1999/12/10 11:42 BUDJENJE ALBANSKIH LIDERA ?!
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 10 DEC 1999 11:42:53 GMT

    BUDJENJE ALBANSKIH LIDERA ?!

    Pristina, 5.12.1999.

    Nasilje ispoljeno tokom proslave albanskog Dana zastave uzbudilo je znacajne delove albanskog stanovnistva na Kosovu. U informacijama svetskih agencija i domacih medija izdvajalo se kao poseban dogadjaj ubistvo jednog profesora srpske nacionalnosti I ranjavanje njegove supruge I njene majke, u centru Pristine I to pred masom od nekoliko stotina koji su to posmatrali. Medjutim, ovaj slucaj ostvario je puni efekat osude samo njegovim ukljucivanjem u opsti rezultat nasilja: sedam ili osam mrtvih ljudi I vise desetina ranjenih i povredjenih plus teror zbog opsteg vatrometa pucanjem iz svih vrsta pesadijskog vatrenog oruzja i ispaljivanja na hiljade petardi. Sve to u danu radosti zbog toga sto su kosovski Albanci prvi put nakon 87 godina mogli slobodno da slave svoj najveci nacionalni praznik, Dan zastave. Mnogi su ovaj rusvaj shvatili kao zloslutnu pretnju pri cemu su verovatno svi razmisljali o tome sto se dogadjalo i dogadja i danas u Albaniji.

    To je bila atmosfera koja je u albanskoj politickoj i drugoj javnosti mozda prvi put stvorila kriticnu masu koja iskreno osudjuje i odbacuje primitivizam, grubosti, necovecno i necivilizacijsko ponasanje uopšte u sopstvenim redovima. Stvari se ovaj put zahvataju u korenu, kao nešto sto treba izmeniti u ukupnom drustvenom mentalitetu Albanaca. U delu politicke i intelektualne javnosti ovo raspolozenje se postavlja kao potreba, pa cak i imperativ preispitivanja dosadasnje i stvaranje nove drustvene, politicke, kulturne, psiholoske... matrice ponasanja i sagledavanja sadasnjosti i buducnosti Albanaca. Procenjuje se da samo na taj nacin Albanci mogu dobiti dozvolu za ulazak u nove civilizacijske tokove, za obnovu i izgradnju i za ostvarivanje svojih politickih i drugih aspiracija.

    Ovako postavljanje stvari nadilazi ruzne, makar i sporadicne nasrtaje na pripadnike manjina, posebno Srba. Polozaj manjina ostaje i dalje akutan, ali sada sa vise izgleda da se, uz dnevni politicki presing prevazidje na jedan normalniji nacin u okvirima napora za stvaranje jednog novog civilizacijskog ambijenta na Kosovu. Razumljivo je sto treba racunati da ce se u ove napore ukljuciti i svi drugi. U ovom pogledu zadaci se postavljaju u akutnom i u dugorocnom obliku. Rokove treba uzimati u relativnom smislu, jer je na albanskoj strani rec o javnim istupima pojedinaca koji jos nisu dobili dinamiku javne debate. Zapravo celi problem samo sto je otvoren, a njegovi okviri jedva naznaceni.

    Ugledni kosovski akademik Rexhep Qosja kao akutne postavlja i aktuelne i dugorocne aspekte problema. Usredsredjujuci se na aktuelni problem nasrtaja na pripadnike manjina, odnosno Srba, u jednoj sazetoj, ali veoma sadrzanoj analizi Qosja upucuje Albancima dramatican apel: "Upozorenja koja nam upucuju oni koji nam zele dobro... treba uzimati najozbiljnije... i sto pre - danas zbog toga sto sutra moze biti kasno." Po svemu sudeci Qosjina analiza mozda prvi put javno postavlja akutni problem manjina u njegovim pravim dimenzijama. Znacajno je pri tome podvuci da se postavlja i sagledava bez oportunizma i kalkuliranja uobicajenih u ponasanju dela albanskih politicara. Napadace na pripadnike manjina Qosja smatra potstrekacima nasilja sirih dimenzija na Kosovu i opasnim drustvenim stetocinama: "Uveren sam da oni koji toleranciju izmedju pripadnika razlicitih etnickih zajednica zamenjuju sa netrpeljivoscu, humanizam sa mrznjom, a demokratiju sa nasiljem cine najgoru uslugu svom narodu i buducnosti Kosova. Oni blate ugled svog naroda u svetu stecen sa mnogo zrtava i tesko ugrozavaju izglede za pravedno i konacno resenje kosovskog pitanja koje jos nije reseno."

    Qosjina analiza je objavljena u dnevniku " Koha Ditore" 2. decembra. Medjutim, problem je primecen ranije i postavljen u sirim dimenzijama. U dnevniku "Kosova Sot" u broju od 28. Novembra Adem Demaci celo pitanje postavlja kao hitnu potrebu menjanja samih Albanaca: "Sudbina Kosova sutra ce u celini zavisiti od naseg korenitog menjanja od onih sto smo bili i jesmo i sada, u one sto treba da budemo...Treba svim snagama da radimo na obnovi zdravih kriterijuma i ocena prema svetskim standardima...Da obnovimo i negujemo svete ljudske vrednosti iz nase tradicije i bez ustrucavanja da preuzmemo sve svete ljudske vrednosti moderne civilizacije kao sto su humanizam...".

    Na oblike nasilja poslednjih dana novembra, od politicara, jedino je Bajram Kosumi u ime svoje Parlamentarne partije Kosova reagovao preko uobicajenih partijsko - politickih okvira. Posto primecuje da broj poginulih i ranjenih tokom proslave pretstavlja uzasnu cinjenicu nivoa kulture, Kosumi nastavlja: "Ovim povodom pred svim gradjanima Kosova postavlja se sledece pitanje: Hocemo li mi svi da stvaramo moderni ili da odrzimo anarhicni i primitivni kulturni ambijent? Mozda je ovaj prvi slobodni 28. Novembar najpogodnija prilika za kosovsko drustvo da odgovori na ovo i na mnoga druga sustinska pitanja bez cijeg resenja ne moze da se ostvari ni ljudska ni sloboda Kosova. Kosovsko drustvo moze da stvara svoju buducnost samo ako zapocne proces korenite transformacije u svim svojim sistemima. Jedino u ovom procesu, a ne deklamiranjem folklornog patriotizma kosovsko drustvo moze da se oslobodi mentaliteta roba koji neocekivano vidi sebe u slobodi."

    U raznim varijacijama ovaj problem najopsirnije postavlja albanski pisac Mehmet Kraja u seriji svojih priloga koje poslednjih nedelja objavljuje u dnevniku " Koha Ditore ", pod opštim naslom: Nakon povratka kuci. Najdirektnije o tome raspravlja u prilogu objavljenom 24 novembra. Restrukturacija pogleda na svet, kako Kraja naziva ovaj proces, "... podrazumeva, pre svega prilagodjavanje ideja novim uslovima, njihovu akomodaciju i osavremenjivanje. Na ovoj tacki ne treba dozvoliti nikakvo zakasnjenje ili stagnaciju zbog toga sto je izgubljeno vreme nenadoknadivo... Albanci treba da zapocnu da misle na drugaciji nacin o sebi, politickom razvoju, privredi, kulturi, perspektivama, opstem napretku, unutrasnjim i vanjskim integracijama, o svemu drugom. Treba da stvore novi korpus ideja." Da bi se ostvario ovaj, kako Kraja kaze, veliki zaokret, Albanci treba da izvrse fundamentalnu kritiku nasledja i nasledjenog pogleda na svet. Ona treba da bude konstruktivna i temeljita jer se samo na taj nacin moze izvrsiti selekcija trajnih vrednosti od onih koje su nepodobne i neupotrebljive u novim okolnostima. Kraja se zalaze za funkcionalnu selekciju vrednosti i ideja koje razvrstava u tri grupe. U prvoj bi bile one koje su neupotrebljive i koje, mada Kraja to ne kaze izricito, treba odbaciti. U drugoj razvrstava vrednosti i ideje koje treba cuvati u istorijskim muzejima, a u trecoj one koje su i dalje funkcionalne i mogu situirati u novi korpus pogleda na svet.

    Pogodna atmosfera za smirivanje i sprecavanje ovih oblika nasilja svestrano se podrzava i od dela medija. Ali, tek ce se videti da li ce se paralelno zadrzati dnevni presing protiv kriminala koji nasrce na manjine i atmosfera demokratske politicke i intelektualne debate o tome sta i kako menjati u dosadasnjem nasledju i nasledjenom pogledu na svet. Obzirom na raspolozenja u vrhovima nekih partija, izgleda da to nece ici bas lako. Reagovanja albanskih partija bila su tipicno politicka, odnosno u znacajnoj meri kalkulantska. Izuzetak je, dakle bila Parlamentarna partija Kosova Bajrama Kosumija. Bilo je dosta ostrih reci, ali i formulacija koja ukazuju da albanske partije ni prilikom ovakvih teskih I izuzetno opasnih ispada po vitalne interese Albanaca ne mogu da se oslobode racundzijskog udvaranja glasacima.

    Formalno, ovde vlast ima medjunarodna civilna administracija Ujedinjenih nacija (UNMIK). Ona je duboko umesana u sve aspekte kosovskog zivota, prema tome i u politicki. Ali, utisak je da se ovdasnje medjunarodne strukture ne snalaze bas dobro u unutaralbanskom politickom zivotu. Ovi, a i oni koji povremeno dolaze na Kosovu najcesce nisu svesni da mogu biti zrtve jednog nerazumnog kameleonstva albanskih politicara. Deo njih jedno govore sa strancima, drugo na uzim partijskim dogovorima, a trece za javnost. Zapravo, za neke od njih tesko je reci sta misle ili da li uopste misle o necem drugom, osim o tome kako im se sve blize smese fotelje vlasti.

    AIM Pristina

    Fehim REXHEPI