1999/12/08 07:43 RAJ ZA LUDAKE
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 08 DEC 1999 07:43:45 GMT

    Kontrolom cena hrane vlast u Srbiji nastavlja da kupuje socijalni mir

    RAJ ZA LUDAKE

    Administrativna kontrola cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda znači dalje raubovanje privredne grane koja je Miloševiću sačuvala vlast u poslednih deset godina. Preti nova katastrofa i oskudice na tržištu

    AIM, PODGORICA, 8. 12. 1999 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Srpski premijer Mirko Marjanović dobio je od Poljoprivrednog kombinata "Bečej" specijalnu zahvalnicu i zlatnu medalju povodom godišnjice ove firme za zasluga države za sve što je učinila za razvoj agrara poslednjih godina. Osim što je pohvalio domaćine za vitalnost, Marjanović nije štedeo pohvala ni državu oličenu u svojoj vladi koja je "stvarala privredno-sistemski ambijent da se poljoprivreda uspešno razvija i u teškim godinama izolacije i rata".

    Samo deset dana ranije zamenik generalnog direktora PIK "Bečej" Jovan Glavaški na sednici Odbora za agrar Privredne komore Jugoslavije izjavio je da neadekvatne mere ekonomske politike teraju proizvodjače hrane da se iz legalnog prebacuju na sivo tržište, da smanjuju količinu i kvalitet proizvedene robe. "Proizvodjači su na granici izdržljivosti", zavapio je Glavaški.

    Kako izgleda "uspešna" državna politika u poljoprivredi vidi se i iz podatka koji su pre neki dan saopštila dvojica eminentnih stručnjaka iz Novog Sada Stevan Jeftić i Milorad Rajić - "Jugoslavija neće imato dovoljno hleba da naredne žetve i mnogi već predlažu da se u pšenični hleb dodaje kukuruz što u našoj zemlji nije radjeno od Drugog svetskog rata". Proizvodnja hrane ponovo je bolna tačka administracije Slobodana Miloševića. Ako nema dovoljno hleba, mesa, mleka, ulja i šećera ništa ne vrede priče o obnovi i izgradnji porušenih mostova, puteva, bolnica i škola kojima se Srbija, u zvaničnoj propagandi, odupire porobljavanju novog svetskog poretka. Zvanična državna televizija kao ključni "mozak eliminator" prosečnog Srbija može svakodnevno da slika zakrpljene mostove, ali nikako ne može da pokaže snimak prodavnice u kojoj se prodaje ulje, šećer ili mleko.

    Visoki funkcioneri administracije u Beogradu zato pribegavaju retoričkom izobilju i poslednjih nekoliko konferencija za štampu vladinih činovnika bile su posvećene virtuelnom blagostanju koje samo u mašti puni trgovačke rafove osnovnim životnim namirnicima. Republički ministar poljoprivrede Jovan Babović tvrdio je da je u prodavnicama tokom novembra bilo mleka dva puta više od uobičajene potrošnje i da se tržištu svakodnevno isporučivalo 260 tona svežeg mesa i 300 tona mesnih preradjevina. A Babovićev kolega, ministar trgovine Zoran Krasić ubedjivao je gradjane da ne stvaraju zalihe jer se tržište svakodnevno snabdeva sa 440 tona ulja i 500 tona šećera. Niko ga, medjutim, nije poslušao i čim u neku bakalnicu stignu ovi artikli, potrošači uredno staju u red i kupuju bez obzira imaju li kući ulja i šećera. Vlastima više niko ne veruje pošto su iskustva iz ranijih godina još veoma sveža, pa svako (kad može i ima para) stvara kućne zalihe.

    Takav "paralelni tok svesti" na tržištu hranom bio je povod jednom od najozbiljnijih srpskih ekonomista profesoru Ljubomiru Madžaru da primeti kako je Srbija `` raj ludaka u kome po pričama ljudi iz režima u prodavnicama ima svega, a svaki gradjanin svojim očima može da se uveri da nema ulja, šećera, mleka, mesa..``

    "Raj ludaka" je sasvim jednostavno objasniti. Režimu je, osim ideološkog jedinstva "rukovodstva, vojske i naroda" potrebno očuvanje socijalnog mira jer onog trenutka kad običnom čoveku počnu da krče creva od gladi, njega više ne interesuje "jedinstvo u odbnovi kakvo je postojalo i u odbrani zemlje od NATO agresije". Zato je Miloševićeva administracija krenula u novo besomučno raubovanje one privredne grane koja je sve vreme u poslednjih deset godina čuvala njegovu vladavinu. Proizvodjačima hrane, posle bezuspešnih patriotskih apela, država je počela da preti zatvorskim kaznama a kad ni to nije pomoglo, vlast se odlučila da "gvozdenom pesnicom birokratije" stavi pod kontrolu cene svih ključnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

    Vlast ne želi da čuje što proizvodjači upozoravaju da su pred kolapsom i što kao jedino rešenje predlažu slobodno formiranje cena. Mlekari, na primer, kad izvedu kompletnu računicu proizvodnih troškova, smatraju da litar mleka treba da košta 9 dinara. Pri sadašnjoj ceni od 3,7 dinara za litar pravi se gubitak od 2,5 dinara, što je navelo direktora beogradske firme "Vizelj" Rajka Latinovića da konstatuje kako u "Srbiji ne postoji proizvodjač mleka i junećeg mesa koji može ispuniti zahteve inspekcija i propisane cene". Proizvodjači mesa tvrde da je ove godine proizvodnja manja 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu i upozoravaju da je meso u susednim zemljama skuplje od 50 do 100 odsto, što ukazuje da mnogi od njih tajnim kanalima prebacuju krmenadle i bifteke preko granice. Kad im to ne uspe, onda se služe sitnim prevarama tako što juneće meso (čija je cena pod kontrolom) klasifikuju kao teleće (nema maksimirane cene) i prodaju duplo skuplje (umesto 90, naplaćuju 180 dinara za kilogram, u proseku).

    Suočena sa haosom na tržištu i sve izraženijim nestašicama osnovnih prehrambenih roba, koji je mogle da izazovu gundjanje naroda, srpska vlada se odlučila na provereni i potpuno antitržišni korak kojim je priznala nemoć svoje ekonomske politike: uvela je administrativno odredjivanje cena mesa, ulja, šećera i mleka.

    Ekonomski istraživač Slobodan Milosavljević iz Instituta za tržišna istraživanja tvrdi da će srpska vlada kratkotrajnom kupovinom socijalnog mira naneti ogromne štete proizvodjačima hrane. On upozorava da posle zamrzavanja cena sledi već gledani scenario u Srbiji - nestašica roba na legalnom tržištu i njihova seoba u sivu ekonomiju. "Kaznama se neće ništa postići jer ta vrsta prinude ne može otkloniti višegodišnje sistemske poremećaje", ocenio je Milosavljević.

    Ni bivši guverner Narodne banke Jugoslavije i jedan od najpoznatijih srpskih opozicionara Dragoslav Avramović nije optimista. "Kroz sve ovo smo kao gradjani već prošli, samo se menjaju činovnici u srpskoj vladi koji uvek iznova misle da su najpamatniji pa potežu mere iz arsenala administrativne kontrole cena", kaže Avramović. On upozorava da se svaka kontrola završava katastrofom, padom proizvodnje i oskudicama roba na tržištu. "Ako hoćete da idete najsigurnijim putem u katastrofu, onda izaberete kontrolu cena", primećuje Avramović.

    - Vlast sada preti da će da kažnjava i hapsi direktore preduzeća koja proizvode hranu. Dok u privredi jedne zemlje imate 4-5 odsto delikvenata to nije strašno, ali kad se taj broj popne na 20 odsto, onda je to siguran znak da ta zemlja ima pogrešan privredni sistem - tvrdi bivši guverner NBJ Dragoslav Avramović.

    Prema prognozama beogradskih ekonomskih instituta rast cena biće nastavljen, kupovna moć gradjana nastaviće da opada i istovremeno će rasti broj nelikvidnih preduzeća. Za mesečne troškove prosečna porodica treba da odvoji 3.460 dinara, a njeni prosečni prihodi nisu veći od 2.537 dinara. A krajem oktobra (to su najsvežiji podaci) u Srbiji je bilo 25.000 nelikvidnih firmi čije su neizmirene obaveze dostigle sumu od 31,5 milijardi dinara.

    Miša Brkić(AIM)