AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 01 OCT 1999 21:33:02 GMT

    Cena obnove Srbije

    PAD PROIZVODNJE, RAST CENA...

    Iznudjena orijentacija da se obnova zemlje obvalja domacim snagama pocela je vrlo brzo da daje negativne posledice. Bankari su vec upozorili da povecani krediti za 3,7 milijardi dinara nisu otisli u proizvodne firme i izrazili strahovanje da im taj novac, koji je preusmeren za obnovu i odbranu nikada nece biti vracen.

    AIM, PODGORICA, 1. 10. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Hvalisanje guvernera Centralne banke Dusana Vlatkovica da se obnova zemlje obavlja bez stampanja dodatnog novca brzo je dobilo i drugu stranu medalje. Otkrile su je njegove kolege u poslovnim bankama, upozoravajuci da, i pored povecanih kreditnih plasmana za 16,1 odsto, odnosno 3,7 milijardi dinara ili 660 miliona DEM (po zvanicnom kursu), nije doslo do povecanja proizvodnje. Naprotiv, zabelezen je njen pad i to za 30,6 odsto. To znaci da bankarska sredstva nisu otisla u proizvpodne firme, vec u prioritete koje je odredio rezim, a to su obnova zemlje od posledica bombardovanja i za odbranu. Bankari s razlogom strahuju da im ta sredstva nece nikada biti vracena. Obnova zemlje postavljena je kao prvorazredni politicki zadatak i zbog toga dobrostojece firme i banke ne mogu da odbiju javne pozive i prozivanja da u tome ucestvuju u ulozi donatora.

    Pojedina preduzeca su za svoje donartostvo saznala iz novina. Banke, medjutim nisu mogle da prihvate poziv da devizno pomognu obnovu RTV Srbije, jer, prema recima ministarke Borke Vucic, koja se, inace nalazi na celu najvece bankarske grupacije, u financijskim institucijama nema konvertibilnih valuta. Pored dela privrede i banaka racun za obnovu pada i na pleca stanovnistva, koje je izlozeno svakodnevnim visokim poskupljenjima. Institut ekonomskih nauka doveo je u pitanje zvanicni statisticki podatak da su cene u avgustu porasle za 3,8 odsto. Procena eksperata ovog Instituta je da ce ovogodisnja inflacija iznosti oko 100 odsto, a to je ozbiljna opasnost da se Srbija, posle samo sest godina ponovo suoci s hiperinflacijom.

    Predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovic uverava javnost da se to nece dogoditi, ali zbivanja na trzistu ga demantuju. Prosecne zarade zaposlenih pale su ispod 100 DEM, a penzije cak na 80 DEM. Kupovna moc stanovnistva je drasticno smanjena, pa mnogi cak odustaju i od pripremanja tradicionalne zimnice, jer sa svojim skromnim primanjima ne mogu da prate cene na zelenoj pijaci. Na drugoj strani seljaci strahuju da ce im roba ostati neprodata, pa nece imati sa cime da zapocnu novi proizvodni ciklus.

    Procena da se kod stanovnistva nalazi oko 5 milijardi DEM pravljena je bez realnog osnova. Trgovacke radnje se zale na pad prometa, jer se kupovine svode na najnuznije namirnice. Poljoprivreda predstavlja jedinu svetlu tacku u privredi Srbije. Ucesce poljoprivrede u izvozu poraslo je sa 16,9 na 22,4 odsto. Ukoliko i ova grana privrede bude pogodjena preusmeravanjem sredstava onda ce celokupna privreda Srbije biti zavijena u crno. Za takve brige postoje razlozi, jer je stocarstvo vec u stagnaciji, a neizvesnost se nadvila i nad ostalim poljoprivredno-prehrambenim delatnostima.

    I dok se svakodnevno prikazuju uspesi u obnovi zemlje privredna aktivnost u zemlji zamire. Posebno je takva tendencija izrazena u spoljnotrgovinskoj razmeni, koja je prepolovljena. U prvih osam meseci vrednost razmene sa svetom smanjena je sa 5.183 na 2.776 miliona dolara. Izvoz je pao na 937 miliona, a uvoz na 1.829 miliona dolara. Platni deficit je smanjen za 40 odsto, ali se kao negativna posledica manifestuje nezaposlenost proizvodnih kapaciteta posto firme nemaju deviza za uvoz repro materijala i sirovina. Savezna vlada je novom ekonomskom politikom za ovu godinu liberalizovala spoljnotrgov-nski sektor, ali je to ucinla u vremenu kada su privreda i stanovnistvo ostali bez kovertibilnih valuta. Gradjanima je dozvoljen uvoz automobila starih do cetiri godine, smanjene su carine na uvoz opreme i repromaterijala, ali ova mera ima isti efekat kao sugerisanje onima koji nemaju hleba da jedu kolace.

    Podpredsednik Vlade Srbije Dragan Tomic, koji je i predsednik Centralnog koordinacionog tima ( ovo telo prakticno upravlja privredom Srbije ) ponosno iznosi kako su stvoreni uslovi za trzisnu utakmicu. Ambijent je mozda takav, ali na ekonomkom polju nema ko da igra utakmicu, jer je privreda ostala bez financijskih sredstava, kako deviznih, tako i dinarskih. Novac iz banaka je preusmeren za obnovu, a stavnistvo, preko inflacije, nosi svoj deo tereta u izgradnji porusenog. I dok su drustvene, drzavne firme i banke prinudjene da donacijama ucestvuju u obnovi, dotle privatnici uzurbano iznose svoj kapital iz Srbije. Ministar u crnogorskoj Vladi Predrag Drecun je izneo podatak prema kojem je u Crnu Goru prebaceno preko preko 100 miliona DEM. Zivot u Srbiji odvija se u znaku donatorstva, kako onog u obnovi, tako i kada je rec o osnovnim zivotnim potrebama stanovnistva. Grejanje je direktno zavisno od donatoprke isporuke gasa iz Rusije. Jugoslavija cak nema sredstava da plati ni njegov transport. U pojedinim firmama dele se, umesto plata, paketi s brasnom i higijenskim materijalom. Predstojeca zima se u Srbiji docekuje u znatno nepovoljnijim okolnostima nego 1993. godine.

    Tada su na hunamitarnu pomoc bile upucene izbeglice, a sada im se pridruzuje i znacajan broj domaceg stanovnistva. Polovina radnosposobnih gradjana je nezaposleno. Vecina njih je potrazila spas u kanalima sive ekonomije, baveci se preprodajom deviza, benzina i ostale deficitarne robe. U poslednje vreme rezim je poostrio odnos prema njima, primenjujuci ucestale racije. Na taj nacin i ovaj sloj daje svoj doprinos obnovi.

    Ratomir Petkovic(AIM)