1999/12/10 11:51 JUNIOR: SLOBODA MUZIKE UMESTO INFORMACIJA
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 10 DEC 1999 11:51:43 GMT

    JUNIOR: SLOBODA MUZIKE UMESTO INFORMACIJA

    Pristina, 5.12.1999.

    Neuspesima civilne Misije na Kosovu moze se pridodati katastrofalno stanje u informisanju srpske populacije I funkcionisanju medija na srpskom jeziku. Ovu ulogu za sada obavlja nekoliko radio stanica na srpskom jeziku koje je formirala nova adminsitracija, a cije kratke vesti cesto emitovane bez ikakve koncepcije, obicno izmedju dva zapadno - muzicka hita nisu ni blizu prica o " slobodi " ili " otvaranju " medija na Kosovu sa kojima je UNMIK-ova administracija pompenzno usla u ove projekte.

    Koncepcija "sat vremena muzike, pa nekoliko beskorisnih agencijskih vesti" ( u kojima se mogu cuti hvalospevi uspesima medjunarodnim akterima na Kosovu) postala je pravilo kod radio stanica kao sto su "Galaksija" ( KFOR) ili " Blue Sky " (UNMIK), a koje informisu i na srpskom jeziku pokrivajuci samo podrucje Pristine i okoline, ukljucujuci I Gracanicu gde je koncentracija srpskog stanovnistva. Jedino dobro u ovim programima je povremeno - muzika, ako je kosovskim Srbima u ovim trenucima uopste do pesme I igre. Ali to je ono sto se nudi. Zbrka spica, dzinglova, tehno i dens muzike, saopstenja i kratkih informacija iz dalekih krajeva sveta.

    Desetine internacionalnih eksperata za medije u Pristini, cini se da su imali manje uspeha od nekoliko seoskih aktivista u Gracanici koji su videvsi da nema vajde od cekanja, preko noci bez trazenja dozvole formirali, u krugu od desetak kilometara, cak tri radio stanice na srpskom jeziku, od kojih u ovom trenutku funkcionisu samo dve.

    Radio Gracanica je vec pocela sa informativnim programom i nema sumnje da ce razvoj ovog segmenta programa biti prioritet ove stanice, sto je razumljivo obzirom na potrebe srpskog stanovnistva u ovom delu Kosova. Nema sumnje ni da ce svaki vestiji novinar Srbin lako prevazici nekvalitetne i siromasne vesti u odabiru zapadnih medijskih eksperata u programima koje su sami formirali.

    Neupucenom citaocu ovo ce izgledati kao oda srpskom novinarstvu, ali nije tako. To novinarstvo nikada nije bilo na nizim granama. Jednostavno, ono se nudi Srbima na radio talasima od strane UNMIK-a kada je u pitanju informisanje pre lici na posao skolskog DJ-a koji izmedju dve rep faze udene informaciju o ispitnim rokovima.

    Onima kojima su jasne aktuelne pozicije Srba i nealbanskog stanovnistva takav pristup ne moze izgledati drugacije nego kao ruganje u lice. Zbog toga ce UNMIK-ove inicijative tesko uhvatiti koren kod srpskih slusalaca i uvek ce ostati samo kao radio za zabavu - muzicki radio.

    Tako je u Gracanici i okolini sa oko 30 hiljada Srba i nealbanaca i dalje najslusaniji medij beogradski RTS ciji se prvi I drugi TV kanali mogu uhvatiti tek na visim kvotama terena i pored, kako se ovde tvrdi ometanja signala od strane KFOR-a. Slusa se i "Radio Nis" i cita "Politika" i "Ekspres politika", ali ni to u sustini nisu informacije koje ovdasnjim Srbima mogu da pomognu, ako nista drugo, onda da prevazidju teska premena kroz koja prolaze. Oni, na zalost, ipak zive u informativnom mraku, bez nagovestaja da ce im iko od strane nove medjunarodne administracije pomoci.

    Da se moze ozbiljije govore i projekti osnivanja i podrske albanskim medijima. Prica se da su se u "Radio 21" koji emituje program na albanskom jeziku i dnevni list "Koha ditore" slila velika sredstva medjunarodnih donatora. S druge strane, ni jedan medijski projekat na srpskom jeziku nije realizovan. U jos gorem polozaju su Turci i Romi. Romski jezik se, na primer, sada moze cuti samo u kratkom terminu na talasima "Radio Gracanice", koja je tek zapocela da razvija svoj program.

    Potreba za medijima na srpskom jeziku, ali sa kvalitetnim i objektivnim informacijama mozda bi I mogli da pomognu preostalim Srbima, da ostanu u ovom regionu i pored onoga sto danas dozivljavaju na Kosovu. Zbog toga se medju zdravijim krugovima preostalih kosovskih Srba sve cesce moze cuti i pitanje: Nije li zanemarivanje razvoja medija na srpskom jeziku na Kosovu slucajno?

    AIM Pristina

    Milan JOKIC