1999/12/07 10:24 TRANZIT ZONA NARKOTIKA I EKONOMSKIH EMIGRANTA
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 07 DEC 1999 10:24:30 GMT

    TRANZIT ZONA NARKOTIKA I EKONOMSKIH EMIGRANTA

    AIM Skopje, 07.12.1999

    Makedonska policija je ovih dana otkrila slucaj koji nije nista drugo nego dokaz da kriminal ne poznaje granice i da je globalan i interaktivan maltene kao Internet. Prosto neverovatno zvuci da je Peruanska narko mafija nasla put za plasiranje svoje robe na Evropsko trziste preko Makedonije i da se pritom ljudi iz istog lanca, doduse na lokalnom nivou, bave svercom ekonomskih emigranata u Evropu. Naime, otkrivena je mreza u koju je upleten Peruanski drzavljanin koji je preko skopskog aerodroma transportirao kokain u tecnom agregatnom stanju flasiran kao vino, u Kicevo, je postojala laboratorija za pretvaranje tecnog kokaina u praskastu formu. Odatle je kokain preko Albanije nosen u zemlje Zapadne Evrope, najveci deo u Cesku i Dansku, a manji deo njega je zavrsio i na makedonskom i albanskom trzistu narkotika. Do dana kade je lanac bio prekinut, kako je saopstilo Ministarstvo unutrasnjih poslova Makedonije, izvedeno je nekoliko uspesnih akcija za prenos droge preko skopskog aerodroma. Svaki put je u Makedoniju dolazio drugi donosioc robe, koji je znao hemijski proces za transformaciju tecnog kokaina u praskasto agregatno stanje. Policija je prilikom hapsenja i pretresa laboratorije u Kicevu, zaplenila tri flase po 750 grama tecnog kokaina, 125,8 grama kokaina, dva pistolja, jednu automatsku pusku, jednu rucnu bombu, 102 metka, 14.060 falsifikovanih americkih dolara, 3.670.000 grckih drahmi, 100 svajcarskih franaka, vise blanko cekova i pet falsifikovanih pasosa. Uhapseni su Peruanac, tri Makedonska drzavljanina i cetvoro Inidijaca. Odakle Indijci?

    Najinteresantnije u celoj prici je sto se ista grupa osim distribucije droge bavila i sa svercom ljudi u EU preko Grcke. Naime, osim Peruanca, koji je bio specijalista za narko biznis, Indijci i Makedonski drzavljani su uhapseni u tretnutku kada su zeleli da ilegalno prebace 26 Indijca u Grcku. Indijski emigranti koji su zeleli u Evropsku uniju deportovani su iz Makedonije.

    Primer je veoma ilustrativan zato sto pokazuje da se Makedonija nalazi u centru takozvanog "Balkanskog puta" droge i u isto vreme pretstavlja transfer zona za ilegalni ulaz u EU preko Grcke. Kada je rec o narkotiku podaci govore da Makedonija postaje znacajna karika u lancu trgovine drogom posebno posle 1991 godine. Prema podacima Makedonske policije od 1991 do 1998 godine zaplenjeno je 498 kilograma i 70 grama heroina, preko 142 kilograma opijuma, 1.390 kilograma marihuane, oko 53 kilograma kokaina, dva kilograma amfetamina, 971 pilula amfetamina "ekstazi" , 13.875 litara acetilanhidrida kao baza za dobijanje heroina, 1.475 stabala marihuane, i 1.164 grama hasisa. Prema Makedonskim analiticarima aktiviranje Makedonije na takozvanom "Balkanskom putu droge" usledilo je posle razbuktavanja rata u Hrvatskoj i Bosni pri cemu se pojavio ovaj juzni krak koji vodi od Turske preko Bugarske, Makedonije, Albanije i Italije prema narko-trzistima u Zapadnoj Evropi. Smatra se da je to put heroina koji vodi od Kurdistana gde se nalaze glavne laboratorije za proizvodnju heroina. Obrnuto, kokain dolazi iz zemalja Centralne Amerike, a jedna takva posiljka od 39 kilograma iz Kolumbije namenjena za Hrvatsku, tacnije za destinaciju Dubrovnik, verovatno je greskom dosla u Makedoniju pocetkom devedesetih godina. Inace, deo makedonskog trzista narkotika snabdeva se i iz domace radinosti.

    Prema analiticarima iz Makedonskog ministarstva unutrasnjih poslova, opijum koji moze da se nadje u zemlji uglavnom je proizveden u Makedoniji sedamdesetih godina kada su privatni zemljoradnici imali pravo da seku afion i da za farmaceutsku industriju proizvode pite opijuma. Uzgajanje marihuane je novijeg datuma. Naime prvo kultivisanje "kanabis sative" registrovano je 1982 godine, ali proizvod je slabog kvaliteta i uglavnom se koristi za potrebe samih uzivalaca droge. Ovog leta policija je sprecila masovniju proizvodnju otkrivsi i spalivsi njivu sa oko 13.000 stabala kanabisa.

    Sto se tice transfera ljudi, ovaj "fenomen" traje vec desetak godina. Kraci prekid je registrovan jedino za vreme bombardovanja Jugoslavije, ali je "biznis" opet hitno startovao posle prekida NATO kampanje. Radi se uglavnom o ekonomskim emigrantima iz Rumunije, redje iz Poljske, kao i iz zemalja Azijskog potkontinenta. Oni Makedoniju koriste kao zemlju u koju se lako ulazi da bi zatim stigli do Makedonsko-Grcke granice, odakle ulaze u zonu Evropske unije. Izvori iz Makedonskog ministarstva unutrasnjih poslova izjavili su da je policija za ovih deset godina najmanje pet puta godisnje hapsila grupe ilegalaca na granicama sa Grckom i Jugoslavijom. Naime, nacin ulaska i izlaska iz Makedonije je dobro poznat, ali i dobro razradjen od strane ljudi koji profitiraju od transfera emigranata. Uglavnom se koristi granica sa Jugoslavijom odakle se ulazi preko ilegalnih prelaza. Na ovoj strani emigrante sacekuju ljudi koji dobro poznaju teren. To su uglavnom taksisti koji svoju uslugu i transport do grcke granice na jugu zemlje naplacuju po ceni od 100 do 200 nemackih maraka po osobi. Kada stignu na grcku granicu, emigrante predaju lokalnim dobrim poznavaocima terena, koji verovatno dobro znaju i tajminge patrola Makedonske armije, koja je odgovorna za kontrolisanje pojasa od 100 metara unutar terititorije. Lokalno stanovnistvo, prema jednoj reportazi iz okoline Gevgelije, objavljenoj u dnevnoj stampi, kaze da je granica suplja kao svajcarski sir. Cena transfera emigranata je takodje 100 do 200 maraka po osobi. Unosan posao, ako se uzme u obzir, na primer, kuriozitetan slucaj kada je policija pri jednoj proveri kamiona pronasla 28 Romanaca cija je destinacija bila Grcka.

    Izvori iz policije, kazu da su njima veoma dobro poznati ilegalni prelazi koji se uglavnom nalaze pored reke Vardar. Oni vode direktno u poljoprivrednu zonu Grcke gde emigranti "na crno" rade po vocarskim farmama trazeci mogucnost da iz Grcke predju u zemlje zapadne Evrope. Problem je u tome, sto su lokalni, makedonski organizatori ilegalnih kanala veoma dovitljivi, imaju svoje informatore, pa cesto menjaju lokacije za prelazak granice, a racije policije ostaju "kratkih rukava". Osim toga smatra se da grcka policija koja ima specijalne granicne patrole za sprecavanje ilegalnih prelazaka, poslednje dve godine, posle destabilizacije Albanije 1998 godine vise paznje posvecuje kontroli granice sa Albanijom odakle Grcka ima veci priliv ekonomskih emigranata. U makedonskoj policiji kazu da je zadnjih godinu dana uveden strogi rezim na oficijalnim granicnim prelazima gde se u detaljima ispituju potencijalni sezonski radnici iz zemalja nekadasnjeg istocnog bloka koji putuju u Grcku. Cak se ide dotle da se od sumnjivih "turista" trazi odredjena svota novca da bi mogli da udju u zemlju.

    Sve u svemu, prema misljenju ljudi iz Uprave za strance u okviru Ministarstva za unutrasnje poslove, ono sto treba da zabrinjava makedonsku administraciju je izuzetno liberalan "vizni rezim" koji se neguje u zemlji. Makedonija prakticno i nema vizni rezim zato sto nema zemlje u svetu cijim drzavljanima trebaju vize za ulazak u zemlju. Cak se kaze u sali da nema potrebe od ilegalnih prelaza za ulazak u Makedoniju. Oni drugi, prema Grckoj su neophodni, zato sto EU dobro pazi ko ima pravo da boravi u zemljama clanica Unije.

    AIM Skopje

    VALENTIN NESOVSKI