AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 28 OCT 1999 16:15:40 GMT

    Slovenija i mediji

    Taksa na brojilo

    Parlament je u ime potrebe da se popuni kasa nacionalne TV ozakonio "taksu na brojilo", kuriozitet prvi put uveden u Srbiji; ujedno je ukinuto pravilo prema kome su novinari davali saglasnost za imenovanje urednika u TV Slovenija.

    Ljubljana, 28.10.1999

    "Sta kazes? Ne mogu da verujem! Jos ce Milosevic dobiti potvrdu za tvrdnju da se tako radi svuda u svetu, " cinicno je primetio prijatelj iz Beograda kada sam mu nedavno, onako usput, pomenuo da je slovenacki parlament upravo prihvatio u Srbiji toliko poznati i omrazeni model popunjavanja budzeta nacionalne televizije.

    Visegodisnje debate o finansijskim i kadrovskim problemima na slovenackoj televiziji zavrsene su, dakle, "srpskim receptom". Parlamentarci - a pre svega vladajuca koalicija, koju cine Drnovsekovi liberali i Podobnikovi narodnjaci - predlozili su da ubuduce svi kablovski operateri moraju da dostave nacionalki kompletne podatke o svojim komintentima. Istovremeno ce se spiskovi konzumenata programa nacionalne TV popunjavati i putem vlasnika elektricnih brojila. Od sada se racuna da svako, ko trosi struju, u kuci poseduje televizor ili radio. RTV pretplatu nece placati samo oni koji potpisu i priloze posebnu izjavu da ne poseduju nijedan pomenuti aparat. Kaznjavanje potpisnika laznih izjava bice drasticno, u visini do 400 nemackih maraka.

    Tuca za platise

    Takav nacin prikupljanja finasija za nacionalnu TV do sada nije bio moguc, posto bi to bilo u suprotnosti sa Zakonom o zastiti licnih podataka. Sto je ponukalo brojne domace pravnike da ponovo upozore kako su recene suprotnosti ostale i u novoj dikciji zakona. Pretplatu sada moraju da plate svi potrosaci struje, dakle svi (cak i maloletni) konzumenti elektricne energije. Naruseno je i poverenje javnosti u kablovske operatere, posto su oni sve do poslednjeg trenutka tvrdili da nece odati spiskove svojih pretplatnika. Glasovi negodovanja cuju se i od strane privatnih televizija koje upozoravaju da je nepravedno da gledaoci, koji gotovo iskljucivo prate njihov program - placaju za TV program Prvog i Drugog kanala nacionalne televizije - koji ne gledaju! I zato i sami zahtevaju deo od haraca, tj. deo para od tako naplacene pretplate.

    Predstavnici Drnovsekove vlade prikazali su ovaj drakonski potez kao nuzno zlo, bez koga bi TV Slovenija tesko opstala. Podaci, medjutim, govore u prilog kriticarima koji kazu da vecina problema izvire iz neracionalnosti u samoj nacionalnoj TV. Jer, nacionalka vec sada samo od pretplate dobija oko 130 miliona nemackih maraka. Upotrebom takse na brojilo moci ce iz 600.000 domacinstava da iscedi jos oko 10 % vise, dakle jos oko 13 miliona nemackih maraka. Nema sumnje da ce za godinu dana i to biti premalo.

    Jos jedan detalj iz ove TV price, vezan za opstanak slovenacke nacionalne TV, nasledjen je iz prethodnog rezima i neodoljivo asocira na svoju srpsku posestrimu, popularno imenovanu "TV Bastilja". U Sloveniji se javno i na glas govori o ociglednoj neefikasnosti nacionalne televizije. U toj instituciji, koja je do sada proizvela gubitak tezak 15 miliona nemackih maraka, uprkos tolikoj steti je jos uvek sve po starom - ima 2.400 redovno zaposlenih i 4.400 honorarnih saradnika, medju kojima su i zanimanja poput "prepisivac partitura" i slicni "nasusni" profili. Stoga TV kriticari za TV Slovenija nemaju patriotskih osecanja; novine je posprdno opisuju kao "radio u bojama" ili "novinu na struju" (zbog poznate nekreativne, dosadne i staticke prezentacije vesti i loseg teleteksta).

    Bez obzira na sve to, Slovencima bar ostaje zadovoljstvo da mogu da izbegnu nacionalnu TV, okrenu kanal i gledaju neku drugu stanicu; drugim recima, slovenacka medijska tranzicija jasno pokazuje kako je, ukoliko postoji politicka volja, moguce demonopolizovati drzavnu televiziju, napustiti zastareli sistem uspostavljen jugoslovenskim Zakonom o sistemu veza iz 1988. godine i kakve su pozitivne posledice demonopolizacije drzavnih elektronskih medija. Do sada.

    TV puc

    Drugi, mozda jos tezi udarac po samostalnost domace nacionalke upakovan je u isti Zakonu o RTV u obliku paragrafa koji zaposlenima u nacionalnoj televiziji oduzima pravo glasa prilikom imenovanja urednika. Ubuduce ce zaposleni prilikom imenovanja urednika imati pravo tek da izraze neobavezno "mnenje". Vladajuca koalicija je takve promene obrazlozila "ukidanjem samoupravljanja". Iz novinarskih krugova, sindikata i udruzenja pisaca se uprkos tome cuju sporadicne kritike da se zapravo radi o instrumentalizaciji televizije. I da je bizarno da se TV Slovenija "kroatizuje" u trenutku, kada se hrvatska "slovenizuje", zajedljivo je primetio jedan od komentatora. Uprkos navedenim lamentima i vetu, koga je protiv nabrojanih promena ulozio Drzavni savet, drugi dom slovenackog parlamenta, promene zakona su posle drugog kruga glasanja ipak dobile potrebnu vecinu.

    Analiticari tvrde da je u ovom trenutku tesko naslutiti posledice ovakvog poteza Parlamenta i vodece koalicije, ali je vec sada jasno da vladajuce stranke ceka najozbiljniji okrsaj s medijima, od osamostaljenja do sada. Predsednik Aktiva Drustva novinara u TV Slovenija je tokom rasprava o izmenama zakona opomenuo slovenacke politicare da direktor televizije Janez adez ionako vec sprovodi nedopustiv pritisak na urednike i novinare, te da "ni hvale vredna novinarska hrabrost prilikom otkrivanja afera nije dovoljna kako bi se realizovala kroz javno publikovanje, bez odobrenja odgovornog urednika". Sto znaci da ce najvazniji produkt izmena zakona biti "sputano pravo javnosti da bude obavestena", kao i da takav zakon nije bio potreban kako bi se popravilo finansijsko stanje Televizije, koje je katastrofalno uglavnom zahvaljujuci rukovodstvu TV.

    Misljenje ogorcenih novinara deli i izvrsni odbor Drustva novinara Slovenije, a neposredno pred parlamentarno glasanje je zakon osudila i grupa intelektualaca desne provincijencije, medju kojima su Peter Jambrek, Joze Pucnik, Rudi Seligo, Ivan Urbancic, Joze Snoj, Janez Bernik i mnogi drugi.

    "To je bio politicki udar na nezavisnost nacionalne televizije. Pucisti su bili poslanici. Zakonska novela kojom su zaposlenima na nacionalnoj TV prosle nedelje oduzeli pravo da ih se pita za saglasnost prilikom imenovanja urednika jeste za Sloveniju slaba, cak katastrofalna stvar, " zapisao je u Delu urednik Subotnjeg priloga Janko Lorenci. A kad takav komentar napise covek koji prakticno redovno caska s predsednikom vlade, onda nije tesko zamisliti kakve ce biti reakcije drugih medija.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)