1999/12/16 08:26 BUGARSKA POČINJE PREGOVORE SA EU BEZ USLOVA
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 16 DEC 1999 08:26:56 GMT

    BUGARSKA POČINJE PREGOVORE SA EU BEZ USLOVA

    AIM Sofija, 16.12.1999

    Bugarska je na samitu u Helsinkiju pozvana da otpočne pregovore o pristupanju EU zajedno sa još pet država. Predlog o uključivanju zemlje u tako zvani drugi talas proširivanja došao je u oktobru. Za skoro mesec i po koji je protekao između ta dva događaja bugarska vlada je uspela da se izbori da pregovori otpočnu bez postavljanja bilo kakvih prethodnih uslova, kakvih je bilo u izveštaju Evropske komisije od 13. oktobra.

    Bugarska vlada je spremna da otpočne pregovore o 15 od ukupno 31 teme koje su fiksirane prilikom prijema zemalja iz prvog talasa. "Arogantno je postavljati uslove po temama upravo kad su nas pozvali", izjavio je bugarski premijer Ivan Kostov. Očekuje se da pregovori otpočnu u februaru. Tada će biti dogovorene i konkretne teme. Dosadašnja praksa sa zemljama prvog talasa pokazala je da je bolje da se svakoj od zemalja kandidata prilazi individualno. Da li će se početi najlakšim ili pak najtežim temama, to će rešiti zajednička komisija. "U najboljoj varijanti Bugarska bi mogla biti primljena u punopravno članstvo EU 2006. godine", izjavio je Ivan Kostov. Jasno je, međutim, da je taj rok isuviše optimistički i da će razgovori potrajati najmanje 10 godina.

    Na kompromisan i zadovoljavajući za sve strane način rešeno je pitanje zatvaranja prva četiri reaktora atomske centrale kraj Kozloduja. Brzo rešavanje tog pitanja bio je kategoričan uslov da bi Bugarska dobila poziv za pristupanje pregovorima. Još u oktobru bugarska vlaga je izjavila da su rikovi koje je postavila Evropska komisija nezadovoljavajući. NE "Kozloduj" daje preko 40% električne energije zemlje i treba da bude osnovni izvoznik u aranžmanu sa Turskom o izvozu struje u zamenu za razradu infrastrukturnih projekata. Premijer Kostov je čak u više navrata kritikovao evrokomesare za dvostruki standard u prilazu različitim zemljama, pošto nekim drugim kandidatima nisu postavljani takvi ultimativni zahtevi u pogledu značajnih ekonomskih subjekata. Bez NE "Kozloduj" konkurentnost bugarske privrede opala bi značajno.

    Oštro reagovanje Sofije urodilo je plodom. Na pregovorima sa evrokomesarom za proširivanje EU Ginterom Ferhojgenom postignuta je prihvatljiva za obe strane varijanta - Bugarska se angažuje konkretnim rokovima, a u zamenu dobija poziv bez dopunskih uslova. Dogovor je bio usmeni. Novi sporazum između Bugarske i EU predviđa da najstariji prvi i drugi reaktor centrale budu zatvoreni 2003. godine, svega godinu ranije nego što je bilo predviđeno u nacionalnoj energetskoj strategiji koju je razradio kabinet Kostova. Evrokomisija je tražila da se to dogodi 2000- 2001. godine, dok je za treći i četvrti reaktor predloženi rok bio 2004. godina. Prema dogovoru iz Sofije 2002. godine trebalo bi da se fiksira konkretan datum za zatvaranje druga dva reaktora, pri čemi je najverovatnije da to bude 2008. - 2010. godine. Za zatvaranje prva dva reaktora EU će dodeliti Bugarskoj bespovratnu pomoć u iznosu od 200 miliona euro kao i zajam u iznosu od 260 miliona euro.

    U toku pregovora izostao je i drugi uslov iz izveštaja evrokomisije - "potvrđivanje pozitivnih ekonomskih procesa". Ginter Ferhojgen se složio da postoji dovoljno dokaza o pozitivnim trendovima u zemlji. Ove godine Bugarska se nada da zabeleži 4%-tni rast bruto nacionalnog proizvoda uprkos teškoćama zbog rata na Kosovu i usledilim poteškoćama u transportovanju robe prema Centralnoj Evropi i u obratnom pravcu. Bez obzira na to primećuje se i niz zabrinjavajućih signala. Ozbiljnih razloga za zabrinutost daje opadanje potrošnje. Taj proces se nastavlja već dve godine i još uvek se ne nazire svetlost u tunelu. Prosečna plata i dalje ostaje isuviše niska - 200 DEM. Taj dohodak je četiri puta manji od onog u srednjeevropskim državama i najniži od tog pokazatelja u svih 13 zemalja kandidata za prijem. Podaci o izvozu su veoma razočarujući, a kad se svemu tome dodaju i unutrašnji ekonomski problemi kao što su visoki porezi, velike dimenzije sive ekonomije i primitivna tržišna infrastruktura, onda teško da bi se moglo očekivati da će bugarska privreda moći da se takmiči sa konkurentnom sredinom EU.

    Očekuje se da u najskorije vreme budu učinjene neke promene u sastavu vlade i da bude formirano ministarstvo za pregovore sa EU. Predviđa se da ekipa sa bugarske strane bude od oko 1000 ljudi, tako što će na svakoj temi raditi oko pedesetak ljudi. Već se uporno lansiraju i moguće promene ustava zemlje bar u dva njena člana. Izgleda da će lakše proći ideja o ukidanju zabrane na prodaju zemlje strancima. Pretpostavlja se da će se izostankom ovog člana poboljšati investiciona klima. Većina stranih investitora izražavaju nezadovoljstvo da kupujući bugarsku fabriku ne mogu da kupe i teren na kome je podignuta. Godine 1991. Veliko narodno sobranje glasalo je tu zabranu prezumpcijom da se onemogući turskim državljanima da iskupe zemlju. Pokazalo se, međutim, da takva opasnost ne postoji i da ovog momenta ovaj član je neodrživ obzirom na evropske principe.

    Predsednik parlamenta Jordan Sokolov izjavio je da će morati da se dozvoli i registrovanje partija na etničkoj osnovi. "I ovog trenutka postoje takve partije, ali one rade pod prikrićem. Od sada pa nadalje ostaće samo zahtev da njihov statut ne proklamuje stvaranje autonomija ili podelu zemlje jer će to biti u protivrečnosti sa ustavom zemlje", izjavio je Sokolov. U predstojećim mesecima bugarska diplomatija moraće da ubedi svoje evropske partnere kako je neophodno da budu ukinuta vizna ograničenja za Bugare koji putuju u inostranstvo. Premijer Kostov ocenio je to pitanje kao ključno prilikom svojih razgovora sa predstavnicima Evropske komisije pošto jedino na taj način poziv za pregovore može dobiti konkretne dimenzije za običnog Bugarina. Trenutno su Bugarska i Rumunija jedine dve zemlje koje pregovaraju o članstvu u EU i ujedno se nalaze na "crnom spisku" Šengena. Očekuje se da će taj spisak biti preispitan naredne godine.

    Georgi Filipov (AIM)