1999/12/16 08:18 ZBOGOM SMRTI "IZ DRZAVNIH RAZLOGA"
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 16 DEC 1999 08:18:33 GMT

    ZBOGOM SMRTI "IZ DRZAVNIH RAZLOGA"

    Albanija ukida smrtnu kaznu uz brojne rasprave

    AIM Tirana,14.12.1999

    Prizor u jutro 23. juna 1992. godine, najezio je na hiljade stanovnika Fiera, grada 120 kilometara od Tirane. Usred glavnog gradskog trga vetar je njihao bezivotna tela dvojice brace Cuka. Ubrzanom sudskom procedurom I potpisom tadasnjeg predsednika Berishe, tada samo dva meseca na vlasti, oni su pogubljeni javim vesanjem, nakon sto su izvrsili masakr citave jedne porodice zbog pljacke. Fotografija dvojice obesene brace objavljena je u svim svetskim medijima, dok se u Albaniji (takve scene nisu vidjene godinama I decenijama) niko tome nije usprotivio. Cak, bio je veci broj onih koji su izjavljivali da takvi zlocinci ne zasluzuju drugaciji kraj.

    Tokom svog mandata, Berisha je potpisao punih 14 smrtnih presuda. Poslednji je pogubljen 10. marta 1995. godine. 11.juna, 1995. godine Albanija je u Strazburu potpisala Evropsku konvenciju za zastitu prava coveka. Albanija je primljena u clanstvo Saveta Evrope I jedan od uslova za uclanjenje je bilo I ukidanje smrtne kazne. Iako je smrtna kazna bila na snazi do pre nedelju dana, ona je bila zaledjena u skoro poslednje cetiri godine.

    10. decembra ove godine, Ustavni sud je doneo odluku o ukidanju smrtne kazne I istovremeno skinuo omcu sa vrata 20 osoba, od kojih je deset cekalo samo na potpis predsednika za pomilovanje ili pogubljenje. Sud je obrazlozio ovu svoju odluku oslanjajuci se na novi Ustav Albanije koji je usvojen na narodnom Referendumu I u cijem se 21. clanu kaze da je "zivot coveka zasticen zakonom". Smrtna kazna ce ostati na snazi samo za vreme rata I to propisana u dva clana Vojnog krivicnog zakona.

    Osudjeni kapitalnom kaznom, vezanih nogu I ruku u celijama izolacije vest su doznali posredstvom radija, gde su doznali da ce se njihova smrt sada zameniti (prema Sudu) ili u 25 godina zatvora ili dozivotnu robiju. Svih deset osoba koje su vec godinama zivele u mori da ce u neko jutro, pre svitanja, steljacka jedinica zakucati na vrata celije, osudjeni su na svim stepenima sudova za teske zlocine koji su klasificirani kao ubistva sa predumisljajem. Medju njima najpoznatiji I koji je okarakterisan kao "monstrum", 35-nji Myrteza Gjoka, ziveo je punih 365 dana vezanih nogu I ruku I gvozdenim skafanderom na glavi (ove mere se primenjuju da bi se onemogucilo eventualno samoubistvo). Gjoka je osudjen za ubistvo sest clanova svoje porodice, medju kojima je ubio oca, majku, brata, sestru, bratovu zenu koja je bila u drugom stanju. "Sada se plasim samo Boga", rekao je Gjoka dan nakon sto je doznao da je Ustavni sud ukinuo smrtnu kaznu.

    Medjutim, da li su Albanci saglasni da kriminaci sada treba da se plase samo Boga? Od marta 1997. godine, pada drzave, revolta I obijanja magacina oruzja, zabelezen je strasan porast kriminaliteta kao I stvaranje kriminalnih bandi koje su kontrolisale pozamasne delove zemlje ucinivsi potpuno nesigurnim zivot gradjana, posebno u vecernjim satima. Skoro pre godinu dana kada je rasprava o ukidanju smrtne presude (uslov postavljen od strane Saveta Evrope Albaniji) obuhvatila zemlju, smatra se da se vecina populacije izjasnila da je smrtna presuda potrebna u borbi protiv kriminaliteta. U jednom pismu - protestu studenata I lektora Pravnog fakulteta, od predsednika Meidanija se zahtevala primena smrtne kazne. Ovaj protest je kao povod imao ubistvo jedne studentkinje u Tirani. U Valoni (Vlori), jedna lokalna televizija je u svojoj anketi dosla do rezultata da je 60 odsto gradjana za smrtnu kaznu. Isto tako u Beratu (grad u koji je kriminal duboko zasao u poslednje tri godine) Albanski centar za ljudska prava je obznanio da je 97 odsto anketiranih gradjana odgovorilo u prilog smrtne kazne.

    U Albaniji nisu nedostajali ni glasovi koji su bili protiv oduzimanja zivota individue u ime zastite zivota drugih pojedinaca. Uglavnom su ovi glasovi dolazili iz nevladinih organizacija I udruzenja, ali nisu bili toliko glasni zbog visokog kriminaliteta koji postoji u Albaniji I njegovog varvarskog manifestovanja. Samo u poslednjoj godini dogodilo se vise od deset ubistava cija su tela spaljivana u znak osvete.

    Ako se danas pitaju albanski gradjani da li treba zadrzati smrtnu kaznu, vecina njih ce odgovoriti da njeno ukidanje "zahteva Evropa". I naviknuti na to da sve sto se trazi sa Zapada treba primeniti, u Tirani nije bilo ni jedne manifestacije protiv odluke Ustavnog suda. Republikanska partija bila je jedina koja se otvoreno usprotivila ukidanju smrtne kazne izjavljujuci da ce zatraziti odrzavanje narodnog referenduma oko toga. Prema republikancima, Albanija treba da u trogodisnjem periodu pripremi kapitalnu kaznu kao jednu " znacajnu meru za smanjenje kriminaliteta I porast bezbednosti zivota gradjana". Karakterisuci odluku Ustavnog suda politickom I donetu pod uticajem socijalisticke vecine, republikanci su rekli da je 90 odsto Albanaca za zadrzavanje smrtne kazne. Protiv ove odluke, ali ne pozicionirajuci se jasno u vezi sa daljim ostankom ili ne kapitalne kazne, bila je I Demokratska partija bivseg predsednika Berishe. Prema DP "svako nastojanje za uspostavljanje zapadnih standarda u Albaniji je pozitivno, ali ne treba zloupotrebljavati  Slucaj Albanije je specifican I nigde u drugim zemljama gde se primenjuje smrtna kazna nije postojala takva situacija ubistava I jedan takav nivo smrtonosne osvete kao u danasnjoj Albaniji".

    S druge strane, ukidanje smrtne kazne pozdravila je Socijalisticka partija I koalicija na vlasti. Fatos Nano, predsednik ove partije je rekao da "ova odluka dolazi kao jedan znacajan institucionalni I pravni akt u sklopu svih reformi koje se preduzimaju u Albaniji nakon 1997. godine". Ambasadorka Saveta Evrope u Tirani Reihand Akant, prilikom zavrsetka njene Misije u Albaniji, izjavila je da je ukidanje smrtne kazne "najlepsi poklon koji nosim sa sobom u Strazbur Albanija je napokon postala deo evropske porodice".

    Pristalice ukidanja smrtne presude kazu da to nece uticati na porast kriminaliteta, kao sto nije uticala na njegovo smanjenje. Oni dodaju da je kriminalitet posledica, a ne uzrok I njenu eliminaciju vide u ukljucivanju I integraciji Albanije u evropske strukture sto ce dovesti do razvoja I stabilnosti. Oni isto tako kazu da zlocin u Albaniji nije povezan sa postojanjem kapitalne kazne, vec da je povecan zbog korupcije I nesposobnosti sudija da otkriju istinu. Isto tako, aktuleno stanje, sledbenici ukidanja smrtne presude pripisuju slabosti drzavnih autoriteta I snaga reda. I iznad svega, oni kao argument navode I angazovanje Albanije u Savetu Evrope. "Svo vreme dok Albanija I Albanci budu clanovi evropske porodice, oni treba da postuju kod te porodice"' kazu oni.

    Oni koji su dizali ruke u prilog smrtne kazne ovu ekstremnu meru smatarju kao jedinu koja moze funkcionisati u aktulenim uslovima protiv razuzdanog kriminaliteta, koji je u stalnom porastu. Podrzavaoci nejteze kazne istrajavaju na tome da je javno vesanje dvojice brace u centru Fiera imalo za posledicu niske cifre kriminaliteta tih godina. I da je zaledjivanje izvrsenja smrtne kazne od 1995. godine imalo za posledicu da se kriminalci vise ne plase. Oslanjajuci se na principe albanskog tradicionalnog zakonika koji kaze da ako budes ubijao bices ubijen, oni veruju da je ovo jedini mehanizam koji moze zaustaviti ubice. Isticuci kao argument I kanonska pravila, podrzavaoci smrtne kazne kazu da ako neko ubije I bude osudjen na smrt, krvna osveta se u tom slucaju "realizuje" od strane drzave. U suprotnom, otvara se put preduzimanju pravde u svoje ruke. Isto tako, oni insistitiraju na tome da su albanski zvanicnici mogli da ubede Savet Evrope o specificnosti Albanije I da na taj nacin odloze jos jednom rok za ukidanje smrtne kazne. Po njima, leva koalicija na vlasti to nije ucinila jer je zelela da stvori "imidz navodne demokratske snage sa evropskom orijentacijom". Prema republikancima "danasnji vlastodrsci su posredstvom Ustavnog suda odlucili da odrze u zivot zlocin pomilovanjem kriminalaca I osudom gradjana na smrt".

    Bez obzira na komentare, vec pet dana u Albaniji vise nema osudjenih na smrt. Svih 20 bivsih osudjenika koji se nalaze u celijama prekinuli su svoj svakonocni dijalog sa smrcu. I prizor dvojice brace obesenih u centru Fiera ostace u arhivama istorije. U Albaniji drzava vise nece pogubiti nikoga u ime Zakona.

    AIM Tirana

    Armand SHKULLAKU