AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 16 OCT 1999 13:54:08 GMT

    POSLEDNJA KLADJENJA U POLITICKOM RINGU TIRANE

    Nano se vraca na celo partije. Da li ce Majko preziveti? Berisha, = gorka pobeda.

    AIM Tirana, 13.10.1999

    Teatar ili tacnije receno albanski politicki ring, posednjih Nedelja imao je dramaticne razvoje koji su ugrozavali da zemlju odvedu prema novim politickim zategnutostima. Odrzani kongresi skoro u isto vreme Socijalisticke partije na vlasti I Demokratske partije u opoziciji, zavrseni su pobedom radikalnih krila, polarizujuci tako jos vise albansku politiku.

    32-snji premijer I Generelani sekretar socijalista Pandeli Majko, izgubio je u trci za predsednika Socijalisticke partije u odmeravanju snaga sa bivsim premijerom I bivsim predsednikom ove partije Fatosom Nanoom. Sa 34 glasa vise, Nano se ponovo vratio na mesto predsednika partije, na koje je dao ostavku krajem januara ove godine. Od tada, mesto predsednika bilo je upraznjeno.

    Kampanja za izbor novog predsednika partije protekla je u optuzbama I ostrim protivoptuzbama dvojice rivala, gde nisu nedostajali ni incidenti. Nano, koji je vodio istrajniju kampanju, uglavnom je igrao na kartu antiberisha, koja je jos uvek jaka u redovima socijalista, a Majko s druge strane, svoju kampanju je vodio vise van zemlje nego li unutra nastojeci da se nametne kartom medjunarodne podske za njega. 46-snji liberalni ekonomista Nano, za povratak na celo partije oslonio se na njen radikalni deo, dok je 32-snji Majko privukao simpatije moderiranih.

    Kao nikada do sada tokom albanske postkomunisticke tranzicije, pobednika u trci medju socijalistima bilo je tesko predvideti do poslednje minute. To je izazvalo da se I najpoznatiji klasionicari u Tirani klade za ili protiv kandidata Nano ili Majko, ostavljajuci tako u senci opklade za fudbalski mec izmedju reprezentacija Albanije I Dzordzije, koji se digravao upravo u vreme glasanja I za buduceg socijalistickog predsednika. To kao da potvrdjuje anegdotu koja vec nekoliko godina kruzi po zemlji: " Dok je u Americi nacionalni sport bejzbol, u Albaniji je nacionalni sport politika".

    Vracanje Nanoa na cello partije postavlja brojna pitanja koja su vezana kako za politicku scenu, tako I sudbinu danasnje vladavine. Socijalisticka partija na vlasti pretrpela je veliku pukotinu I mozda nenadoknadivu. Proglasenje pobede Nanoa praceno je odlaskom iz sale Majkoa I citavog njegovog kabineta. Zemlja je usla u fazu vakuuma vlasti.

    U stvari, ako se procita tesni rezultat koji deli dva rivala (razlika je manja od dva odsto ), izgleda da pobednik Nano nije dobio sve I da gubitnik Majko nije izgubio sve. (U Bibliji se kaze: Radosni nemoj se radovati, o ocajniku nemoj ocajavati"). Sada se postavlja pitanje da li ce Socijalisticka partija smoci snage I uspeti da nastavi da se ponasa kao partija koja ce moci da ostvari nekakav kompromis medju grupacijama, ili ce pak podela nastaviti da se produbljuje do te mere da ce postojece frakcije poceti da se ponasaju kao samostalne partije.

    Skoro jednaki broj glasova izgleda da je bio glavni razlog sto je novi predsednik Nano bio rezervisan u svojim prvim izjavama, kada je od Vlade trazio da nastave sa radom. Isti taj balans u glasovima izgleda da je bio razlog koji je Majkou dao dovoljnu hrabrost da izjavi da ce njegov kabinet ispunjavati ustavne obeveze, dajuci na znanje da nece odmah otici. Ranije, Nano je izjavljivao da bi u slucaju njegove pobede vladin kabinet morao da pretrpi neminovne promene, dok je Majko s druge strane izjavljivao da bi u slucaju poraza on podneo ostavku.

    Bez sumnje, u sledecim danima Albanija ce imati novi vladin kabinet. Kabinet Majkoa bez obzira na to sto nema nikakve ustavne obaveze da podnese ostavku nece preziveti, medjutim tesko je predvideti kakvu ce konfiguraciju dobiti novi kabinet.

    Nano, koji je uspeo da dobije vecinu I za izmene Statuta socijalista, prema kojem se odvaja mesto predsednika partije od mesta premijera, nece biti on sam premijer po peti put, ali ipak izgleda da mu nece biti lako da stvori ono sto bi moglo da se nazove "kabinet Nanoa bez Nanoa".

    Ako se odnos snaga uocen na Kongresu bude odrazio I u gigantskoj grupi od 101 clana koju socijalisti imaju u Parlamentu, onda bi Nanou bilo nemoguce da sastavi novi kabinet bez postizanja nekog kompromisa sa Majkoovom grupom. Ako kompromis ne bude moguc, onda novi kabinet ne bi dobio poverenje parlamenta, a zemlja bi krenula ka novim izborima.

    Isto tako, ako bi se aktuelni kabinet pokazao tvrdoglavim I pokusao da pruzi otpor, u nekom buducem izglasavanju poverenja bez podrske Nanoove grupe on bi pao.

    Izgleda da bi zemlja brze mogla da krene prema novim parlamentarnim izborima kao rezultat unutrasnjih razvoja u okrilju partije na vlasti, nego li kao rezultat pritiska opozicije koja bez obzira sto ponavlja zahtev za novim izborima, izgleda da jos uvek za njih nije spremna.

    Napokon, razdor unutar socijalista, izgleda da ce uticati I na stvaranje pukotina u okviru koalicije na vlasti, posto se za vreme Kongresa jasno uvidelo da je Demokratska Alijansa bliza Majkou, dok je Socijaldemokratska partija bliza Nanou. Obe ove partije imaju po nekoliko ministara u aktuelnom kabinetu, medju kojima I ministra inostranih poslova socijaldemokratu Miloa.

    Nepotvrdjeni izvori govore da se pod pritiskom zapadnih diplomata u Tirani radi na kompromisu medju dvema stranama, dakle o nekoj vrsti vlade medjusocijalisticke koalicije. I ako se to postigne, ima malo ili nimalo sanse da Majko ostane na mestu premijera. Mozda bi pragmaticni zamenik premijera Meta ili jaki ministar javnog reda Koci mogli biti ljudi kompromisne formule.

    Ni za koga vise nije tajna da je kabinet Majkoa uzivao jasnu medjunarodnu podrsku koja je dolazila I zbog uspesnog menadziranja kosovske krize, tokom koje je skoro pola miliona kosovskih izbeglica doslo u Albaniju. S druge strane, iako Albanija I dalje ostaje nesigurno mesto, poslednje akcije protiv zlocina inicirane od strane ministra javnog reda Kocija, nailaze na simpatije kako publike u zemlji, tako I zapadnim kancelarijama.

    Vracanje Nanoa kao da pomalo kvari karte. Iako se postigne kompromis za neki treci socijalisticki kabinet u trecoj godini njihovog mandata, on ne bi bio dugorocan. Nekoliko imena za koja se smatra da pripadaju Nanoovoj ekipi, zvuce neprihvatljivo kao za domacu tako I inostrane kancelarije, zbog njihovih vec pretpostavljenih veza sa mrezama korupcije.

    I dok su se Majko I njegov kabinet smatrali prihvatljivijim od strane Berishine opozicije, ime Nanoa stalno izaziva medju njima nervozu. Odnosi izmedju Berishe I Nanoa ostaju veoma neprijateljski. Poznavajuci ljuto neprijateljstvo izmedju Berishe I Nanoa postoji strah da bi = svojevrsni detant koji je primecen tokom poslednje godine u politickom = zivotu, mogao da ustupi mesto periodu novih konflikata. Berisha I Nano su bez sumnje politicari sa najvecim brojem fanaticnih sledbenika.

    Prve Berishine reakcije oko povratka Nanoa bile su ostre. " Treci Kongres socijalista izglasao je povratak bandi na vlasti", rekao je Berisha koji smatra povratak Nanoa kao dramatican razvoj ne samo za Albaniju vec I region. Berisha je pozvao na stvaranje vlade siroke osnove.

    S druge strane, Nano je u jednom intervjuu nakon proglasenja njegove pobede izjavio da ce se "dijalog sa Berishom olaksati u meri u kojoj ce Berisha pokazati odgovornost I uvazavanje za institucije pravne drzave, ukljucujuci I pravosudje".

    Bivsi predsednik Berisha je bez parlamentarnog imuniteta jos od septembra prosle godine, kada je od Vlade optuzen za nasilne dogadjaje od 14. septembra koji su usledili nakon jos uvek nerazjasnjenog ubistva opozicionog poslanika Azema Hajdarija. Berisha je stalno odbijao da se pojavi pred tuziocima.

    S druge strane, Kongres Demokratske partije nije napravio puno posla kladionicarima u Tirani. Kao sto se I ocekivalo, Berisha je ponovo izabran na celo partije, ali je njegova pobeda zasenjena odlaskom iz rukovdstva partije grupe moderiranih, koji su kritikovali bivseg predsednika zbog njegovog autoritarnog stila vodjenja stranke.

    Raniji potpredsednik partije, Genc Pollo, koji je neocekivano pocetkom septembra odlucio da konkurise Berishi za mesto predsednika, povukao se iz trke dan pre odrzavanja Kongresa, iznoseci teske optuzbe na adresu svog bivseg sefa. Pollo se zalio zbog nepravedne trke, zbog manipulacije sa listama delegata I zbog optuzbi upucenih na njegov racun da je "grcki covek".

    Kongres na kojem su dominirala skandiranja Berishi, potvrdio Berishu na celo partije I ostavio van rukovodstva Polloa, bivseg predsednika partije Shehua, bivseg premijera Meksija, kao I neke druge clanove ranijeg rukovodstva. Ako je Pollo racunao da ce pobediti, to je svakako bila pogresna racunica, medjutim, ako je racunao da oslabi Berishu, on je u tome uspeo na najbolji nacin. Poznat po svojim medjunarodnim vezama I smatran "evropskim licem" Demokratske partije, Pollo ima veoma velikog uticaja u krugovima evropske desnice. Doris Pack, nekadasnji vatreni podrzavalac Berishe, iako je dosla u Tiranu ona nije zelela da udje u Kongresnu salu, vec se sa Pollom I njegovom grupom srela u jednom hotelu u Tirani.

    Program koji je Berisha predstavio na Kongresu, pomeren je jos udesno. Plavi lider obecao je vracanje I kompenzaciju imovine svim ranijim vlasnicima, cak I koncesije nekih stranih kompanija koje su u Albaniji delovale pre Drugog svetskog rata.

    Usvajajuci tako program konzervativne desnice, izgleda da je Berisha zeleo da homogenizira fragmentarizovanu albansku desnicu, medjutim, veoma desni termini ovog Programa ugrozavaju da ga jos vise distanciraju od neopredeljenih albanskih biraca, koji izgleda da predstavljaju vecinu.

    Iako je sacuvao kontrolu nad partijom, Berisha je suocen sa ozbiljnim razdorom u parlamentarnoj grupi, gde je jos uvek nejasno na koji stranu naginje visak. Deo Berishinih protivnika, iako su izgubili mesta u partiji, sacuvali su poslanicke mandate. U nerazumljivim rebusima albanske politike, ova grupa bi mogla da utice na delikatne ravnoteze koje bi se ubuduce mogle stvoriti. Ni jedna strana nema slobodne ruke.

    Bilo kako bilo, ono sto ne treba zaboraviti je cinjenica da veliki deo Albanaca, mozda I polovina njih, aktuelno nisu politicki predstavljeni. Moderiranost izgleda kao nesto sto je izaslo iz mode u maloj balkanskoj zemlji. U medjuvremenu, nakon poslednjih sudara u ringu albanske politike, gubitnici nisu ispali salo Pollo I Majko, vec I njihovi zapadni politicki sponzori, kojima nista drugo ne preostaje nago da sacekaju sledeci mec.

    AIM Tirana Remzi LANI