AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 10 OCT 1999 10:15:34 GMT

    Slovenija i Austrija

    Strah od Hajdera

    Rezultati poslednjih austrijskih izbora i teske reci pojedinih politicara, koje su "pale" tokom predizborne kampanje, u Slovencima ponovo radja strah od apetita severnog suseda.

    "Teznja za promenama je u Austriji zavrsena izrazito antimodernim usmerenjem, posto je ono sto smo videli na predizbornim skupovima partije Slobodnjaka (koji su postali druga politicka snaga u drzavi) bila cista glorifikacija kulta licnosti... Reklo bi se da Austrija, sto se tice kljucnih pitanja buducnosti Evrope, postaje nepredvidljiv faktor, a to ce svakako zagorcati zivot i susedima," tvrdi dopisnica Dela Mojca Drcar Murko u prvom postizbornom javljanju iz Beca. Njen komentar je odraz slicnih strahovanja koja se iz dana u dan pojavljuju u gotovo svim slovenackim medijima.

    Izborni rezultati zaista ne ostavljaju mnogo prostora za nagadjanja o predstojecem kursu austrijske politike. Partija Jerga Hajdera je sa oko 27,4 odsto glasova nesumnjivo postala druga politicka snaga u Austriji. Sto jeste istorijski dogadjaj, kako za zvanicni Bec, tako i za Hajdera; mada Narodnjaci, sada treca partija po snazi, uistinu nisu doziveli veliki poraz. Zaostali su za vladajucom SPO samo za 0,3 odsto, a u poredjenju sa poslednjim izborima cak i dobili poslanicko mesto vise u parlamentu. Najgore je prosla vladajuca Socijalisticka (odnosno Socijaldemokratska) partija premijera Viktora Klime, koja je na ovim izborima osvojila 33,4 odsto glasova, sto je za oko 5 odsto manje nego pre cetiri godine. Ali, to verovatno nece smetati predsedniku Austrije Tomasu Klajstlu da upravo Narodnjacima (kao partiji relativne vecine) ponovo ponudi mandat za sastav sledece vlade.

    Jasno je da ce formiranje vlade biti tezak poduhvat; pored cinjenice da operisu sa smanjenim brojem mandata, obe do sada vladajuce partije moraju da se suoce i sa izjavama svojih prvaka izrecenim u predizbornom zaru; i da ih opovrgnu. Primera radi, socijalisti su tokom kampanje tvrdili da ni za zivu glavu nece ici u istu vladu sa Hajderovim Slobodnjacima, dok je lider Narodnjaka i sef austrijske diplomatije Volfgang Sisl decidirano obecao da, ukoliko u izbornoj trci zavrsi na trecem mestu, niposto nece ponovo ulaziti u vladu. Sigurno je da prvo i drugo (zajedno) sada ne ide, posebno zato sto narodnjacko-slobodnjacka koalicija ne moze da obrazuje vladu... Kraj price je predvidljiv; s obzirom da ni rejting Narodnjaka nije tako los (kao sto se strahovalo) sada je glavni problem kako glasackom stadu objasniti naprasni zaokret u politici Narodnjaka. I zdruziti se sa "nezdruzljivim", pa ostati na vlasti.

    Kako god da se zavrsi kombinatorika oko sastava vlade, uspon Hajdera nagovestava zaostravanje austrijske politike prema komsijama na jugu. Slovenci, koji zive u austrijskoj Koruskoj, ali i oni na slovenackoj strani Alpa vec godinama sa strahom prate sve vecu popularnost predsednika austrijske Slobodnjacke partije (FPO) Jörga Haidera. Njegov populizam, okrenut protiv obe vladajuce partije u Austriji - Narodnjackoj (OVP) i Socijalistickoj (SPO), podrazumeva i izrazito antislovenacki, ksenofobican prizvuk. Hajderova gledista nisu novost - on se odvajkada zalaze za ogranicenje manjinskih prava Slovenaca u Koruskoj, kriticar je olakog prijema Slovenije u Evropsku Uniju, protivi se otvaranju Austrije za "jeftinu radnu snagu" s juga, zalaze se za prava "nemacke manjine" u Sloveniji, i slicno. Medjutim, Hajder je vise nego vest politicar; s jedne strane potiskuje slovenacku manjinu - globalno, a s druge strane se pojavljuje u ulozi njenog velikog saveznika i donatora na lokalnom nivou, gde je zabelezena cak i izvesna saradnja izmedju slovenackih i Hajderovih poslanika.

    Na diplomatskom stolu je, dakle, mnogo neresenih pitanja; ona idu u prilog mracnim predvidjanjima toka medjususedskih odnosa. Austrija, na primer, Sloveniji ne priznaje status sukcesora Austrijskog drzavnog ugovora koji je garantovao posebna prava slovenackoj manjini u Koruskoj; Austrija nije pristala da notifikuje nekoliko vaznih ugovora, medju kojima je i ugovor o granici; sve je jaci austrijski pritisak da se okonca zatvaranje slovenackih djuti fri sopova, a nisu retke ni intervencije austrijske diplomatije u korist domace privrede. Tako ce spor o poreklu konja lipicanera sredinom ovog meseca postati medjunarodni problem, o kome ce raspravljati Svetska trgovinska organizacija. Konacno, austrijska strana je veoma zainteresovana za izgradnju elektrana na Savi, projekat koji vec nekoliko godina tapka u mestu; Slovenija tvrdi da bi recene elektrane proizvodile suvise skupu struju.

    Ni tu nije kraj. Savske elektrane su samo paravan za austrijske zahteve da se nuklearna elektrana u Krskom jednom i za svagda likvidira; da sve bude zanimljivija, nezavisna Ljubljana se u posebnom memorandumu obavezala da ce do 1995. godine zatvoriti Krsko! A partner, u ovom slucaju Bec, takve obaveze ne zaboravlja tek tako. Pa onda skandal oko ponovnog otvaranja "nemackog pitanja" u Sloveniji, projekat koji je upravo Hajder "gurao" dugi niz godina; od prosle godine je njegov kurs preuzela becka diplomatija i vec posle nekoliko meseci pritisaka poznjela zavidan uspeh - iako slovenacki Ustav "priznaje" samo tri manjine (madjarsku, italijansku i romsku zajednicu) u pripremi je poseban kulturni sporazum, koji ce doskora nepostojecoj nemackoj manjini (broji jedva nekoliko stotina ljudi) obezbediti posebna prava.

    Ocito je sirok spektar problema, koje bi u pregovorima sa Slovenijom mogli da pokrenu buduci Hajderovi ministri ili neki od ministara austrijske vlade, za koje je jasno da ce zbog Hajderovog uspeha biti prisiljeni da sve vise upotrebljavaju njegov recnik. A upravo je proces preuzimanja Hajderovog recnika i politike ono cega se Slovenija najvise boji. Kako to izgleda (tada jos bez Hajdera u vladi) moglo se videti tokom nedavne predizborne kampanje. Zahvaljujuci pritiscima iz dve pokrajine i Hajderovih parlamentaraca, austrijska vlada je krajem septembra uvrstila NEK (Nuklearna elektrana Krsko) na "antiatomsku listu", sto je spisak "opasnih" objekata. Zvanicni Bec je razlog za ovakvu meru nasao u cinjenici da se NEK nalazi na trusnom, potresima sklonom podrucju i da, kako se izrazio ministar spoljnih poslova Austrije, "sprave u nuklearnoj elektrani nisu americke!". Onda je iz Slovenije krenula lavina dokaza da je nuklearku gradila americka firma Westinghouse; u polemiku se ukljucio i slovenacki predsednik Kucan, tokom nedavne posete austrijskom kolegi Kleistilu. Naglaseno je da NEK odgovara svim zapadnim standardima, da njen rad nadgleda Medjuinarodna agencija za atomsku energiju, da radioaktivo zracenje svakih pola sata meri cak 26 posebnih stanica, da je Krsko, sto se zemljotresa tice, bolje protivpotresno projektovano nego sto je slucaj sa svedskim, spanskim i engleskim elektranama. I da seizmicke profile i moguce prelome u tlu u okviru projekta Evropske Unije upravo istrazuje konzorcij spanskih, italijanskih i austrijskih geologa...

    Mozda NEK i ne bi imao teze posledice po komsijske odnose, koji su, generalno, uprkos neprestanim carkama uglavnom dobri, da se nije dogodila nuklearna nesreca u Japanu, posle cega je Austrija odlucila da blokira proces priblizavanja Slovacke Evropskoj Uniji, sto je u Sloveniji shvaceno kao los znak. Tome je usledila odluka Austrije da bojkotuje sastanak odbora koji se bavi pregovorima o punopravnom clanstvu Slovenije u Evropskoj Uniji ukoliko na dnevni red ne stavi i problematiku energetike, posto je Austrija od Slovenije zahtevala najvise, a Engleska i neke druge clanice samo prosecne zastitne mere. Politicari iz Beca, doduse, jos uvek u pravcu slovenackog MIP-a salju prijateljska uveravanja kako je sve to sto u poslednje vreme rade kolege na saveznom nivou "samo zbog Hajdera", bez obzira na kontroverzne poteze austrijske vlade. Nije cudo da u slovenackoj javnosti raste nesigurnost i strah da ce Austrija - slicno kao Italija pre nekoliko godina - blokirati ulazak Ljubljane u Uniju.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)