AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 13 OCT 1999 10:14:01 GMT

    Slovenija i vojska

    Gde nestade milijarda?

    Racunski sud je tokom kontrole poslovanja Ministarstva odbrane dosao do neocekivanog otkrica - iz drzavne kase je iscezlo (ili je u "procesu nestajanja") vise od milijardu nemackih maraka!

    Ljubljana, 09.10.1999

    U poslednjem broju ljubljanskog magazina Finance objavljen je clanak o nepravilnostima u radu Ministarstva odbrane; iza ove neutralne sintagme (nepravilnosti u radu) krije se senzacionalno otkrice, otkrice koje prevazilazi sva, pa cak i najmracnija predskazanja na recenu temu. lanak podgreva godinu i po dana star izvestaj Racunskog suda o poslovanju slovenackog Ministarstva odbrane u vreme kada su na njegovom celu bili ministri Tit Turnsek, odnosno Jelko Kacin.

    Da sve bude pikantnije, pomenuti izvestaj jos uvek nosi pecat: "strogo poverljivo."

    Milijardica viska

    Sve je pocelo u momentu kada je Racunski sud (telo koje je u Sloveniji, po ugledu na slicnu instituciju u Nemackoj i nekim drugim drzavama, zaduzeno za kontrolu finansijske discipline u drzavnim ustanovama) pocetkom 1998. godine obavio reviziju "osnovnih razvojnih programa Slovenije u periodu od 1994. do 2003. godine". Razvojni programi podrazumevali su i dodatna sredstva za vojsku. Uostalom, slovenacki parlament je jos pre dve godine usvojio poseban zakon o dodatnom finansiranju odbrambenog sektora, a sve zbog potrebe da se u Sloveniji prakticno iz temelja opreme odredjeni rodovi vojske. Odbrana, medjutim, nije bila zadovoljna namaknutim sredstvima, te je pored odobrenih 776 miliona nemackih maraka zatrazila jos; zahtev je pred parlamentarcima izneo tadasnji ministar odbrane Tit Turnsek. Parlament nije odobrio ekstra novce ali vojsci to nije mnogo smetalo, posto se sada ispostavilo da je Ministarstvo odbrane u medjuvremenu "olaksalo" drzavnu blagajnu za onoliko, koliko je htelo.

    Ukratko, revizori su utvrdili da je Ministarstvo odbrane pazarilo osnovnu opremu za slovenacklu vojsku bez predracuna i bez ukalkulisanih troskova podignutih kredita. U skladu sa slovom zakona Ministarstvo odbrane smelo bi da potrosi oko 76,6 milijardi tolara, sto iznosi 766 miliona nemackih maraka. Uprkos cemu je jos u trenutku usvajanja zakona bilo jasno da ce vojsci za sprovodjenje programa trebati oko 96,6 milijardi tolara. Detaljan pregled dokumentacije slovenackog Ministarstva odbrane razotkrio je revizorima cinjenicu da do sada ulozena sredstva i ona koja su planirana za nova ulaganja iznose oko 177 milijardi tolara, dakle milijardu nemackih maraka vise od svote, koju je u skladu sa zakonom odobrio parlament. A zakon je jasan - sva sredstva se moraju utrositi do 2003. godine, sto znaci da posle ovog datuma ne odobrava otplacivanje kredita. Sta vise, Ministarstvo se nije mnogo obaziralo ni na odredbu zakona prema kojoj bi na prvo mesto u modernizaciji (i opremanju) morala da bude kopnena vojska; umesto pesadiji, Ministarstvo odbrane se maksimalno posvetilo protiv-vazdusnoj zastiti. Jasno - to kosta.

    Da sve bude gore, revizori su naleteli i na krajnje aljkavu i neuredjenu dokumentaciju; nesto papira je jos uvek rastrkano po razlicitim odeljenjima, neki dokumenti fale, nemaju pecate ili nisu potpisani od strane pravih odgovornih lica. Kako nisu hronoloski sredjeni, ponekad nije moguce ni rekonstruisati tok zakljucivanja pojedinih ugovora. Istraga kupovine Vestinghausovog radara AN/TPS-70 pokazala je, na primer, da je Ministarstvo (u to vreme pod vodstvom Jelka Kacina) formalno raspisalo konkurs, iako je izbor koncesionara odredjen unapred; jos 1994. godine je za koncesionara izabrana Avtotehna. Njena ponuda je iznosila 17 miliona dolara, u ugovoru je potom zapisana cifra od 18,5 miliona dolara, a iz izvestaja Ministarstva se da zakljuciti da je za radar placeno 19,5 miliona dolara! Nema sumnje da je dogovor o izboru Avtotehne za koncesionara dogovoren unapred; o tome postoje i pisani dokazi - Avtotehna i Vestinghaus su ugovor o kupovini radara sklopili cak dva dana pre nego sto je tadasnji ministar Jeko Kacin zvanicno obelodanio koncesionara. Uprkos pocetnoj ekspeditivnosti radar ni dan danas nema tehnicku knjizicu.

    Seca ministara

    Malverzacije u Ministarstvu odbrane ce se uskoro naci i na dnevnom redu parlamentarnog Odbora za kontrolu budzeta. Predsednik Odbora Feri Horvat je tajni izvestaj vec uvrstio na dnevni red, a to sto se on tek posle godinu i po dana nasao u zizi poslanicke paznje treba zahvaliti ucestalim zamenama resornog ministra. Posle svojevremene smene Janeza Janse sa mesta ministra vojnog, Drnovsekov kabinet neprestano potresaju skandali; interpelacije i razlicite afere smenile su do sada tri ministra - Jelka Kacna, Tita Turnska i Alojza Krapeza. Trenutno je na funkciji najnoviji izbor premijera Janeza Drnovseka, ministar Franci Demsar.

    Za ministra Demsara je citava afera isplivala u najgorem mogucem trenutku; strogo poverljivi izvestaj osvanuo je u stampi samo nekoliko dana posle govora ministra odbrane u parlamentu, kada je zatrazio dodatna sredstva za usavrsavanje i profesionalizaciju slovenacke vojske. Sadasnji ministar je pocetkom jula kolegama u vladi ukazao na jos jedan problem - sve manji broj regruta, a sve veci broj onih koji zele da iskoriste liberalne odredbe slovenackih zakona i vojni rok umesto pod oruzjem odsluze kao civili. Demsar je predlozio da se sve manji broj regruta amortizuje na dva nacina - profesionalizacijom vojske i zaostaravanjem kriterijuma za civilno sluzenje vojnog roka. Ministarstvo odbrane je predlozilo i konkretne mere; Ministarstvo zdravlja ce pripremiti novi pravilnik, prema kome ce smanjiti broj lekara koji pregledaju vojnike i odredjuju sposobnost za sluzenje vojnog roka. Smanjice se i broj organizacija u kojima ce biti moguce civilno sluzenje vojnog roka, a uvesce se i inspekcijska kontrola. A ako sve to ne bude dovoljno, onda ce biti promenjena uredba o nacinu koriscenja prava na prigovor savesti i zakon o vojnoj obavezi. ime bi se ukinuo dobar deo "liberalnih tekovina" koje je Slovenija stekla posle osamostaljenja, a sve na osnovu zestoke kritike nekadasnje prakse zabrane civilnog sluzenja vojnog roka, koju je praktikovala nekadasnja JNA.

    Rigorozna ogranicenja civilnog sluzenja vojnog roka, vojni vrh koji bez znanja demokratskih institucija tura ruke u drzavnu kasu - sve to mirise na ne tako daleku proslost. Tada je skandal zbog iskoriscavanja jeftine radne snage, kada su regruti gradili admiralske vile izazvao lavinu protesta i otvorenih pisama. Ovoga puta, sasvim sigurno, od protesta nece biti nista. I u Sloveniji znaju za izreku da ko ne zeli da hrani svoju vojsku, hrani tudju. Vremena civilnog bunta su prosla; zato niko nece preterano zaliti sto je slovenacka vojska spiskala mnogo vise budzetskih sredstava nego sto bi smela. Pa makar nestala jos koja milijarda. Maraka ili tolara, svejedno.

    Igor Mekina (AIM, Ljubljana)