1999/12/08 13:35 MILOŠEVIĆ MORA OTIĆI
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 08 DEC 1999 13:35:34 GMT

    Intervju: Milorad Dodik, premijer Republike Srpske

    MILOŠEVIĆ MORA OTIĆI

    Banjaluka, 8. decembar 1999. (AIM)

    Milorad Dodik, premijer Republike Srpske (RS), ponosan je na bilans dvogodišnjeg rada svoje Vlade: "U RS je investirano milijardu i po maraka. To se može vidjeti po novim putevima, novim prenosnim sistemima, školama, bolnicama...Prosječna plata u RS danas je 303 marke. Prije dvije godine, kada smo došli na vlast, bila je 53 DM i kasnila od 3 do 5 mjeseci. Sa 31 decembrom ćemo isplatiti oktobarske obaveze prema svim budžetskim potrošačima". Posebno je ponosan, kaže, što je Vlada u septembru otkupila sav ovogodišnji urod žita od seljaka i što je otkupna cijena iznosila 27 feninga.

    Podsjećamo premijera na gotovo potpuni prekid ekonomskih i političkih veza RS sa SR Jugoslavijom, za šta ga u Beogradu optužuje aktuelna vlast, a u RS opozicija (SDS i radikali). Ne izgleda zbog toga zabrinut. Kaže: "Prekid odnosa sa Beogradom nije personalne, nego konceptualni problem za koji u Jugoslaviji nikada nije bilo razumijevanja".

    Šta su bili glavni problemi?

    - Za rukovodstvo u Beogradu bilo je normalno da rukovodstvo u RS bude poslušno prema naredbama i signalima iz Beograda. Moja pozicija je bila da odnosi sa Beogradom moraju da se grade na principima ravnopravnosti i uz uvažavanje političkih i drugih realnosti i na jednoj i na drugoj strani. Odnosi su se pogoršali onog trenutka kada je Šešelj ušao u vladu Srbije i kada je zajedno sa Bojićem iz JUL-a koncipirao jednu novu politiku za RS koja je komplikovala odnose i dovela do prekida veza. Mi nismo mogli da dozvolimo da emisija dinara bude bez ikakve naše kontrole. Tražili smo način da bar o tome imamo valjane informacije. Mi smo smatrali, ako imamo jedinstven monetarni sistem, da nema potrebe za kontingentima roba. Kada smo to tražili od Vlade Srbije, naišli smo na ljude koji su nam pravili mnoge probleme. Uzmite primjer dinara: zvanični kurs je i danas 6:1, a crni 20:1. Kada smo vidjeli da gubimo na novčanoj supstanci, tražili smo izmjenu kursa. Oni su nam rekli da mi nismo za to nadležni. Njima je trebala RS samo da iz nje izvuku donatorsku pomoć. Mi na to nismo mogli pristati.

    Zašto nije realizovan sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, koji su potpisali Milošević i Krajišnik?

    - Zato što je potpisan zbog lične promocije i jedne i druge strane i bez ikakvih praktičnih rezultata. Mi mislimo da se ti odnosi moraju bazirati na čistim računima u ekonomskom smislu i na kulturnim i obrazovnim vezama koje se podrazumijevaju za jedan narod. Na primjer, mi uporno insistiramo na dvojnom državljanstvu, a to u Srbiji uporno opstruišu. Jugoslavija kao matica i tržište potrebna je našem narodu iz više razloga, ali ti odnosi ne smiju da ugroze dejtonsku strukturu BiH i Dejtonski mirovni sporazum. Na kraju, Dejtonski sporazum nisam potpisao ja, nego Milošević. A danas sam došao u situaciju da taj sporazum branim upravo od ljudi koji su ga potpisali.

    Da li su postojali problemi u implementaciji Dejtonskog sporazuma zbog takvih političkih odnosa sa Jugoslavijom?

    - Ja nisam dozvoljavao da se RS upotrebljava kao moneta za potkusurivanje od strane Miloševićeve politike, koja je dovela do toga da se država sukobi i sa NATO savezom. To je jedna politika laži i konstrukcija koja nam je nanosila samo štetu. U tu politiku u poslednje vrijeme su uključene i neke mafijaške strukture koje su sklone terorizmu, nasilju i raznim oblicima zastrašivanja.

    Imaju li te strukture svoje pipke i u RS?

    - Sasvim je normalno da imaju zbog karaktera odnosa koji su postojali tokom rata. Mislim da su one značajno oslabljene i da ne predstavljaju opasnost za RS u političkom smislu. Mislim da je Milošević definitivno prošlost kada je RS u pitanju. Ne postoji nikakva mogućnost da se on ovdje ponovo pojavi kao politička činjenica. Šešelj je odavno ne samo prošlost, nego i fizički protjeran. On je svojim pričama o granici kod Virovitice i Karlobaga doveo Srbe na granicu negdje kod Raške.

    Šta je, po Vama, Milošević propustio da iskoristi kao političku šansu?

    - Mogao je 90-te godine da ponudi Srbiju NATO strukturama i ponudi saradnju sa evropskim strukturama. Da je to učinio, danas bi Srbija bila najjača država na Balkanu i regionalna sila. A šta je dobio svojom politikom suprostavljanja cijelom svijetu? Nema Srba u Hrvatskoj, stradali su Srbi u BiH, izgubio je Kosovo, pitanje je šta će biti sa Crnom Gorom, a u ekonomskom smislu Srbija je pala na nivo Albanije.

    Pretpostavljam da sa ljudima iz međunarodne zajednice razgovarate o problemu Kosova. Kakav je njihov pogled na kosovsku krizu i šta Vi mislite?

    - Često sa mnogim strancima razgovaram o problemu Kosova. Mislim da se sve više razvija ideja o jugoistočnoj Evropi i da ona ne može da se realizuje bez uključivanja Srbije u te procese. Ono što je sada karakteristično za stav međunarodne zajednice jeste status quo. I dalje je zvaničan stav da je Kosovo u sastavu Jugoslavije. Vjerovatno u aranžmanima koji će sigurno ličiti na Dejtonski sporazum u BiH. Sigurno je da će takva odluka zavisiti od demokratskih promjena u Srbiji. Ako u Srbiji ostane na vlasti postojeći režim, Srbi mogu definitivno da računaju sa gubitkom Kosova. Ako dođe do demokratizacije vlasti u Srbiji i do novih političkih struktura i ličnosti, onda je moguće očekivati aranžmane koji će definisati Kosovo kao dio Jugoslavije sa posebnim aranžmanima koji će podrazumijevati ekonomski, carinski i monetarni prostor. Sa stanovišta globalizacije prostora jugoistočne Evrope, to bi bilo veoma važno za Srbiju. Kada ode postojeći režim moguće je računati i sa raščišćavanjem problema u odnosima sa Crnom Gorom.

    Crnogorsko rukovodstvo očekuje da će odnose sa Beogradom riješiti i prije toga?

    -Iluzija je crnogorskog rukovodstva što očekuje da će sa postojećom političkom nomenklaturom moći da raščisti te odnose. Ta politika nikada nije preferirala jednakost, nego dominaciju i nasilje, čas prema Crnoj Gori, čas prema RS. Postojeći režim u Beogradu nije sposoban za to i nema šanse da popravi bilo šta.

    Kakve je posledice za privredu RS imao gubitak jugoslovenskog tržišta?

    - Nama je potrebno jugoslovensko tržište, kao što je i tržište RS potrebno privredi Jugoslavije. Ali, mi smo na tržištu Jugoslavije bili suočeni sa velikom nelikvidnošću i neplaćanjem. Naša privreda danas potražuje ogroman novac u Jugoslaviji. Samo banjalučki "Čajavec" potražuje 100 miliona dinara po raznim osnovima. To je ogroman novac i za Jugoslaviju. Malverzacijama koje je Kertes napravio na carini, mi smo bespovratno izgubili 12 miliona maraka, koje su naplaćene kao carina za robu koja je preko Jugoslavije uvožena u RS. Dug "Elektroprivrede" Srbije prema "Elektroprivredi" RS kreće se između 15 i 20 miliona maraka. Nikada nismo uspjeli rasčistiti situaciju u međunarodnom telefonskom saobraćaju. Međunarodni telefonski saobraćaj iz RS funkcionisao je preko broja 387 punih šest godina. Po tom osnovu RS je ostvarila značajna devizna sredstva. Mi računamo da PTT Srbije po tom osnovu duguje RS preko 15 miliona maraka. Ne vidimo načina kako da naplatimo te dugove. Jedino što možemo je da tražimo nova i kvalitetna tržišta.

    Koliko RS duguje Jugoslaviji?

    - Ako postoji neki dug, onda je on simboličan. Ja ne znam da postoji. Naravno, mi ne priznajemo ono što je Kličković, tri mjeseca prije odlaska sa vlasti, sa Šainovićem i ljudima iz Narodne banke Jugoslavije emitovao 900 miliona dinara putem platnih naloga Službi za platni promet. Možda će nekom pasti na um da to ispostavi nama kao dug, ali mi to nećemo priznati.

    Imate li kontakte sa Vladom Srbije?

    - Nemam. Prvi i poslednji put sam kontaktirao sa saveznim premijerom Bulatovićem na početku bombardovanja u vezi sa konvojem pomoći koji su vratili Bojić i Šešelj. Tada sam vidio da on ne želi ili ne smije da kontaktiramo.

    Kako se Živko Radišić nedavno našao u Beogradu i to zajedno sa Nikolom Poplašenom?

    - To treba pitati njega. Vlada je ocijenila da je taj susret bio politički štetan po RS. Ja sam uvjeren da je gospodin Radišić izmanipulisan i da je išao sa dobrim namjerama da pokuša da razgovara da radikali dođu na skupštinu na kojoj se trebalo odlučivati o zaštiti nacionalnih interesa. Od učesnika tog susreta sam saznao da su se iznenada, bez dogovora, pojavile televizijske kamare ispred kojih je utrčao Poplašen, koji je negdje čekao u hodniku. Miloševiću je, očigledno, trebalo takvo slikanje.

    Čini se da je gospodin Poplašen još uvijek relevantan politički faktor za razgovore u Beogradu?

    Znam da on u Beogradu nastoji da što više okalja i kompromituje mene i ovu Vladu. Zbog toga je od Šešelja dobio kuću u Zemunu, a uskoro bi mogao postati i profesor na beogradskom Pravnom fakultetu.

    Optuženi ste od zvaničnog Beograda za ubacivanje falsifikovanih dinara i podrivanje monetarnog sistema Srbije. Šta kažete o optužbi?

    - To je neviđena farsa kojoj se vjerovatno smiju i obični ljudi. Svakom je, valjda, jasno da tih 500 hiljada dinara, koji su danas 30 hiljada maraka, ne mogu da ugroze monetarni sistem Srbije čak i kad bi priča bila istinita. Osim toga, logika falsifikata je da se falsifikuje neka čvrsta valuta - dolar ili marka. Kakva budala bi falsifikovala bezvrijedne dinare koji se svaki dan štampaju u Topčideru. Ta idiotska laž je dokaz karaktera ljudi i tehnologije vlasti Miloševićevog režima.

    Prijete Vam hapšenjem. Smijete li otići u Beograd?

    - Ja nisam od ljudi koji se plaše. Zašto ne podnesu protiv mene krivičnu prijavu? Neka pokrenu krivični postupak i ja ću otići na sud. Bez toga neću pružiti šansu Šešelju i njegovim ludacima da orgijaju.

    Ima li izgleda da se uspostave diplomatski odnosi između BiH i SR Jugoslavije?

    - Mi smo za promptno uspostavljanje diplomatskih odnosa. Mislim da bi se na toj relaciji mnogo toga rasčistilo. Kaže se da je osnovni problem tužba BiH protiv Jugoslavije Međunarodnom sudu pravde. Ja mislim da to nije osnovni problem. Mi u RS smo jasno rekli šta mislimo o toj tužbi Izetbegovića i Šaćirbeja. Jasno smo rekli da ovdje nije bilo agresije i da je ovo bio građanski rat. Mi ne stojimo iza te tužbe. Diplomatski odnosi su potrebni da bi se i ta stvar rasčistila. Očigledno je da garnitura na vlasti u Beogradu oteže sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa kako bi tobože homogenizovala neki srpski interes.

    Kakvi su Vaši odnosi sa srbijanskom opozicijom i šta o njoj mislite?

    - Ja otvoreno mislim i jasno kažem da Srbija mora što prije ući u demokratske procese. Pitanje budućnosti Srbije je pitanje odlaska Miloševićevog režima. Srbija ima opoziciju kakvu ima. Očigledno je da je režim uspio da narodu ogadi opoziciju. Diskreditovanje svih ljudi koji su bili alternativa režimu smišljeno je i izvedeno sa ciljem da se javnost uvjeri da režim nema alternativu i da je vlast bolja od opozicije. Na žalost, mislim da opozicija na izborima neće imati značajniji uspjeh jer je polovinom godine propustila šansu da se ujedini. Demokratski potencijal naroda je upropašten djelovanjem razjedinjene opozicije. To se danas vidi na ulicama Srbije. Biće potrebna najmanje dva-tri brza izborna kruga da opozicija uspije.

    Branko Perić (AIM)