AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 17 OCT 1999 15:26:27 GMT

    PAKT STABILNOSTI:GOSPODIN MARSAL KASNI SA DOLASKOM U ALBANIJU

    AIM Tirana, 14.10. 1999

    Pak stabilnosti nije vise tako privlacan za Albance kao prvim posleratnim danima na Kosovu. Jesen je u albanski glavni grad donela dve kongresne kampanje, od kojih ce u mnogome zavisiiti buducnost politicke igre u Albaniji. Socijalisticka partija na vlasti I Demokratska u opoziciji, gotovo paralelno su odrzali vanredne kongrese I to je bilo dovoljno da generisana politicka tenzija od dva dogadjaja pomeri u stranu pripreme za pripremu Balkanskog Marsala - redovnu temu poslednjih mesci za albansko javno mnjenje.

    U raspaljenoj politickoj atmosferi partijskih rivalstava, ostalo je malo mesta za jos uvek zive iluzije jednostavnih Albanaca oko projekata Pakta stabilnosti I milijardi koje ce ih pratiti. Prvi okrugli sto Pakta, tj. One za ekonomsku obnovu, koji se okupio u Bariju u Italiji 9. oktobra, izazvao je malo interesovanja kod naeletrisane publike usled unutrasnje politicke debate. Predstavljena sa delegacijom nizeg nivoa, Tirana je medjunarodnim partnerima I zemljama regiona iznela svoju poziciju u vezi sa ekonomskom obnovom Jugoistocne Evrope I finansiranjem nekoliko projekata o kojima se mesecima raspravlja u Albaniji, povodeci se "dobronamernom savetu" americkih zvanicnika, sa svojim susedima Makedonijom I Bugarskom. Ne zaboravaljajuci ipak I projekat izgradnje puta koji bi povezivao najvecu albansku luku na Jadranu - Drac sa Kosovom, inicijativa kojoj ce, iako je u principu naisla na veoma veliku medjunarodnu podrsku, biti tesko da obezbedi potrebne fondove od donatora I drzava koji se ne tako malo plase svealbanske zurbe za fizicko povezivanje do sada podeljenih delova nacije.

    Ekonomski Samit Pakta za stabilnost I njegovi ciljevi, naisli su na nekako ravnodusan albanski ambijent, umoran od preduge propagande o razmerama I efektima medjunarodne inicijative za normalizaciju Balkana. Jedan opsti skepticizam poceo je da kruzi u drustvu koje je redovno sa dobrodoslicom docekivalo svaku inicijativu koja je dolazila sa bogatog I liberalnog Zapada. Snazno pozicionirana tokom konflikta na Kosovu na liniji politicke I vojne podrske antimilosevicevskom frontu, Albanija je bila prva medju drzavama regiona koja je dobila obecanje o pozamasnoj ekonomskoj I finansijskoj pomoci nakon zavrsetka konflikta. Zapadni lideri, ukljucujuci I americkog predsednika Klintona, uveravali su zvanicnike u Tirani da ce najsiromasnija zemlja u Evropi biti prvi medju klijentima koji ce profitirati projektom Pakta za stabilnost, koji je zadobijao oblik nemackim predsedavanjem u EU. Albanska vlada je tako dobila dovoljno uveravanja o investicijama I ekonomskoj pomoci, za razvoj teskih reformi koje se vrse vec deset godina.

    NA unutrasnjem planu, Oakt stabilnosti I uopste podrska koju je obezbedila tokom konflikta abanska vlada, stvorili su vladajucoj vecini klimu relativnog mira suocene sa agreivnom opozicijom bivseg predsednika Berishe. Ponovljeni susret predsednika Meidanija I premijera Majkoa sa glavnim liderima Zapada I njihova izrazena zahvalnost zbog uloge koju je odigrala Albanija tokom krize, ubrzo su stvorili utisak da su zrtve prihvatanja oko 500 hiljada Kosovara beskucnika, kao I zbog opasnosti direktnog konflikta sa Srbijom, dobiti u vreme mira zasluzenu nagradu od SAD I evropskih zemalja. Idealisticka kolektivna imaginacija I u neku ruku naivna ucinila je da Albanci pothranjuju nekoliko meseci uzastopno iluziju da ce kraj konflikta na Kosovu zabeleziti I kraj ekonomske, politicke I socijalne problematicne tranzicije u Albaniji. Ova manipulacija domacim javnim mnjenjem dolazila je u prvom redu od same propagande zapadnih saveznika I zemalja regiona, u cilju obezbedjivanja brze I sto totalnije podrske za kampanju vazdusnih napada protiv Beograda. Izjave Klintona, Blera I Sredera za Balkan - Balkan nakon kampanje bombardovanja, pobudile su ne malo nade kod tri miliona Albanaca.

    S druge strane, albanska vlada primorana da operise u stalnoj situaciji koja se nalazila na pragu krize na unutrasnjem planu, pridala je Paktu stabilnosti I datim obecanjima, virtuelne I neistinite razmere. Najvisi albanski zvanicnici su izjavljivali da pakt stabilnosti napokon belezi momenat od odlucujuce politicke I ekonomske intervencije Zapada za definitivnu stabilizaciju najuzburkanijoj zemlji Jugoistocne Evrope.

    Nasuprot ovakvoj globalnoj euforiji oko buducnostii regiona I same Albanije, desna opozicija nije se ustrucavala da izrazi svoje nepoverenje oko nemogucnosti Vlade da bude poverljiv partner u sklopu Pakta stabilnosti. Krajem jula, na pragu Samita u Sarajevu, Berishini demokrati zahtevali su parlamentarnu debatu za raspravu dosijea projekata koje ce albanska delegacija predvodjena Meidanijem I Majkoom predstaviti predsednicima drzava I vlada 35 zemalja. Odbijanje zahteva opozicije donelo je ostru reakciju Berishe I njegovih saradnika koji su izjavili da Vlada vodi nepripremljenu zemlju na Samit na kojem ce se odlucivati o buducnosti celog regiona.

    Ova klima nepoverenja u aktivnostima Vlade u sklopu Pakta stalno je narastala kasnjenjem pocetka startovanja samog Pakta. Na Kongresu svoje partije, gde je ponovo izabran za predsednika, Berisha je izjavio da se pakt stabilnosti ne moze primeniti u zemlji gde vlada ordinarni I politicki zlocin gde je Vlada korumpirana I gde se zakoni ne primenjuju. Berisha je izjavio da samo desnica moze stvoriti uslove partneriteta sa strukturama I ciljevima Pakta stabilnosti.

    Ostriji stav od Berishe zastupao je I drugi deo konzervativne opozicije koji izmedju ostalog popreko gleda na tendenciju zvanicne Tirane da saradjuje sa Grckom I Makedonijom u procesu stvaranja zajednickih projekata u infrastrukturi I energetici.

    Pakt stabilnosti je tako postao tema za unutrasnju politicku debatu I kao takav on je neminovno pretrpeo deformacije albanske politicke igre. Dvostruli stav pozicije I opozicije oko realnih dimenzija pomoci koju ce Albanija dobiti u sklopu ekonomskih projekata, kasnjenja u pripremanju zakonskog okvira I jacanje drzave I njenih institucija, borba protiv kriminala I drugih ilegalnih fenomena, dovela su zbunjenost I pesimizam u vezi sa brzim pocetkom primene Pakta stabilnosti.

    U sredini kada se anuliranje posete jednog stranog zvanicnika smatra negativnom politickom porukom za centralnu administraciju I samu albansku drzavu, blokiranje projekata Pakta u procesu medjunarodne ekspertize, ali ne samo tu, u Tirani se smatra signalom neocekivanog neuspeha citavog procesa. Distanciranje usled sudara SAD - Evropa, skepticizma jednog dela Zapada I drigih problema koje je donela primena Pakta stabilnosti, Albanci dozivljavaju kasnjenje " kise dolara" kao jos jednu fatalnost u nizu. Viziju koju politicka klasa u Tirani moze da posmatra u potpunoj pasivnosti. Sve je manji broj Albanaca koji veruju da ce gospodin Marsal doci u Albaniju.

    AIM Tirana Besim VORPSI