se doslo do onog sto se ove vremenske distance (ukoliko je jedna godina uopste uzevsi distanca) moze oceniti kao glavni dobitak parlamentarnih izbora krajem 1998. Nekadasnji revolucionarni makedonski nacionalisti i ekstremni Albanci su (definitivno?) sahranili politicki radikalizam na etnickoj osnovi. Vlada Ljubco Georgievskog izabrana je krajem novembra '98, a vec u medjuperiodu predaje vlasti morala je staviti paraf, na ono sto je prethodna vlada sutke prihvatila. U Makedoniji su se vec naalazili vojnici NATO-a, najprije kao sile za implementaciju sporazuma za Kosovo iz Rambujea, zatim sa mandatom KFOR-a. Porazeni SDSM je odbio da u zadnjih dana svoje vladavine potvrdi ono sto je ranije cinio bez ikakvih dilema · u zelji da sto pre udje u Evropsku uniju i NATO · da bezrezervno prihvata sve njihove zahteve.

    Nova (zbunjena) vlada je najprije potpisala "labavi" sporazum o prisusutvu NATO-vojnika na svojoj teritoriji, zatim se suocila kritikama nove opozicije o njihovom pravno nedefiniranom statusu. Iako su svoja izborna obecanja temeljili na konkretnim ekonomskim pitanjima, ubrzo su bili suoceni sa kljucnom krizom u regionu koja je njihove ekonomske planove ostavila za buducnost.

    Stigla je kosovska kriza sa svom neocekivanom zestinom. Nova vlada je naivno predvidela da moze, ili mora, prihvatiti samo 20 hiljada izbeglica i prognanih, zatim je tokom 11 nedelja dozivela da kroz njenu teritoriju prodje cak 18 puta vise kosovara od kojih se ogromna vecina u vidu humanitarno zbrinutih (po albanskim porodicama), ali i "stanovnika" najvecih satorskih gradova poput kampova Stenkovec, jedan, dva... Mada je ucinila sto je mogla koaliciona vlada Makedonaca i Albanaca dozivela je da bude glavni krivac za famozno Blace, nesnalazenja UNHCR i raznih humanitarnih i nevladinih organizacija koje su se, kao, nasle tu da pomazu. Drzava na sebe preuzela sve obaveze, a mnogo toga tada joj je obecavano do dana danasnjeg malo dobila.

    Nezavisno od toga dali je to rezultat srece ili umesnosti vlade, Makedonija je iz kosovske krize izasla kao moralni pobednik · nije se dogodilo da se rat prelije na njenoj teritoriji, niti se poremetio "osetljivi medjuetnicki balans stanovnistva", eventualnim ostankom kosovara na njenoj teritoriji. Nije bez znacaja i uporno "teranje mak na konac" opozicije, pre svega SDSM i socijalista, niti snazan njihov uticaj na negativno raspolozenje u odnosu na prisustvo NATO vojnika na makedonskoj teritoriji, intervenciju Alijanse protiv SRJ i prisustvu prognanih i izbeglica sa Kosova. Bilo je i demonstracija poput onih u kojima je stradala americka ambasada, ali i vise (teroristickih) napada na pripadnike NATO-a na makedonskoj teritoriji.

    Kosovska kriza je dala snazan pecat prvim mesecima nove vlade. S jedne strane ona se mimo njene volje morala baviti onime sto nije htela, sto je sva superoptimisticka ekonomska obecanja o tome sto ce uciniti za prvih sto dana ucinili bespredmetniim. S druge, kriza je oznacila pocetak unutarvladine koalicione krize. Malo je falilo da tokom egzodusa kosovara kroz Makedoniju, povodom dogadjanja na granicnom prelazu Blace, dodje do izlaska albanskog koalicionog partnera iz vlade.

    Nakon pomalo iznenadnog stisavanja kosovske krize, brzog odlaska kosovara, ulaska u rekonstrukciju Kosova ovdasnjih firmi, utisak je da je makedonska vlada umesto da zapocne da realizuje ono sto je u vreme parlametarne predizborne kampanje obecavala (ekonomski program) vise pocela baviti medjukoalicionim odnosima. Cini se da za to ima najmananje dva razloga. Prvi je, cini se, priznavanja Republike Kine · Tajvan (pre kosovske krize), kao carobnog stapica ekonomskog prosperiteta Makedonije. Vodeca VMRO-DPMNE je najprije lako prihvatila obecanu milijardu dolara koja je trebala stici kao sveza investicija, u jednu ili par godina - svejedno, da bi zatim, pod pritiskom sporog dolaska dolara, pogorsala odnose sa DA i njenim liderom Vasilom Tupurkovskim. Sam Ljubco Georgiveski je nakon parlamentarnog triumfa koalicije "Za promene" izjavio da je njegova partija vec tada, godinu dana pre predsednickih izbora, ponudila Vasilu Tupurkovskom da on bude zajednicki predsednicki kandidat, sto je ovaj odbio konstatacijom da je rano o tome govoriti. Uvod u koalicionoj svadju, u kojoj je po strani do kraja bila DPA, bilo je saznanje da su alternativci Tupurkovskog vec prvih dana na vlasti nasli kao akteri afera "ljepljivih ruku": ministar privrede Zanko Cado je uspeo da usmeri,kako sada ispada, cak 22 miliona maraka u propadajucoj "Almako banci", ciji je jedan od vlasnika bio, Slobodan Casule, sada port- parol DA, otisao je nakon par meseci sa ceone pozicije novinsko izdavacke kuce "Nova Makedonija" sa "repom" ugovora o nabavci stamparske hartije...

    Sve to zajedno, bilo je povod, da svako od tri vladina koaliciona partnera na predsednickim izborima izadje sa svojim sopstvenim kandidatom. Pre zavrsetka drugog kruga predsednickih izbora to je rezultiralo i ultimatumom DA ce izaci iz koalicije ukoliko se ne usvoji njihova ponudjena paltforma o daljoj suradnji. Najprije su VMRO-DPMNE i DPA to ucenili neprihvatljivim, zatim su Georgievski i Tupurkovski pregovarali i odgovorili da sve ostave nakon zavsetka predsednickih izbora.

    Na kraju je dosao i "sretni kraj", u kome su se tri partije slozile, da i dalje ostanu u koaliciju. Iako je bilo eksplozivnih situacija u vidu dogadjaja oko privatizacije topionice "Zletovo" (o cemu je AIM pisao). Premijer Georgievski je objavio da drzavni, i svi ostali radnici, mogu spojiti bozicne i novogodisnje praznike i tako dobiti desetdnevni odmor radi lagodnijeg ulaska u novi milenij. Zatim je izasao u javnost novim sastavom svoje vlade. Vlada je podnela ostavku, pa je premijer sastavio prakticno novu.

    Makedoniju, koja je ovu godinu prakticno prezivela u rasponu izmedju parlamentarnih i predsednickih izbora, na pocetku mileniju cekaju nova iskusenja · odlaze dvoje ministara (finansija i unutrasnjih poslova) koji su svoje resorno kormilo cvrsto drzali u svojim rukama; novi zakon o lokalnoj samoupravi povezan sa novim lokalnim izborima; rekonstrukcija vlade po zahtevu MMF i Svetske Banke radi reforme uprave i smanjenja drzavnih sluzbenika za cak polovinu, ali i postizanje novih aranzmana s njima do kojih nije doslo i zbog neresavanja pitanja velikih gubitasa i mnogo toga vise unitar drzave.

    AIM Skopje

    ISO RUSI