AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 21 NOV 1999 21:55:13 GMT

    Ratni zlocini na Kosovu

    DA LI JE BILO GENOCIDA?

    Podatak Haskog tribunala od 2108 ubijenih je, uprkos visemesecnim naporima elitnih istrazitelja iz 14 najrazvijenih zemalja, znatno ispod brojki koriscenih da se opravda bombardovanje Jugoslavije

    AIM, PODGORICA, 21.11.1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Glavni tuzilac Haskog tribunala za ratne zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji Karla Del Ponte obavestila je 10. novembra Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da je na Kosovu, posle petomesecne istrage, pronadjeno 2108 tela ubijenih kosovskih Albanaca. Taj podatak obelodanjen je posle visednevnog pisanja zapadne stampe da je u toj Pokrajini bilo znatno manje zrtava nego sto je NATO tvrdio dok je tri i po meseca danonocno bombardovao Jugoslaviju objasnjavajuci da nema drugog nacina da se zaustavi etnicko ciscenje, odnosno genocid.

    ``Nikad nije bilo genocida na Kosovu`` objavio je 31. oktobra londonski ``Sandej tajms``, dodavsi da treba uporediti emotivni jezik koriscen u vezi sa Kosovom sa neaktivnoscu zapadnih vlada kad su bili suoceni sa pravim genocidom u Ruandi. Britanski list, medjutim, ne dovodi u pitanje opravdanost intervencije NATO, jer su na Kosovu ``srpske snage cinila zverstva u razmerama koje su se morale vojno zaustaviti``. Ipak, upravo su ``razmere zverstava`` tokom rata bile kljucno opravdanje intervencije. Pre pocetka bombardovanja 24. marta, nezavisni zapadni eksperti procenili su da je oko 2500 kosovskih Albanaca ubijeno u srpskoj kampanji etnickog ciscenja.

    Sredinom maja, americki ministar odbrane Vilijem Koen izjavio je tv-mrezi CBS da je nestalo oko 100 hiljada vojno sposobnih muskaraca i da je ``moguce da su ubijeni``. Mesec dana kasnije, predstavnik britanskog ministarstva spoljnih poslova Dzef Hun izjavio je:``Prema izve stajima koje smo uglavnom prikupili od izbeglica, proizilazi da je oko 10 hiljada ljudi ubijeno u vise od 100 masakra. Americki predsednik Bil Klinton 25. juna izjavljuje da je po naredbi Slobodana Milosevica na Kosovu ubijeno desetine hiljada ljudi. Glavni administrator UN na Kosovu Bernar Kusner izracunao je 2. avgusta da je 11 hiljada tela vec nadjeno u zajednickim grobnicama po celom Kosovu. Takvih procena bilo je jos.

    Za petama trupa Kfor, na Kosovo su sredinom juna usli istrazitelji ratnih zlocina iz najelitnijih institucija najrazvijenih zemalja na svetu: SAD (FBI), Velike Britanije (Skotland Jard, Metropoliten policija), Francuske (policajci i zandarmi pod vodjstvom derektorke Instituta za sudsku medicinu Dominik Lekont), zatim Austrije, Belgije, Kanade, Danske, Finske, Nemacke, Islanda, Luksemburga, Holandije, Spanije i Svedske. Medju njima su bili policajci, antropolozi, patolozi, hemicari, strucnjaci za sudsku medicinu (ukljucujuci i stomatologe). Njihov rad je koordinirao Haski tribunal, i do 31. oktobra - kad su zbog zime prekinuli istragu - obradili su 195 od ukupno prijavljenih 529 grobnica.

    `` Nisu tipicna otkrica stotina ljudi pokopanih zajedno. Na nekoliko lokacija otkriveni su ostaci oko sto ljudi, ali je najcesce broj mnogo manji, a nekad izjave svedoka nisu uopste potvrdjene``, izjavila je Karla Del Ponte. ``Njujork tajms`` je ovih dana citirao nacrt izvestaja Stejt departmenta gde se navodi da je u proseku po 17 tela nalazeno u ispitivanim grobnicama. Razume se, istraga koja ce u aprilu sledece godine biti nastavljena na preostalim prijavljenim lokacijama verovatno ce dosta povecati broj zrtava - ali malo ko vise veruje da ce se njihov ukupan broj pribliziti ratnim procenama. Istrazitelji su, naime, prvo otisli na mesta gde se ocekivalo da ce biti pronadjen najveci broj zrtava. ``Nas osnovni fokus, razumljivo, morao je da bude istrazivanje onih lokacija koje su navedene kao mesta zlocina u optuznici protiv predsednika Milosevica i drugih vodja``, objasnila je tuzilac Del Ponte.

    Jedna od takvih lokacija je selo Izbica u drenickom kraju. Prema optuznici protiv Milosevica i cetvorice njegovih najblizih saradnika podignutoj u jeku rata (u maju) srpske i jugoslovenske snage su tu pobile 130 muskaraca, posto su ih prethodno opljackali. Istrazitelji, medjutim, nisu pronasli leseve. Nasli su umesto toga prekopanu zemlju, sto se u znatnom delu zapadne javnosti smatra eklatantnim primerom uklanjanja dokaza o zlocinu. Tela zrtava nisu nadjena ni u rudniku Trepca, gde su srpske snage navodno u sred noci dovozili tela i bacali ih u jame, spaljivali ili rastvarali u sonoj kiselini. U Klini nije nadjeno nijedno telo od ocekivanih 96; u Kraljanu je trebalo da ih bude 82, ali nije pronadjeno nijedno; u Ljubenicu kraj Peci prijavljeno je 350 leseva, a pronadjeno je sedam. Spanskom tim istrazitelja je - prema izvestaju ``El Paisa`` sa njihove konferenciji za stampu u Madridu krajem septembra - receno da ocekuju najgore, odnosno oko 2000 obdukcija koje ce trajati do novembra. Vratili su se u drugoj polovini septembra posto nisu nasli nijednu masovnu grobnicu. Sveukupno su iskopali 187 leseva - bez znakova torture - sahranjenih u individualne grobnice vecinom okrenute prema Meki, u skladu sa verskim obicajima Albanaca.

    ``U Ruandi smo u jednoj crkvi videli 450 leseva zena i dece s a smrskanim lobanjama nabacanih jedni preko drugih``, izjavio je glavni inspektor spanskog tima Huan Lopez Palafoks. ``U bivsoj Jugoslaviji pocinjeni su zlocini, neki nesumnjivo uzasni, ali su oni proizasli iz rata, rekao je, sumirajuci izvestaj spanskih eksperata recima ``ratni zlocini da, genocid ne``. Elis Mahon, koja predvodi Balkanski komitet u britanskom parlamentu rekla je da su ``smrti tragicne, ali da ne opravdavaju vojnu intervenciju NATO``. ``Kad uzmete u obzir da je vise od 1500 civila ubijeno tokom NATO bombardovanja, morate se upitati da li je intervencija bila opravdana", dodala je.

    U besomucnom NATO bombardovanju poginulo je, kako procenjuju i zapadni i jugoslovenski izvori izmedju 1500 i 2000 civila - tek nesto manje nego sto je dosad utvrdjeno da je bilo zrtava medju kosovskim Albancima. Niko jos nije doveo u pitanju cinjenicu da su ti poginuli zaista bili civili, sto se na Kosovu ne moze reci: i u spisku zrtava navedenih u optuznici protiv Milosevica i medju onima koje su pronasli istrazitelji ubedljivo je najveci broj muskaraca vojnickog uzrasta, i pravnici se slazu da ce biti vrlo tesko dokazati da su svi oni zaista bili civili.

    Sve dosad navedeno, medjutim, ne menja osnovnu cinjenicu da su na Kosovu pocinjeni ratni zlocini, da su ubijani starci, zena i deca i da ce Srbija - kad resi da svede racune sama sa sobom - morati da pohvata zlocince i da ih kazni, ili da ih isporuci Hagu. Vecina stanovnistva u Srbiji zasad jos odbija da se suoci sa realnoscu pocinjenih zlocina. U tome im pomazu ne samo instrukcije rezimske propagande, vec i danasnja kosovska stvarnost gde se nad malobrojnim preostalim srpskim stanovnistvom svakodnevno cine zlocini. Ubijaju ih u kucama, dvoristima, u autobusima, na benzinskim pumpama, na fakultetima i pijacama. Prema Kfor-u od ulaska stranih trupa na Kosovo ubijeno je 135 Srba. Portparol medjunarodnih snaga Ole Irgens rekao je da je to ``neproporcionalan`` broj, s obzirom da Srbi na Kosovu danas cine tek oko sest odsto stanovnistva. Rasko-prizrenska eparhija Srpske pravoslavne crkve medjutim, objavljuje spisak od 357 ubijenih Srba samo u periodu od 12. juna do 1. septembra. Medjunarodna krizna grupa objavila je procenu da je broj ubistava na Kosovu danas uporediv sa brojem pre intervencije NATO - oko 30 nedeljno. Sta je, dakle, na mapi Kosova novo - osim nacionalnog predznaka zlocina? Nova je, recimo, americka baza ``Bondstil`` koja se ubrzano gradi..

    Roksanda Nincic (AIM)