1999/12/23 21:17 PRESUDJENO SUDIJAMA
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 23 DEC 1999 21:17:33 GMT

    Pravno-politički skandal u Beogradu

    PRESUDJENO SUDIJAMA

    Pripremajući se za izbore, režim u Srbiji razrešio je Slobodana Vučetića, dr Zorana Ivoševića i Božidara Prelevića koji su se prošli put (1996.) najglasnije bunili zbog izborne kradje

    AIM, PODGORICA, 23. 12. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Trojica uglednih beogradskih sudija najureni su s posla. Formalni razlog je smešan: otkriveno je da su dr Zoran Ivošević, Slobodan Vučetić i Božidar Prelević u rukovodstvu Društva sudija Srbije, pa je republička Skupština ocenila da je takva javna delatnost nespojiva sa sudijskom funkcijom. Stvarni razlog je, medjutim, ozbiljan: sva trojica su protiv režima Slobodana Miloševića, te ih pred izbore previdjene za sledeću godinu treba ukloniti sa mesta gde bi mogli ukazivati na kradju glasova ili je - ne daj Bože - ometati.

    Očigledno je dobro zapamćeno šta je dr Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda Srbije, uradio kad su u novembru 1996. godine pokradeni lokalni izbori - što je, podsećamo, izazvalo višemesečne masovne demonstracije pred kojima je režim konačno morao da popusti i prizna pobedu opozicije u četrdesetak gradova u Srbiji. Izborne komisije i opštinski sudovi bili su glavni instrumenti za poništavanje izbornih rezultata, a žalbe su upućivane Vrhovnom sudu. Protest je trajao već nekoliko nedelja, a demonstranti su svakodnevno ispred zgrada sudova izvikivali pogrde na račun sudija, kad je dr Ivošević izjavio:"Ne pristajem na zavisno sudstvo u kojem se sud bavi pranjem dnevne politike umesto da bude simbol pravne države... Ne pristajem na podaničku ulogu suda kojom se izbori pretvaraju u samoimenovanja...

    Ne pristajem da branim državu od demokratije, jer demokratiju treba braniti od države ako joj nije dorasla"... Ivoševiću, koji je u nezavisnim medijima odmah prozvan "srpskim Zolom" javno se pridružila još nekolicina sudija Vrhovnog suda, a posebno opasno po režim bilo je dotad nezamislivo komešanje u opštinskim sudovima širom Srbije.

    Tih dana, decembra 1996, predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica izjavio je "Večernjim novostima" najpre da "niko sudskim odlukama nije pokraden", ali da se njegovim kolegama "ništa neće desiti" zbog pomenutih javnih istupa. Tri godine kasnije Govedarica predlaže Odboru za pravosudje i upravu Skupštine Srbije da razreši Ivoševića. Predsednik Odbora Goran Perčević - istaknuti član rukovodstva vladajuće Socijalističke partije Srbije - saopštio je na sednici 21. decembra da je predlog prihvaćen.

    Slična je i priča o Slobodanu Vučetiću, sudiji Ustavnog suda Srbije, dugogodišnjem upornom analitičaru i kritičaru pravne hajdučije na kojoj počiva režim. Čim je vlast 1996. počela da poništava izbornu pobedu opozicije, Vučetić je - na primer - izjavio da na bezobzirno bezakonje i gaženje osnovnih ustavnih sloboda i prava od strane vlasti gradjani imaju pravo da odgovore neprekidnim masovnim otporom i gradjanskom neposlušnošću, uključujući mirnu blokadu organa vlasti i vitalnih društvenih institucija, kao i da traže arbitražu medjunarodnih demokratskih institucija.

    Ako se setimo da je tadašnja izborna kradja okončana dolaskom u Beograd misije OEBS na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom koja je izvestila svet da su izbori pokradeni i da bi režimu bilo najbolje da prizna prvobitne rezultate - jasno je zašto se Vučetiću, sa mesta sudije Ustavnog suda, na narednim izborima ne smeju dopuštati takve izjave. Šta mari što u Ustavu Srbije piše da sudija Ustavnog suda može biti razrešen samo u dva slučaja: ako je zbog krivičnog dela osudjen na bezuslovnu kaznu zatvora ili ako trajno izgubi sposobnost za obavljanje sudijske funkcije - a Vučetić nije ni osudjen ni nesposoban? Važno je ono što je u pismu-obrazloženju za Vučetićevo razrešenje napisao Ratko Butulija, predsednik Ustavnog suda: da je Vučetić član Upravnog odbora Grupe 17 plus, "udruženja koje ima za cilj rušenje legalno izabrane vlasti"; da se u javnim nastupima protivio nekim odlukama Suda i time stvarao negativno mišljenje o njegovom radu; da je angažovan u Društvu sudija čije "osnivanje nije u skladu sa zakonom, a ciljevi su utvrdjeni kao nelegalni".

    A zašto je Društvo sudija - od svih društava na svetu - nelegalno? Vratimo se opet za trenutak na izbornu kradju 1996: Pedesetak nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu - od asistenata do penzionisanih profesora - i drugih pravnika od imena poslalo je tad pismo udruženjima pravnika Srbije i Jugoslavije zahtevajući stručnu raspravu o pravničkom delovanju "u ovoj stvari". U protivnom, "pomenuta udruženja neće više smatrati svojim staleškim organizacijama". Posle toga je formirano Društvo sudija kao stručno udruženje čiji je Ivošević predsednik, Vučetić funkcioner a Prelević - do pre neki dan sudija Petog opštinskog suda u Beogradu - portparol. Vlast, razume se, ne nalazi nikakav problem u tome što je predsednik Srbije Milan Milutinović visoki funkcioner vladajuće stranke, predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević takodje (što je po ustavu zabranjeno) što su ministri u Vladi Srbije listom i direktori velikih preduzeća (suprotno Zakonu o vladi i državnoj upravi). Opozicione stranke su se listom izjasnile protiv razrešenja trojice sudija.

    Oglasili su se i oni sami: "Strah postaje osnovni metod disciplinovanja sudija" (Prelević); Nijedan sudija posle izricanja presude neće znati da li će sutra u novinama pročitati da je razrešen" (Ivošević); "S obzirom da ne podnose kritiku, a da se država nalazi u medjunarodnom zatvoru i da je iznutra ekonomski i socijalno uništena - režimu je preostalo samo da pokuša još neko vreme da produži život jedinim preostalim sredstvima, a to su represija, zastrašivanje, odmazde, gušenje slobode štampe i svakog vida javne kritike koja je Ustavom izričito zagarantovana" (Vučetić). Tako kažu razrešene sudije, dok ministar pravde Srbije Dragoljub Janković tvrdi da je sve po zakonu. Janković, koji je kao predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu 1996. postigao najbolje rezultate u izbornoj kradji i time zaslužio ministarsko mesto. Janković koji je tad, kao i sad, bio član Direkcije Jugoslovenske levice, stranke Miloševićeve supruge dr Mire Marković.

    ROKSANDA NINČIĆ(AIM)