1999/12/09 09:52 ISPLATA PLATA I PENZIJA U KRIZI
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 09 DEC 1999 09:52:51 GMT

    ISPLATA PLATA I PENZIJA U KRIZI

    AIM Sofija, 9.12.1999

    Ko potkopava valutni bord koji već treću godinu održava stabilnost bugarskog finansijskog sistema? Ako upitate premijera Ivana Kostova, odgovor neće biti da je razlog privreda koja ne funkcioniše i ništa ne proizvodi. Njegova varijanta odgovora iz poslednjih nedelja jeste da Nacionalni osiguravajući zavod (NOI) podriva finansijsku disciplinu i dovodi u pitanje stabilnost borda. Rukovodstvo NOI i socijalno ministarstvo požalili su se na deficit u iznosu od 38 miliona leva (odnosno 38 miliona maraka) kod planiranog viška od 142 miliona leva, što realno ugrožava isplatu penzija do kraja godine. Skoro u isto vreme kada su se NOI i socijalni ministar Ivan Nejkov čudom čudili kako da povećaju stepen prikupljanja socijalnih osiguranja, jedan drugi ministar iz kabineta Ujedinjenih demokratskih snaga (ODS) - ovaj za finansije, Muravej Radev, referisao je u parlamentu o tragičnom stanju opština. Tu i tamo je situacija posle izbora bliska potpunom finansijskom krahu i ne zna se kako će biti isplaćene poslednnje tri-četiri plate za 1999. godinu. Oba slučaja podudaraju se ne samo vremenski, već i svojom problematikom. Zadatak ministara Nejkova i Radeva jeste jedan isti - da do kraja godine obezbede normalnu isplatu penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru, a da u isto vreme budžet ne postane isuviše tanak i ujedno, da ne bi došlo do masovnih nezadoviljstava u zemlji. I mada do početka naredne godine preostaje manje od mesec dana, time problem ne postaje lakši pošto su u nekim mestima isplate odlagane mesecima. Prema poslednjim statističkim podacima prosečna plata za septembar iznosila je 210 leva (210 maraka), pri čemu je u budžetskim preduzećima iznosila 184 leva, a u javnom sektoru - 238 leva. Tokom godine se prosečna penzija kretala oko 85 leva, a maksimalna je iznosila 120 leva. U poređenju sa današnjim cenama u zemlji, to je apsolutno nedovoljno da bi se vodio jedan normalan život. Još teže je živeti ako se isplata penzija ili plata ne vrši regularno. Najtragičnija je situacija u porodicama gde su i suprug i supruga zaposleni u sferama finansiranim od strane opština koje doživljavaju kolaps. A takvih opština koje su na rubu finasijskog kraha i koje svakim proteklim danom gomilaju nove gubitke, nije nikako malo. Još pre lokalnih izbora u oktobru bilo je nekih indikacija da su neki gradonačelnici istrošili godišnje budžete opština još u prvih devet meseci. Kada su njihovi naslednici preuzeli vlast krajem oktobra, zateklji su ogromna dugovanja prema službenicima i dobavljačima energije i goriva bolnicama, školama i drugim institucijama koje izdržava opžtina. Pokazalo se da su u najnezgodnijoj situaciji zbog nekorektnog odnosa opštinskih predsednika prema lokalnim finansijama lekari i nastavnici koji su u nekim mestima tek sada primili svoje septembarske ili oktobarske plate. Drugde ih još uvek očekuju, mada nije jasno kada će ih dobiti. Prema podacima Nacionalnog statističkog zavoda prosečna plata u zdravstvu iznosi 151 lev, a u obrazovanju - 191 lev.

    Do održavanja lokalnih izbora vlada se pravdala lošim privređivanjem opština. Opozicija je držala vlast u preko 190 od ukupno 262 opštine i često puta je optuživala vladajuće snage da osuđuju lokalnu vlast na laganu smrt. Sa svoje strane vlada je kontrirala podacima o finansijskim malverzacijama. Međutim, izborni rezultati su već činjenica, u mnogim mestima došlo je do smene lokalne vlasti, ali su problemi ostali. Krajem oktobra opštine su nagomilale 220 miliona leva neisplaćenih troškova za koje se očekuje da do kraja godine narastu sa još 40 muliona leva. Da bi se pariralo socijalno nezadovoljstvo, biće potrebno da se bez odlaganja isplate plate, socijalne pomoći, troškovi grejanja. Problem je u tome što u budžetu nema para za takve rashode. Momentalne mogućnosti su za najviše 100 miliona leva, a cena če biti neusplata 13-te plate u budžetskim preduzećima. Moguće je da se deficit pokrije i parama, predviđenim za 2000. godinu, ali će se tada otvoriti druga rupa. A kako se očekuje, naredne godine budžet če biti još sažetiji pa bi teško mogao da pokriva i neizmirena zaduženja. Na sličan način stoji i pitanje isplate inače više nego skromnih penzija. Premijer Kostov je javno uputio kritike na adresu NOI i socijalnog ministra Nejkova zato što ne mogu da reše problem sa prikupljanjem sredstava. "Zar ne shvatate da da bih vama dao pare, moram ih odnekle uzeti. Zar da ih uzmem iz para za siroćad? Zar ne shvatate da NOI podriva finansijsku disciplinu? Ispada da je u Bugarskoj jedino vlada u režimu valutnog borda", izgrdio je svoje podređene premijer i to u prisustvu medija.

    Veliki problem rukovodstva NOI jeste neisplata socijalnih osiguranja od strane malobrojnih, ali velikih po kapacitetu dužnika. To su pretežno firme u teškom stanju kao što je metalurški kombinat "Kremikovci" kraj Sofije, rafinerija "Neftohim" kraj Burgasa i dr. Prema proračunima planirani prihodi od 2,2 milijarde leva svešće se realno na svega 1,97 milijardi, što znaći da je stepen prikupljanja potraživanja 88%. U isto vreme troškovi isplate penzija i novčanih naknada bliže se 100%. Prvi realni koraci da bi se veliki dužnici pritisnuli uza zid učinjeni su ubrzo posle kriričke izjave Ivana Kostova. Unete su neke izmene i dopune zakonskih akata prema kojima je za neuplatu socijalnih osiguranja predviđena čak i kazna zatvora. Tek će trebati da se rešava kako da se postupi sa 728 hiljada ljudi koji ne plaćaju osiguranja i sa još 300 hiljada koji fiktivno primaju minimalnu radnu platu. Nije baš jasno kako, ali je sigurno da će vlada učiniti sve što je miguće da bi našla pare za isplatu plata i penzija do kraja ove godine. Varijanta da mnogi Bugari ostanu bez plata u toj poslednjoj zimi ovog milenijuma bila bi isuviše teška i nepoželjna za bugarsku vladu u trenutku kada očekuje da dobije poziv za otpočinjanje pregovora o pristupanju EU i o ukidanju šengenskih viznih ograničenja. Ipak je jedan od najvažnijih zahteva da bi se Bugari dopustili do predvorja Ujedinjene Evrope njihova finansijska sigurnost. Nažalost, za veliki deo stanovništva zemlje ne bi se moglo reći da spada u tu kategoriju.

    Georgi Filipov (AIM)