1999/12/14 21:15 OPTIMISTIČKI POČETAK
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 14 DEC 1999 21:15:22 GMT

    Pregovori kosovskih Srba i Amerikanaca u Sofiji.

    OPTIMISTIČKI POČETAK

    AIM, PODGORICA, 14. 12. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Sastanak predstavnika kosovskih Srba sa poluzvaničnom delegacijom američke administracije proteklog vikenda u Sofiji ovdašnji analitičari kosovskih zbivanja tumače kao početak znatno ozbiljnijeg pristupa medjunarodne zajednice rešavanju srpskog problema na Kosovu. Nakon više pokušaja administratora UN na Kosovu Bernara Kušnera, i mnogobrojnih izaslanika medjunarodnih institucija, SAD su, čini se, kao i u slučaju kosovskih Albanaca, odlučile da preuzmu vodeću ulogu u rešavanju tog spornog pitanja koje ugrožava uspeh čitave medjunarodne operacije na Kosovu.

    Dvodnevni skup u Sofiji može se, ujedno, protumačiti kao prvi u nizu pripremnih sastanaka pred put u Njujork i Vašington, odnosno susrete kosovskih Srba sa zvaničnicima UN i administracije SAD, nakon čega će, ako ništa drugo položaj kosovskih Srba biti bar do izvesne mere biti definisan.

    O ozbiljnosti kojom je američka administracija pristupila rešavanju problema Srba svedoči i sastav delegacije koju je SAD uputile u Sofiju i u kojoj su osim saradnika vašingtonskog instituta za mir Danijela Servera bili i predstavnik Stejt departmenta Džon Menzis, kao i Landrum Boiling i Dejvid Stil. Sa druge strane, kako bi se na izvestan način prevladao hroničan nedostatak stručnjaka medju kosovskim Srbima, u pomoć je pozvana i ekspertska grupa iz Beograda koju su činili opoziciono nastrojeni stručnjaci Milan St. Protić, Dušan Bataković, Zoran Lutovac i Predrag Simić.

    Srpska delegacija je na sastanak u Sofiju otputovala sa jasnim planom da pokrene pitanje kantonizacije Kosova, što je, prema njihovom mišljenju, krucijalan preduslov za opstanak Srba na Kosovu. Čini se medjutim, da su Amerikanci jasno stavili Srbima do znanja da od kantonizacije neće biti ništa, ali da kao kompromisno rešenje može doći do uspostavljanja neke vrste lokalne samouprave u enklavama u kojima Srbi čine većinu. Ujedno, razgovarano je i o nezaobilaznim kosovskim temema, kao što su opšta bezbednost Srba, humanitarna pitanja i povratak prognanih.

    Ako je suditi po informacijama koje su doprle sa ovog razgovora do javnosti, neslaganja izmedju dve delagicije bilo je u pristupu načinu reševanja statusa Kosova. Poslednji istupi zvaničnika SAD potvrdjuju navode da su SAD odlučile da "na kraju puta", kako kažu diplomatski predstavnici u Prištini, Kosovo dobije neku vrstu nezavisnosti, odnosno da u što većoj mogućoj meri odvoji sudbinu te pokrajine od ostatka Jugoslavije. Sa druge strane, kosovski Srbi okupljeni oko Momčila Trajkovića i vladike Artemija zastupaju stav da se pregovori oko budućeg uredjenja te pokrajine mogu voditi samo sa vlastima u Srbiji, pri čemu bi promena vlasti u Beogradu u znatnoj meri popravila pregovaračke pozicije Srba, koji sada nose sav balast nedela koje su nad Albacima počinile jugoslovenskih snaga bezbednosti tokom tromesečne kampanje vazdušnih udara NATO.

    Amerikanci su, navode izvori, tokom razgovora prihvatili stvaranje uslova za širu lokalnu samoupravu Srba na Kosovu, i nisu preterano polemisali sa predstavnicima kosovskih Srba: saslušali su njihovo vidjenje situacije, i obećali za nekoliko dana dokument u kojem će navesti ocene sofijskog susreta, i koji bi trebao da predstavlja osnovu budućih razgovora američkih zvaničnika i kosovskih Srba.

    Članovi srpske delegacije, takodje, smatraju da je nakon susreta sa američkim predsednikom Bilom Klintonom tokom njegove posete Kosovu, sofijski susret jasan pokazatelj da je Srpsko nacionalno veće prihvaćeno kao faktor sa kojim će medjunarodna zajdenica rešavati sva pitanja vezana za kosovske Srbe.

    Član delegacije Srpskog nacionalnog veća iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić je rekao da su predstavnicima SAD preneli pristanak da ubuduće ne koriste termin kantonizacija Kosova, ali da će istrajati u zahtevu da na prostorima gde Srbi na Kosovu čine većinu, imaju svoje sudstvo i lokalnu policiju. On je naveo kategoričan stav Srba "da na Kosovu neće biti ni izbora ni popisa dok se proterani Srbi ne vrate u pokrajinu, jer bi u suprotnom bilo legalizovano etničko čišćenje na tim prostorima".

    Predstavnici medjunarodnih organizacija na Kosovu, medjutim, smatraju da takvim izjavama Srbi precenjuju svoje stvarne snage, te da insistiranjem na povratku Srba kao osnovnom preduslovu odabljanja izbora na Kosovu, u stvari pogoršavaju svoje pregovaračke pozicije.

    Srbi su, takodje, insistirali na "jakoj decentralizaciji na Kosovu", pitajući se zašto bi se sada "vršila centralizacija, ako ona nije bila dobra u vreme vladavine Miloševića", a ujedno su zatražili i da medjunarodna zajednica snažno podrži, materijalno obezbedi i bezbednosno osigura povratak proteranih Srba, isto onako kao što je to učinila i za Albance". Na taj način medjunarodna zajednica izbila bi Miloševiću iz ruku najjači adut: sprečila bi kupovinu interesa, čime bi u znatnoj meri umanjili uticaj Beograda na situaciju u srpskoim enklavama na Kosovu.

    Momčilo Trajković je, nakon sastanka u Sofiji, ocenio da prava politička borba za Kosovo predstoji tek "kada nedemokratski režim ode iz Beograda i Srbija dobije demokratsku vladu koja će doći u Pokrajinu i zajedno sa medjunarodnom zajednicom rešavati budućnost Kosova".

    Kako stvari sada stoje, do posete delegacije kosovskih Srba Njujorku i Vašingtonu doći će početkom februara naredne godine, do kada bi trebalo biti mnogo jasnije sa kakvim će adutima kosovski Srbi putovati u SAD. Čini se, medjutim, da će pre traženja političkih ustupaka kosovski Srbi morati da stvore uslove za opstanak na Kosovu, nakon čega će imati pun legitimitet za pregovore sa odlučujućim medjunarodnim faktorima.

    Rade Maroević (AIM)