1999/12/05 02:16 Ode pivo
AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 05 DEC 1999 02:16:50 GMT

    Slovenija i denacionalizacija

    Ode pivo

    Dok Komisija EU kritikuje zvaničnu Ljubljanu zbog sporog procesa denacionalizacije, proizvodjači hmelja upozoravaju da bi sadašnji model denacionalizacije Sloveniju mogao da košta - sopstvenog hmelja.

    Ljubljana, 30.11.1999

    Na putu od Ljubljane ka Mariboru stotine automobila svakog dana prolazi kroz Savinjsku dolinu. S obe strane puta se može opaziti da taj živopisni predeo nije važan samo kao putni pravac od Italije ka Madjarskoj; dokle god pogled seže vide se ogromne njive, a na njima uz simetrično nategnute konce rastu puzavice zelenog hmelja. U Savinjskoj dolini se proizvodi hmelj sorte "golding", koji mnogi hvale kao jednu od najboljih vrsta, a najzagriženiji Štajerci spremni su da zbog Laškog piva, proizvedenog iz te baze, nasrnu na ljubljančane, čiji lokal-patriotizam nalaže konzumiranje konkurencije - lokalnog, dakle "Union" piva.

    Laško pivo, koga u Sloveniji prave još od sredine 18. veka može da se pohvali veoma dugom tradicijom; tako u poslednjem reklamnom spotu Pivare Laško (bolje rečeno - seriji reklama) različiti likovi nabrajaju koliko su žena, prijatelja i država promenili tokom života - ali još uvek piju isto, "Laško" pivo! Opisanoj idili se, medjutim, bliži kraj.

    "Ništa više neće biti onako, kako je bilo," rekao je na dan osamostaljenja 1991. godine predsednik Slovenije Milan Kučan. Sada se čini da su se njegove vidovite reči odnosile ne samo na državno uredjenje, već i na pivo. Jer, uskoro više neće biti autohtonog, domaćeg piva, dakle piva proizvedenog iz slovenačkog, a ne stranog hmelja. Uzročnik bliske propasti industrije hmelja jeste Zakon o denacionalizaciji, zbog koga će na stotine hektara obradivog zemljišta, sada objedinjenog u ogromne njive - uskoro biti isparcelisano i vraćeno desetinama malih vlasnika, koji nemaju ni znanje, a ni interes da bi na svom parčencetu zemlje s mukom uzgajali "zeleno savinjsko zlato" - hmelj.

    Analitičari sada popuju kako je sve to bi bilo moguće sprečiti da je zakonodavac krajem one 1991. godine, kada je Milan Kučan proročki najavio radikalne promene u društvu, prihvatio takvu dikciju zakona, prema kojoj bi onima, koje je nekadašnja vlast nepravedno oštetila u procesu nacionalizacije, sada imovina vratili u nekim drugim vrednostima, a ne samo u naturi. U jeku velikog prevrata 1991. godine takve detalji se nikome nisu činili posebno važnim; zbog toga je vraćanje u naturi u slovenačkoj varijanti denacionalizacije postalo pravilo.

    Poslanici i parlament su posle nekoliko godina uvideli grešku; bilo je napora da se popravi navedeni zakon, ali su izglasani poslanički amandmani naleteli na otpor Ustavnog suda. Ustavni sud je pronašao da bi noveliranje zakona, koji je primenjivan već nekoliko godina - izazvalo nove diskriminacije i zato ne dozvoljava bitne izmene Zakona o denacionalizaciji usvojenog 1991. godine.

    U medjuvremenu se gomilaju praktične posledice tog čina. Jedna od njih je i stavljanje katanca na popularni "Laški golding". Hmezad, najveći vlasnik polja hmelja u Savinjskoj dolini ima oko 800 hektara obradivih površina na kojima se nalaze žičare sa hmeljom, objekti i sistemi navodnjavanja. Pored toga, Hmezad je zakupio dodatnih 600 hektara zemljišta i na njemu posejao hmelj. Do 1995. godine, do kada je Hmezad važio za vlasnika zemljišta, zahtevi za denacionalizacijom rešavani su tako što je Hmezad onima, koji su predočili opravdane namere, po dogovoru predao neka druga zemljišta, umesto njihove, nacionalizovane zemlje. Posle 1995. godine, kada je raspolagač celim kompleksom nekada nacionalizovanog zemljišta ponovo postala država, ovakvi "dilovi" više nisu mogući.

    Neke opštine su potom predložile da se interesi poljoprivrede zaštite tako što bi država zabranila rasparčavanje zemljišta u procesu denacionalizacije, a oštećenima u nacionalizaciji ponudila neku drugu zemlju iz svog poseda. Sličan zakon, medjutim, još uvek nije usvojen, a rokovi za vraćanje nacionalizovane imovine su sve kraći. Uredjenje te problematike je povrh toga jedan od osnovnih uslova za pridruženje Slovenije Evropskoj Uniji. I šta o tom problemu misli Komisija EU? "Proces denacionalizacije teče sporo," ocenjeno je u najnovijem izveštaju o napretku Slovenije u procesu približavanja standardima EU.

    Hmezad će tako do 7. decembra 2001. godine imati pravo da upotrebljava svoju infrastrukturu na imovini novih (odnosno - starih) vlasnika njiva. Posle tog datuma je poljoprivredni kombinat dužan da na zahtev vlasnika i bez prava na obeštećenje odstrani žice i sve ostale mašine sa denacionalizovanih zemljišta. Karl A. Vitfogel u svojim "Orijentalnim despocijama" opisuje kako je rasparčavanje zemljišta godinama bio jedan od mehanizama atomizacije društva i vladavine mnogih despotizama. U tranzicijskim državama je taj proces na prvi pogled upravo obrnut: rasparčavanje velikih, socijalističkih kompleksa se veliča kao pobeda napretka. Primer slovenačke industrije hmelja (i piva) otkriva drugu stranu medalje - odricanje od "tekovina" prošlosti dovodi ponekad do apsurdnih odnosa, a reformisane države padaju u zamku brzopletih odluka (koje su, naravno, zasnovane na legitimnim ciljevima) i nepopravljivo štete sopstvenoj nacionalnoj ekonomiji.

    Sve ima svoju cenu - pa i onaj poklič reformisanih slovenačkih komunista ("Evropa zdaj!") s kraja osamdesetih. U budućoj, udruženoj Evropi će slovenačke pivopije uživati u piću napravljenom od nemačkog, holandskog, austrijskog ili češkog hmelja, regionalni konflikti iz prošlosti biće zaboravljeni, a opevano "zeleno savinjsko zlato" će se gajiti još samo po baštama.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)