AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 14 OCT 1999 09:18:39 GMT

    PRVI IZBORNI KRUG PRIPREMA ZA DRUGU RUNDU

    Posto je izvesno da u prvom krugu za izbor predsednika nijedan kandidat ne moze pobediti, njihova kampanja je u mnogo cemu tempirana da uhvate dobre pozicije za drugi krug u kome se ocekuje odlucujuca uloga albanskih glasova.

    AIM Skopje, 14.10.1999

    Prva nedelja predizborne kampanje koja se ovih dana odvija na svih "sest politickih ringova" Makedonije, sestorice pretendenata za naslednika Kire Gligovora, obelezena je pazljivim opipavanjem terena koji se cini rovitiji nego bilo kada ranije. Neuspeli dogovor koalicionih partnera koji cine glavninu vlade, VMRO-DPMNE i Demokratske Alternative, rezultirala je njihovom medjusobnom konkurencijom. Umesto zajednickog kandidata, Vasila Tupurkovskog, kako je bilo najavljeno krajem prosle godine, kada su ove dve partije dogovorile predizbornu koaliciju, VMRO je odlucila da okrene ledja bivsem titovom omladincu i clanu bivseg kolektivnog predsednistva bivse jugoslovenske federacije, i istakne svog kandidata za prvu funkciju u drzavi. Uvredjeni Tupurkovski je u prvom trenutku zapretio rasturanjem koalicije ali je na kraju ipak prihvatio igru i istakao svoju kandidaturu koja je daleko slabija nego sto bi bila sa logistickom podrskom VMRO-a. Ovaj korak Tupurkovskog je bio signal za treceg partnera u koaliciji, Demokratsku Partiju Albanaca, da ne ide sa zajednickim kandidatom samo sa VMRO-om koja je u proslosti bila za izrazito anti-albansku partiju. Svog kandidata je istakao i cetvrti "sezonski partner" u koaliciji, Liberalno-Demokratska Partija, s tim sto je tako reci na dan oficijalnog pocetka kampanje istupio iz koalicije u nameri da koristi blagodeti opozicionera. Kada se njima dodaju i dva prava opoziciona kandidata, Socijaldemokrat Tito Petkovski i Muhamed Halili iz Partije za Demokratski Prosperitet, dobija se broj od prosecno jednog predsednickog kandidata na dvesta i pedeset hiljada glasaca (ukupan broj glasaca je oko milion i sesto hiljada).

    Relativno veliki broj kandidata, a posebno cinjenica da veci broj njih pripada nekakvim koalicijama, cini da se svi oni nalaze u situaciji da moraju da paze na svoj recnik prilikom kampanje, sto samu kampanju cini prilicno neatraktivnom za publiku. Svojevrstan problem pretstavlja i to sto su sve partije koje imaju predsednicke kandidate jos nedovoljno oporavljene od proslogodisnjih iscrplujucih parlamentarnih izbora. Mlakost u kampanji je rezultat nedostatka "materijala" opozicije koja nije imala dovoljno vremena da skupi snagu i "argumente" protiv partija na vlasti a time i protiv njihovih kandidata. Sa druge strane i partije na vlasti nemaju bas mnogo cime da se hvale jer se period kada su dosli na vlast poklopio sa kosovskom krizom i posebno sa dolaskom oko trista i sezdeset hiljada izbeglica. Aktivnost koju je zahtevala takva situacija nije bila nimalo pogodna za nekakve popularne korake.

    Na makedonskom delu politicke kampanje je zanimljivo i to sto albansko pitanje ne moze biti velika prica jer su oba politicka bloka imala ili jos uvek imaju partnera iz albanskih partija. Opozicioni SDSM je sest godina bio u koaliciji sa PDP-om, a od prosle godine u koaliciji sa albanskom "radikalnom" DPA je i makedonska "radikalna" VMRO-DPMNE. Ovi politicki brakovi cine da se ove dve najvece partije uzdrzavaju od etnickih tema, sto dopunski "otezava" njihove kampanje. Za sada jedino kandidat Liberalno Demokratske Partije, Stojan Andov, igra na tu kartu, ali njegov problem je sto nema jaku logisticku podrsku koja bi mu omogucila atraktivnu kampanju kojom bi osvojio ovaj "napusteni" prostor koji je nemilice bio koriscen od osamostaljivanja Makedonije do danas. Pretpostavka je da je ova uzdrzanost od koriscenja "albanskog pitanja" plod procene makedonskih partija da ce im pobeda u drugom krugu zavisiti od albanskih glasova, pa zato i izbegavaju da naljute Albance.

    Kada se ovome doda i cinjenica da su sanse Makedonije za tzv. "Euroatlantske integracije" manje nego pre, predsednickim kandidatima preostaje da se bave uglavnom socijalnim temama. Iako nema sumnje da su one bitne i potrebne, poenta je u tome sto elektorat u Makedoniji nije naviknut da ove teme slusa od politicara sto umnogo otezava prijem. Od "tradicionalnih" ili uobicajenih tema njima preostaju samo ekonomske teme i one se crpe bez rezervi, sto ovu kampanji cini da lici vise na parlamentarnu nego na predsednicku. Najkarakteristicniji "izdanak" ove varijante je Vasil Tupurkovski, koji je prilikom proslogodisnje kampanje obecao milijardu dolara ako dodje na vlast. Njegova kampanja se pretvorila u potpisivanje raznoraznih dogovora sa preduzecima sirom Makedonije u ime njegove Direkcije za Obnovu i Razvoj zemlje. U teskoj ekonomskoj situaciji ovakva kampanja moze biti delotvorna, medjutim i pred njim se isprecava problem sa relativno slabom logistickom podrskom njegove partije koja nema bas jake korene u elektoratu.

    Posebno poglavlje u ovoj izbornoj kampanji cine dve albanske partije, PDP i DPA. Prva je istakla kandidaturu PDP, pretendirajuci da njihov kandidat dobije sve albanske glasove i udje u drugi krug. Iako se ova ambicija moze oceniti kao prevelika jer Albanci cine ukupno dvadeset posto glasackog tela, ovoj ambiciji je pogodovala i cinjenica sto je bio prijavljen veci broj makedonskih kandidata. No, kampanji se pridruzila i DPA cime su sanse oba albanska kandidata svedene na teoretske. Bez obzira na ovo, cini se da je kampanja u albanskom politickom kampu nesto ostrija nego ona u makedonskom. Dezurna tema kampanja obe ove partije je polozaj Albanaca u Makedoniji. Opoziciona PDP napada DPA da ne cini skoro nista da popravi polozaj Albanaca, a standardni odgovor DPA je da su ovi problemi nasledjeni od sestgodisnjeg perioda dok je PDP bila na vlasti. Glavne teme ovih medjusobnih optuzbi su Tetovski Univerzitet, upotreba albanskog jezika i ustavni polozaj Albanaca. Obe partije se medjusobno optuzuju da nisu ucinile ili da ne cine nista za legalizaciju Tetovskog Univerziteta koji svakog dana dobija nove diplomce koji jos uvek ne znaju sta ce biti sa njima. Slicno je stanje i sa sluzbenom upotrebom albanskog jezika i sa Ustavom. Sadasnja vlada, kao i prethodna, bez obzira na deklarativne razlike, odbija da otvori pitanje legalizacije Tetovskog Univerziteta koji i dalje funkcionise nepriznat od vlade.

    Bez obzira na sve ono sto se dogadja u albanskom delu predsednicke kampanje, vazno je istaci da se uloga ova dva kandidata i dve partije svodi na medjusobno odmeravanje snaga kako bi se pridobila legitimnost pretstavljanja Albanaca u zemlji i svetu, ali i kako bi se dobila bolja pozicija prilikom trgovine sa glasovima u drugom izbornom krugu koji je sasvim izvestan.

    Prema svim procenama, vrednost albanskih glasova na ovim izborima ce biti jako velika jer se ocekuje skoro izjednacena bitka izmedju makedonskih kandidata. Posto je izvesno da nijedan od njih u prvom krugu ne moze dobiti pedeset i jedan posto glasova, pobeda dvojice kandidata koji ce se plasirati u drugi krug umnogome ce zavisiti od stava Albanaca koji mogu odluciti pobednika. Koja ce biti "cena" ovih glasova koju ce izdejstvovati albanske partije ostaje da se vidi nakon prvog kruga koji ce biti odrzan trideset i prvog oktobra.

    AIM Skopje

    IBRAHIM MEHMETI