1999/12/05 10:13 EFEKAT KLINTON U TIRANI: ZBOGOM NACIONALIZMU
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 05 DEC 1999 10:13:31 GMT

    EFEKAT KLINTON U TIRANI: ZBOGOM NACIONALIZMU

    AIM Tirana 30.11.1999

    Poseta americkog predsednika Bila Klintona Kosovu 23. novembra, pozdravljena je od strane svih politickih partija i visokih politicara u Tirani, pocev od predsednika republike, premijera, od strane velikih i malih partija, pozicije i opozicije, parlamentarne i vanparlamentarne, ali u ovim pozdravima nije se mogla zapaziti nacionalisticka euforija i svi su je ocenili kao put mira i demokratije za Kosovo i region. To nije bila samo intonacija sa onim idejama i zakonima koje je izneo americki predsednik narodu Kosova. Prisustvo predsednika americke drzave na Kosovu koja je vec pod medjunarodnim protektoratom, evidentiralo je i cinjenicu da je jedan od efekata oslobadjanja Kosova od strane NATO i ulaska medjunarodnih trupa pod komandoma NATO jos jedno sve osetnije udaljavanje politickih partija u Tirani od nacionalisticke euforije sto se tice Kosova.

    To nije malo ako se ima u vidu da je Kosovo i pitanje Kosova bilo jedno od glavnih karata politickih partija u Albaniji u njihovoj borbi za preuzimanje vlasti i politickim bitkama i izbornim hvalisanjima. Jedna od glavnih odlika politickog zivota bila je i utrka da se demonstrira koja od njih ima najvisi nivo angazovanja i patriotske posvecenosti za Kosovo i kao posledica toga zasluzuje da vodi vlast u Albaniji.

    Medjutim, diplomatski i vojni rat 19 demokratskih drzava NATO za zaustavljanje srpskog genocida i etnickog ciscenja Albanaca na Kosovu, a sto je dovelo do sadasnjeg njenog statusa pod medjunarodnom administracijom, stvorilo je jednu novu situaciju i novo vrednovanje pozicija samih politickih snaga u Tirani.

    Karta Kosova nije vise medju glavnim poljima politicke utrke medju partijama kao sto je to bilo pre rata u prolece, i sada je vec jasno javnosti I politicarima i njihovim partijama da su razlike medju njima po pitanju Kosova minimalne i do takvog stepena slicne da se vise ne mogu koristiti u medjusobnoj borbi na izbornim kampanjama. Razumljivo je da je novi status Kosova kao zapadni protektorat jasno stavio do znanja politickim partijama u Tirani da nemaju tako sirok prostor kako bi mogle da uticu u politickim i strateskim razvojima na Kosovu. Istorisjki rat s proleca ove godine, koji je zahtevao direktnu intervenciju NATO I SAD, otkrio je albanskim politicarima u Tirani koliko su skromni njihova tezina i uticaj u odredjivanju sudbine dogadjaja na Kosovu. Sto su vece politicke partije I sto su blize mogucnosti za odrzavanje ili preuzimanje vlasti, one su postale utoliko svesnije oko toga i realisticnije u svojim zahtevima oko Kosova. A sto su manje i sto manju politicku tezinu one imaju, u tim partijama je veca nacionalisticka buka kao sredstvo za povecanje clanstva.

    U ovom sklopu osnovni stavovi politickih partija i albanskih politicara u Tirani u vezi sa kosovskim pitanjem sada se vec nalazi u fazi ujedinjavanja i to je tako istinito da cak i opozicija ne samo da nije kritikovala stav Vlada Majkoa i Mete po pitanju Kosova, vec se cesto puta i pozitivno vrednovala sto predstavlja redak fenomen u Tirani da opozicija vrednuje poziciju i suprotno.

    U programu nove Vlade premijera Ilira Mete predstavljenog 4. novembra u albanskom parlamentu, istice se da ce temeljni prioritet spoljne politike ostati Kosovo I da se podrzava neosporivo pravo albanskog naroda na Kosovu za samoopredeljenje u okvirima evropske perspektive. Predsednik Socijalisticke partije Fatos Nano u govoru odrzanom na Trecem Kongresu partije 9. oktobra izjasnio se za potrebu samoopredeljenja demokratskog Kosova, dok s druge strane predsednik Demokratrske partije u opoziciji Sali Berisha u govoru odrzanom 30 septembra na Sestom Kongresu svoje partije nazvao je protektorat korakom do nezavisnosti.

    Ako se analizira dinamika stavova i kurs politickih partija u Tirani oko Kosova posle ulaska trupa NATO, moze se konstatovati da one idu ka sledecem uskladjivanju sa politikom SAD, NATO i EU oko Kosova. Jasno je da za ovdasnje politicke partije nije lako da se pomere od pozicija kojih su se do sada drzali. Razumljivo je da se ne moze ocekivati da one mogu ici dotle da prihvate obuhvatanje Kosova pod suverenitet Srbije. Tesko da bi se mogla naci politicka partija u Tirani koja bi smela da tako nesto uradi. Ali, postavljanje Kosova po medjunarodnom kontrolom i u prvom redu NATO i izjava Klintona da je Miloseviceva kontrola nad Kosovom zavrsena, dala je politickim partijama nadu za moguce uskladjivanje stategije Zapada u buducnosti sa zeljama Albanaca oko Kosova.

    To objasnjava i cinjenicu sto politicke partije u Tirani nisu iznele zahteve da postane clanica Pakta stabilnosti ili da u najmanju ruku ima status koji se daje Crnoj Gori u tom Paktu ili pak da bude pozivana na organizovanim susretima u sklopu Pakta kao sto je bio onaj u Bariju 9. oktobra. Ove partije nisu reagovale ni oko pitanja Istocnog Kosova, kako se nazivaju regioni Medvedje, Bujanovca i Preseva na jugu Srbije gde vecinu populacije cine Albanci i koji su nakon ulaska NATO trupa na Kosovo podvrgnuti ostrom srpskom pritisku kako bi napustili njihove kuce.

    Interesantno je sto u odnosima izmedju politickih partija u Tirani i onih u Pristini, posle uspostave medjunarodne kontrole nad Kosovom nije zabelezeno intenziviranje odnosa, cak se moze reci da su u nekim pravcima ti odnosi i nizi nego sto su bili pre rata na Kosovu.

    Parlament Albanije u svojoj Rezoluciji o Kosovu od 12. maja 1999. godine izjavio je da priznaje i podrzava privremenu Vladu Hashima Thacija, stvorenu na osnovu sporazuma izmedju kosovskih vodja, ucesnika na medjunarodnoj Konferenciji o Kosovu u Rambujeu, februara ove godine. Pet meseci nakon ulaska NATO trupa na Kosovo Ibrahim Rugova, predsednik DSK i glavni vodja kosovskih Albanaca do izlaska OVK na scenu, jos uvek nije dosao u Tiranu. Isto tako u Pristinu do sada nisu otisli ni predsednik Rexhep Meidani ni predsednik Socijalisticke partije Fatos Nano, a ni predsednik Demokratske partije Sali Berisha. Jula meseca je u Pristini boravio tadasnji premijer Pandeli Majko, a septembra je tamo boravio I ministar inostranih poslova Paskal Milo.

    Na linijama politickih odnosa Tirana - Pristine i dalje se nastavljaju prestrojavanja koja su vrsena i tokom kosovske krize, kada se Socijalisticka partija vise zblizila sa OVK Hashima Thacija, dok Demokratska partija sa DSK Ibrahima Rugove. U govoru odrzanom na Kongresu Socijalisticke partije I drugim zvanicnim govorima njen predsednik Fatos Nano ni jednom nije pomenuo Ibrahima Rugovu, dok sekretar za javne odnose u demokratskoj partiji Pjetar Arbnori, koji se vratio iz posete Kosovu 22. novembra izjavio je da je odbio da se sretne sa Hashimom Thacijem jer je on trazio da se predstavi u svojstvu premijera Privremene vlade Kosova.

    Posebni odnosi nekih politickih snaga u Tirani sa nekim posebnim politickim snagama u Pristini postaju jos nerazumljiviji ako se razmotre razlike u vezi sa buducim statusom Kosova kod svih strana. To vise nema nikakve veze sa patriotskim angazmanom svake od njih, vec sa nastojanjima da se obezbede savetnici u respektivnim glavnim gradovima za buduce izborne utrke. Na Kosovu ce se sledece godine odrzati izbori, dok u Albaniji 2001. godine istice mandat sadasnjem zakonodavnom telu.

    Medjutim, bez obzira na ova prestrojavanja, cinjenica je da odnosi i saradnja izmedju politickih snaga u oba glavna grada nisu u usponu. Ibrahim Rugova se jos uvek nije setio da premijeru Albanije Iliru Meti posalje telegram cestitku povodom njegovog izbora u vreme kada je ovome takav telegram poslao jos na dan izglasavanja poverenja u Parlamentu predsednik SAD Bil Klinton.

    Tendencija glavnih politickih snaga i glavnih politicara za smanjenje doze nacionalizma cini jos vise neuverljivijim strah koji se ponekada siri u regionu o ambicijama politike u Tirani za nekakvom Velikom Albanijom. Ni jedan ovdasnji politicar ne govori o Velikoj Albaniji, a ni Socijalisticka partija koja je na vlasti ni demokratska partija u opoziciji nikada ne govore o ujedinjenju Kosova sa Albanijom. Ideja koju je izneo predsednik demokratske partije Sali Berisha na Sestom Kongresu njegove partije o Federaciji slobodnih Albanaca na Balkanu i koja je izazvala zabrinutost, kasnije je objasnio da ona nema veze sa Velikom Albanijom niti promenom granica.

    Izgleda da politicari sa ove i one strane granice shvataju da karta nacionalizma nije vise od pomoci kao ranije u konsolidovanju pozicija politicke vlasti, utoliko vise kada je jasno da ce o strateskom pravcu razvoja Kosova i njenom buducem statusu u vecoj meri odlucivati medjunarodni faktori. Efekat posete predsednika Klintona Kosovu za politicke partije u Tirani predstavlja jedno novo Zbogom nacionalizmu.

    AIM Tirana

    Shaban MURATI