1999/12/17 12:41 PREDSEDNIK PO MERI GRADJANA
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 17 DEC 1999 12:41:06 GMT

    PREDSEDNIK PO MERI GRADJANA

    Drugi po redu predsednik nezavisne Makedonije Boris Trajkovski stupio je na duznost. U parlamentu, prilikom inauguracije, nisu bili prisutni parlamentarci iz redova najvece opozicione patije SDSM, koja je saopstila da ne priznaje novog predsednika s kojim nece komunicirati. U isto vreme strani diplomati (i njihovi sefovi) daju silnu podrsku Trajkovskom.

    AIM Skopje, 17.12.1999

    U makedonskom parlamentu inauguriran je drugi po redu (pluralisticki ili visestranacki) predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski, izabran na (opet drugim) neposrednim izborima. Bio je to formalan kraj mucne izborne trke, u kojoj se (pre)glasavalo cak tri puta, sto se moglo nastaviti, bar sto se tice opozicije i njihovih prigovora, i jos par nedelja.

    Odahnula je najprije pozicija, koja je nakon godinu dana, kako-tako, potvrdila svoju pobedu na proslogodisnjim parlamentarnim izborima. Ali, cini se, odahnuli su i strani diplomati - i njihovi sefovi - koji tokom celog izbornog procesa, pomalo nevozno, i nisu krili da po njima, "igra izbora predsednika", treba zavrsiti sto pre.

    Novi makedonski predsednik je u parlamentu odrzao promocionu besedu shodno svom razumevanju politike. Trajkovski, kao prostestant po veroispovesti (sto je netipicno za makedonske prilike - vecina Makedonaca su pravoslavci, a Albanci muslimani), drzao se svog (izbornog) mota o verovanju i ljubavi - prema svima. U svom izlaganju Trajkovski je uputio poziv o saradnji u interesu zemlje i neprisutnim parlamentacima iz redova Socijal-demokratskog saveza Makedonije(SDSM) koji u znak protesta nisu prisustvovali svecenom polaganju zakletve novog makedonskog predsednika.

    Drugi po redu pluralisticki predsednik Makedonije iskoristio je i ovu priliku da demantira optuzbe na njegov racun, ali i na adresu njegove partije (VMRO-DPMNE) i vladajuce koalicije: "Pokazacu i dokazacu da niko iz sadasnjeg drzavnog rukovodstva nije imao, niti pak ima nameru da deli, rasprodaje, federalizira ili na bilo koji nacin prekraja nasu drzavu". Reakcije vecine ovdasnjih politicara svode se na konstataciju da je dobro sto je Makedonija dobila predsednika, sto nije stvoren vakum sto posredno znaci da treba sto pre zaboraviti sto se tokom predsednickih izbora dogadjalo. Naime, posebno u drugom krugu izbora, pretezno na izbirackim mestima u Zapadnoj Makedoniji, gde su Albanci vecina stanovnistva, bilo je primera umetanja glasackih listica, glasanja u ime drugih i sl. To je bio povod da Drzavna izborna komisija i Vrhovni sud Makedonije donesu odluke o preglasavanju na 230-tak glasackih mesta sa oko 160 hiljada glasaca. I preglasavanje, po tvrdnji SDSM je obavljeno po istom scenariju, sto je bilo povod da ova partija najprije povuce svoje pretstavnike u izbornim odborima, zatim da njen predednicki kandidat u znak protesta povuce svoje prigovore Drzavnoj izbornoj komisiji i na kraju da saopsti da ne priznaje novog predsednika i da nece saradjivati s njim.

    Strani posmatraci su nakon drugog izbornog kruga najprije zeleli "pokriti" ocite nepravilnosti. Monitoring OBSE-a je saopstio da su izbori bili demokratski i fer, ali da su postojale i nepravilnosti. Oslanjajuci se na ovu konstataciju mnogi strani drzavnici, pocev od portparola Stejt departmenta Djemsa Rubina, pozurili su da Trajkovskom upute cestitke. Kao sto je rasla tenzija u iscekivanju odluke Vrhovnog suda o (ne)regularnosti drugog kruga tako su strani diplomati iskazivali svoju nervozu. Vecina je savetovala opozicionu SDSM da prihvati rezultate drugog kruga. Ali bilo je i onih koji su drugi krug negativno ocenili. Tako stalni pretstavnik EU u Makedoniji Hoze Manuel Pinto de Teseira ocenjujuci nacin na kome se glasalo u drugom krugu pedsednickih izbora izjavio da to ilustruje zbog cega se Makedonija nasla u listi zemalja Zapadnog Balkana, umesto u Jugo-istocnoj Evropi. Hans Urlih Kloze, predsednik spoljnopolitickog odbora nemackog Bundestaga, nakon posete Makedoniji koja se poklapala sa predsednickim izborima, izjavio je da "mnogo zavisi od toga kako ce novi predsednik naci mogucnost da se pokaze i dokaze kao predsednik svih gradjana" dodajuci, valjda i u vezi izbora, da ce Makedoniji biti potrebno 30 godina da udje u EU!

    Ubrzo medjutim, unificiran je stav stranih diplomata u Skopju da se prihvati realnost i sve sto se na izborima dogadjalo zaboravi. Kao sto je porucio i raniji predsednik Kiro Gligorov: "Imamo novog predsednika i to je najvaznije". Teseira, je nakon inaguracionog govora predsednika Trajkovskog, je "malo vise" reterirao, kazu po reakcijama koje je u odnosu na prvicnu izjavu koje su mu upucene od njegovih pretpostavljenih u Briselu: "Bio sam zaista inpresioniran njegovim govorom i ocekujem u novom mileniju da pocnemo daljim jacanjem odnosa izmedju Republike Makedonije i EU". Americki ambasador U Makedoniji Majk Ajnik odgovarajuci na direktno pitanje o mogucim falsifikatima tokom drugog kruga i preglasavanja odgovorice: "Izbori su samo jedan indikator demokratije. Demokratija se testira u krizama, a Makedonija je taj test nedavno uspesno polozila". Nemacki ambasador Verner Burhart recice za Trajkovskog "Siguran sam da ce Makedoniju pribliziti evropskim strukturama". U tom duhu je intonirana i pismena poruka predsednika SAD Bila Klintona koja je Trajkovskom urucena dan nakon njegove inauguracije.

    Ocito da ce opozicija dugo potsecati na (ne)regularnost predsednickih izbora da bi i na taj nacin ojacala svoje tvrdnje da vladajuca koalicija svojim potezima vraca demokratske procese natrag, da u nastojanjima da ostane na vlast drzavu razgradjuje i sl. Ali, i SDSM se kad-tad mora pomiriti sudbinom, iako izjavljuje da njeni clanovi i simpatizeri (za njegovog predsednickog kandidata Petkovskog glasalo je vise od 500 hiljada ljudi, sto je trecina glasackog tela i cetvrtina ukupnog stanovnistva Makedonije) ne priznaju Trajkovskog za svog predsednika. S druge strane Boris Trajkovski s pravom moze tvrditi da je prvi makedonski predsednik izabran i glasovima Albanaca. Iako ce uvek postojati sumlja o manipulaciji s albanskim glasovima, fakt je i to da je svojim recnikom i retorikom, iduci putem makedonskog populistickog nacionalizma kandidat SDSM-a Tito Petkovski prakticno odbio od sebe albanske glasove i mnoge Albance isprovocirao da svoj glas daju Trajkovskom. To, ali i permanentno pozivanje Trajkovskog na gradjanski koncept drzave, jace pozicije Trajkovskog, ali i vladine koalicije kao faktora odrzavanja dobrih interetnickih odnosa u Makedoniji. Sto je za Zapad iskljucivo pozitivna stvar. Borisu Trajkovskom ostaje da u svom petgodisnjem mandatu pokaze i dokaze koliko je dostojan funkcije na kojoj je izabran. U svakom slucaju Trajkovski je prvi makedonski predsednik koji ce svoju funkciju obavljati u skladu sa ustavnim ingerecijama.

    Njegov prethodnik Kiro Gligorov, posebno u svom prvom mandatu, imao je mnogo siri uticaj na politicke procese u Makedoniji, cesto na neki nacin ujedinjavajuci sve vlasti u sebi. Stoga, mnogo toga oko Trajkovskog zavisice i od ponasanja ostalih segmenata - vlade s kojom deli izvrsnu vlast i parlamenta kao zakonodavne vlasti. Bas u vezi toga Trajkvski se na neki nacin vezuje sa koalicionom krizom u vladi. Pretstavnici Demokratske alternatve(DA) su nakon protestnog napustanja sednice vlade njenih ministara uputili VMRO-DPMNE programsku platformu o daljem koaliciranju, koju je ova odbila. Izbor Trajkovskog je s jedne strane ojacao veze VMRO-DPMNE sa Demokratskom partijom Albanaca, ali je na neki nacin relaksiralo napetu atmosferu izmedju VMRO-DPMNE i DA. Ministri DA sada opet prisustvuju sednicama vlade, cini se da su napusteni ultimativni uslovi i rokovi, sam premijer Ljubco Georgievski odgodio je razresnicu i najavljenu rekonstrukciju vlade za iduci mesec, vek i milenij. Ovo "spustanje lopte na zemlju", iako se tvrdi da je ucinjeno pod pritiskom spoljneg faktora, ukoliko rezultira opstankom koalicije, moze stvoriti prostor da vlada konacno pocne realizacijom onog sto je pre svog izbora obecavala. A Trajkovski kao njen partner u svom domenu moze uciniti mnogo toga.

    AIM Skopje

    ISO RUSI